-
-
Қалдирғочларга бер айвонларингни
Сирожиддин Саййид,Шеърият , шоирликнинг йўли мехнату захматларга тўлиқ.
-
Сирожиддин Саййид. Асарлар IV жилд
Сирожиддин Саййид,Асарлар тўплами тўртинчи жилдига шоирнинг "Хамса" ҳайратлари" маърифий достони, кейинги йилларда ёзилган шеър ва ғaзaллapи, шунингдек, жаҳон адабиётининг мумтоз ва ҳозирги замон намояндалари ижодидан қилган таржималари киритилди. Китобнинг "Юрак майдони" номли фасли эса насрий оҳанглардаги тажрибалари - бадиа ва эсселардан тартиб берилди.
-
Умр биттадир: Эсселар
Турсуной Содиқова,Умр ғаниматлигини, аммо калитини топсанг, у саодат ва сурур манбаи эканлигини, ундан баҳра олиш эса фақат дили, тили, қўли покларга насиб этишини ҳаётий далиллар билан исботлайди. Китоб ширали тили ва инсон руҳиятини мусаввирона чизилиши билан ўқувчини ўзига жалб қилади. Мазкур рисола кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Сабаб ва натижа
Т. Содиқова,Муҳтарам китобхон! Сиз, албатта, қатор дидактив рисолалари орқали таниқли адиба Турсуной Содиқованинг ижоди билан анча яхши танишсиз. Ушбу "Сабаб ва натижа" деб номланган янги китобида Турсунов Содиқова ўзининг бир қанча ҳаётий хотираларидан битиклар битган, савол-жавоб услуби орқали мухлислари билан тўғридан-тўғри мулоқотга киришган суҳбатларини китоб шаклига келтирган. Шунингдек, китоб давомида Ўзбекистон халқ шоири Эркин Воҳидовнинг ибратли ижод намуналарига шарҳлар китобхонларнинг маънавий дунёсини бойитишга хизмат қилади, деган умиддамиз. Ушбу китоб чароғон чироқ каби маънавий нур таратиб, ўқувчилар кўнглига йўл топиши шубҳасиз.
-
Кўнгил каъбаси. Ҳадислар талқини. 1-китоб
Т. Содиқова,Ушбу Турсиной Содиқовани "Ишқ ранги" китобида ҳадислар талқини берилган. Азиз китобхон! Эзгулик йўлида яратилган, фақат яхшилик ва олижанобликка чорловчи ушбу китоб қалбингизни умрбоқий маънолар, энг покиза ният ва даъватлар ила обод этади, деган умиддамиз. Дил покланмагунча инсоннинг тили, қўли, йўли покланмайди. Одамзодни минг кўйга соладиган, умрига минг бир фасл олиб кирадиган жавҳар кўнгил экан, азизларим!
-
-
-
-
Етти мулоқот
Шерали Сокин,Азиз китобхон!Дастлаб қаҳрамониимиз ,унинг санъаткорлик қирралари ҳақида эмас ,балки,энг аввало ,уни тарбиялаган ,истеъдодини улғайтирган,камолот чўққисига етказган муҳит ,унга ҳамдам ҳамроз бўлган санъатсевар эл ҳақида қалам сурмоқни фарз деб билдик...
-
-
Tanlangan asarlar
Azim Suyun,Bugungi davr she'riyatida hodisa,mulohaza,kuzatish jarayoni emas, balki shu jarayonlarning kvitessensiyasi aks etmoqda. Turli shakliy izlanishlarga beparvoroq bo'lgan Azim Suyunday shoir ham ana shunday umumjahoniy hodisadan chetda qolmadi. U fikr -u tuyg'ularini poetik ifodalashning o'zi uchun qulay bo'lgan " qayirma " deb atalmish janrini kashf etdi.Shoirning she'rga ko'chgan tuyg'ulari o'quvchilarga ham yuqadi, ularni noyob sezimlar bilan asirlaydi.
-
Эгаси бор юрт
С.Саййид,Ўзига хос шеърлардан тартиб берилган тўпламни ўқиб чиққанингизда шоир ижодининг ҳали биз айтиб улгурмаган фазилатларини ҳам албатта топишингизга ишонамиз
-
Gulliverning sayohatlari
Jonatan Svift,Gulliverning ajoyib sarguzashtlari haqida maktab darsliklari orqali dastlabki ma’lumotga egamiz. Ingliz yozuvchisi Jonatan Sviftning mashhur asari qahramoni aslida sayohatga qiziquvchi vrach. Asarning ushbu qismi uch bo'limdan iborat bolib, ushbu kitobdan faqat ikkita sayohati, ya’ni Gulliverning liliputlar va darozlar mamlakatidagi sarguzashtlari o'rin olgan.
-
Гул фасли
Турсуной Содиқова,Қўлингиздаги китоб муаллифи — Турсуной Содиқовани бутун Ўзбекистон билади, севади, ардоқлайди: шеърларини ҳаяжон билан мутолаа қилади, сўзларига каттаю кичик издиҳомларда жамалак сочли қизалоқлардан тортиб, нуроний отахонларгача диққат билан қулоқ тутади; радио ва телевидениедаги суҳбатларини интиқлик билан кутади; эсселари, китобларини орзуи-даги бадиий асарлар яиглиғ берилиб ўқийди. Бу бир менгина эмас, пойтахтдан тортиб, олис қишлоқлардаги кўпдан-кўп ватандошларимиз-нинг хам фикри.
-
Қуёшларим, ойларим
Т.Содиқова,Одам боласи дунёга келган замоноқ унга алқаб пок ниятлар билан жисмига монанд исм танлайдилар
-
Odamlardan tinglab hikoya
Sulton Xayriddin,Умр утган сайин инсондан узоклашиб борадиган, айни пайтда хаёт чархида сайкал топиб, одамнинг калбидан чуцур ва мустахкам жой оладиган согинчли хотиралар хамиша азиз ва кадрлидир.