-
Илк ҳайратлар
Г.Соатова,Ҳар бир ёш қалб минг бир ҳадик ҳаяжон завқ билан ўз қалбини ифода этишга уринади ва талпинади
-
Эркин Аъзамнинг сўз қўллаш маҳорати
З.Умурқулов,Адабий тилнинг бойиб боришида, тилда миллий характерлар яратишдаги ўзига хосликка эришишда сўз санъаткорларининг меҳнатлари алоҳида таҳсинга лойиқ
-
O'zbek xalq maqollari
Mirzayev T., Musoqulov A., Sarimsoqov B.,Til, falsafa va badiiy ijodning o ‘ziga xos hodisasi sifatida yuzaga kelgan xalq maqollari folklorning ixcham shakl, ammo teran mazmunga ega bo‘lgan bir janridir.
-
Тоҳир ва зуҳра
Қора бахши Умиров,Ушбу вариант эса Ўзбекистон халқ бахшиси Қора Умировдан ёзиб олинган бўлиб, узоқ асрлик достончилик анъаналарини ўзида сақлагани билан ажралиб туради
-
Юксак санъат йўлида
Умаров А.,Таржима — машаққат маҳсули. Таржимашунослик эса... Абдусалом Умаровнинг ушбу рисоласида Сиз «рус кулгисининг подшоси» (А. В. Луначарский) — Н. В. Гоголь услубига муқобил таржима яратиш босқичлари, сўз заршунослари Абдулла Қодирий ва Абдулла Қаҳҳорнинг бу борадаги ижодий изланишлари, 20— 30-йилларда театр санъати ва кулгиликка муносабат масаласида кутарилган баҳсу мунозаралар ҳақида янги, қизиқарли кузатишлар билан танишасиз.
-
Илми нужум
Мирзо Улуғбек,Мирзо Улуғбек буюк фалакшунос илмий ташкилотчи ва давлат арбоби эканлиги ҳаммага маьлум ва равшан
-
Usmon G'ozixon
Tariq Bug'ra,Tarixiy asarlar o'zining qiziqarliligi, ibratliligi, moziydan xabarlar berishi bilan e'tiborni tortadi. Tarixiy haqiqatlar xolis holda aks ettirilgan ijod namunalari mangulikka daxldordir. Qo'lingizdagi kitob-"Usmon G'ozixon" romanida o'z davrida dunyoning eng kuchli davlati bo'lgan Usmoniylar imperiyasi asoschisi Usmon G'ozixon hayoti aks ettirilgan.
-
Эй умри азиз
Ғайбуллоҳ Ас-Салом,Марҳаматли ўқувчим .Ҳар гал ўзимнинг навбатдаги ,янги китобимни ёзиш учун қўлимга қалам олар эканман,қалбимни ҳаяжон чулғайди.Сизнинг ,азиз китобхон,қиёфангиз номаён бўлади.Нима дер экан,мени қандай қабул қиларкансиз,деб ўйлайман.Муаллифни тақдири,нуфузи ,обрў-эътиборим сизга боғлиқ...
-
XX asr adabiyoti xazinasidan
G 'afur G'ulom,G'ofur G'ulom ijodiga masub barcha asarlarning aksariyati insoniy munosabatlarga.
-
Амир Темур даври маънавияти
Ғойибов Н.,Таниқли файласуф олим, профессор Наим Ғойибовнинг ушбу рисоласи давлат арбоби ва буюк саркарда Амир Темур даври маънавияти тадқиқига бағишланган.
-
Йигит йиғламасин дунёда .Қасос
Зохид Носир,Аёл зотининг табиатидаги соддалик ишонувчанлик йилнинг тўрт фаслида ҳам ўзининг ҳусуну тароватини йўқотмай кўрганининг кўзини қувонтириладиган баланд тоғларидаги ҳамиша нарқирон кўм-кўк арчага ўхшайди.
-
Сирли девор
Д.Зарипова,Девор остида одам суяги топилади. Бу эса қотилликнинг изи чиқишига сабаб бўлади.
-
Сени куйлайман ҳаёт
Зулфия,Ибратли ҳаёт кечирган кенг ижтимоий фаолият олиб борган шоира Зулфия бетакрор истеъдоди Ватангга муҳаббати олижаноб инсоний фазилатлари халқимиз маънавиятини юксалтиришдаги хизматлари учун шундай эъзозга сазовар бўлди.
-
Озод турмуш - обод турмуш
Муаллифлар жамоаси,Ҳалқимиз йиллар асрлар давомида орзиқиб кутган озодликка эришиб
-
-
Шоир севгиси
Муҳаммад Юсуф,Ушбу тўпламда Муҳаммад Юсуфнинг турли даврларда езган шеърларидан саралаб олинди. Тўплам «Қизлар қўшиғи», «Сени ҳеч ким севол майди менингдек», «Қизғалдоғим» деган бобчалардан иборат бўлиб, муҳаббат, табиат мавзуларидаги шеърлар жамланган.