-
-
Био библиографик кўрсаткич
Ҳамиджон Ҳамидий,Ушбу китобчада профессор Ҳамиджон Ҳомидийнинг ҳаёг йўли саналари, илмий ва илмий-оммабоп асарлари рўйхати жамланган.
-
Онамнинг уйи
Ҳамроев Ф.,Ижод аҳли ҳамиша соҳир туйғулар ошёни сари ошиқади. Кечинмалари, ўй-хаёлларини сатрларга жойлайди. Бу сатрлар инсон руҳиятини, кўнгил чашмаларини суғориб, ажиб бир хисларга чулғайди. Фаррух Ҳамроевнинг шеърларини ўқиганингизда сизни ҳам ўша туйғулар қамраб олади. Ушбу тўпламдаги шеърлар сизга манзур бўлишига умид қиламиз.
-
Гастарбайтер Мусабек. Воқеий саргузашт қисса
Н. Ҳошимов,Ҳалоллик инсон ҳаётининг муҳим мезонидир. Ҳалоллик бор жойда хайр, барака, тўкинлик, хотиржамлик ҳукм суради. Хиёнат, имонсизлик ва ишончсизлик эгаллагани ҳамоно, ҳамма ишлар ўлда-жўлда бўла бошлайди. Нопокликлар оқибатида хонадонлар хонавайрон бўлади, бундан нафақат инсоннинг ўзи ва оиласи, балки жамият ҳам катта зарар кўради. Бу тараққиёт ва фаровонлик омили эмасми? Таниқли ёзувчи Набижон Ҳошимовнинг мазкур асарида ҳам адолатнинг разолатдан, ҳалолнинг харомдан, покликнинг нопокликдан қанчалар устунлиги қаламга олинган.
-
-
Обломов.
И.Гончаров,В истории мировой художественной культуры нередки случаи, когда произведения, горячо воспринятые современниками, как очень злободневные и необходимые, с течением времени пе утрачивают не только своего объективного значения, по и своей злободневности, казалось бы преходящей. Напротив, новые поколения, обращаясь к «старым» образцам, открывают нечто созвучное именно их современности. История переставляет акценты, и па переднем плане часто высветляется то, что казалось второстепенным или было вовсе незаметным.
-
Осмон олис, ер қаттиқ
Ў. Ҳакимали,Ўктам Ҳакималининг мазкур қиссалари инсоннинг Парвардигорга, унинг марҳаматига етишиш йўлидаги марҳаматига эришган кездаги лаззатланишлари ифодасини топади.
-
Тарихнинг қонли ва кўзёшли саҳифалари
Ғ.Ҳотамов,Ёзувчининг ушбу рисоласида Ислом тарихидаги адашишлар, бузғунчи ва исёнчиларнинг куфру туғёни, уларнинг мўътабар динимиздаги етказган зиён ва заҳматлари ҳақида баҳс этади.
-
-
Улуғбек хазинасининг сири
Т.Ҳакимбек,Ушбу китоб ҳуқуқни ҳимоя қилиш ходимларининг уюшган жиноятчилик гуруҳларига қарши афсонавий курашлари ҳақида афсонавий курашлари ҳақида ҳикоя қилади
-
Қашқирзамин ҳикмат бўстони
Ҳ.Ҳомидий,Одоб, таълим-тарбия, истеъдод фойдалари ҳамда беодобликдан етадиган зарари
-
Тасаввуф алломалари
Хам иджон Хомидий,Ушбу рисола Шаркиинг маидур машойихлари хает и \амда фао- лияти хакила лунла маълумот беришга багишланган. Ундаги аксари- ят лавхалар биринчи манбалар асосида, у еки бу аллома асарларига суянган холла езилган. Китоб илмий ходимлар, маънавият тарихи ихлосмандлари ха мл а кенг китобхонлар оммасига мулжалланган.
-
-
Qalbinga quloq sol
O'tkir Hoshimov,O'zbekiston xalq yozuvchisi O'tkir Hoshimovning har bir asari kitobxonlar tomonidan sevib mutolaa qilinadi. Adibning "Qalbingga quloq sol" qissasidagi Yodgor va Charosning quvonch-u iztiroblari oʻquvchini befarq qoldirmaydi. Yosh Dilfuzaning oʻlimi esa qalblarnilarzaga soladi. Qoʻlingizdagi kitobga kiritilgan ushbu qissa yozuvchining eng yaxshi asarlaridan biridir. Shuningdek, toʻplamdan yozuvchining„Uzun kechalar" hikoyasi oʻrin olgan.
-
Apelsin qiz
Yosteyn. Gorder,Hali farzandi ulg‘aymasdan turib dunyodan o'tgan ota farzandiga maktub qoldiradi.
-
Илмга бахшида умр
Ҳотамов. Н.,Ёшларни умумбашарий, умуинсоний, байналмилаллик тарбиялаш муаммосига қадимдан кенг ўрин бериган.
-
Инсоф
Ўткир Ҳошимов,Ёзувчининг Мустақилликни авйлаш, маънавий қадриятларимизни асраш, бугунги ёш авлодни Ватанга садоқат руҳида тарбиялашга қаратилган асарлари сиз азиз китобхонларни лоқайд қолдирмаслигига ишонамиз. Китобда "Миллий қадриятлар", "Атрофимиздаги одамлар", "Ўйлар", "Устозларим", "Суҳбатлар", каби ҳикоялар жамланган.
-
Nur borki soya bor
O'tkir Hoshimov,Yozuvchi O‘tkir Hoshimovning «Nur borki, soya bor» romanida zamondoshlarimizning pok e’tiqod uchun kurashi tasvirlangan. O‘tkir Hoshimov tiniq tasviri, qahramonlar ruhiy olamini chuqur yechishi, tilining ravonligi bilan kitobxonlar mehrini qozongan yozuvchi. Qo‘lingizdagi asar uning birinchi romani. Bu asar ham sizni hayajonga soladi, deb o‘ylaymiz