- 
                                        
Адолатга хиёнат
Тошев Т.,Ёзувчининг навбатдаги китоби – “Адолатга хиёнат” қиссаси китобхонларни бефарқ қолдирмайди. Унда муҳаббат, севги, оилавий муносабатлар, ҳаётдаги қатор ижтимоий муаммолар ёзувчи томонидан моҳирона қайд этилган. Ушбу китобни инсонлар, айниқса, ёшлар ўзларига тегишли хулосалар чиқариб оладилар ва ҳаётда яқин инсонларига хиёнат қилмайдилар, тўғри, ҳалол йўлни танлаб оладилар деган умиддамиз.
 - 
                                        
"Turkiy adabiyot durdonalari" O'ljas Sulaymonov 78-jild
Jamoa,"Turkiy adabiyot durdonalari" deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatining ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi. Ushbu ezgu tashabbus asosida birinchi bo'lib O'zbekistonda mana shu muhtasham adabiy majmua yaratildi. Mazkur keng ko'lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yrtuk namunalari bo'lgan.
 - 
                                        
Qiz bolaga tosh otmang
Xudoyberdi To'xtaboyev,Ushbu kitobdan sevimli yozuvchimiz Xudoyberdi To‘xtaboyevning so‘nggi yillarda yozgan ikki romani o‘rin olgan. Undagi asar qahramonlari mustaqillik davrining farzandlari. Ular mustaqillik yaratib bergan imkoniyatlardan foydalanib,fermer xo‘jaligi tashkil etadilar. Jumladan, «Qiz talashgan o‘smirlar» romanida ishbilarmon Yo‘ldoshxonning, «Qiz bolaga tosh otmang» teleromanida esa tadbirkor qiz Xurshidaning o‘z ishini yuritish, kengaytirish yo‘lidagi mashaqqatlari, iztiroblari, yutuqlari, quvonchlari yozuvchi tomonidan qiziqarli voqealar asosida yoritib berilgan. Asar qahramonlari muhabbat yoshida. Ular bu beg‘ubor tuyg‘uni ba’zan his etmaydilar, qadriga yetmaydilar... Keling, yaxshisi kitobni o‘qing, gap nima haqida ekanini bilib olasiz.
 - 
                                        
Temur tuzuklari
Temur, Amir,«Temur tuzuklari»(«Tuzuki Temuriy») «Malfuzoti Temuriy», «Voqioti Temuriy» nomlari bilan ham atab kelingan. Ushbu asar fransuz, ingliz, urdu, rus va eski o‘zbek tillarida chop qilingan. «Temur tuzuklari» podsholarning turish-turmushlari va odobaxloq normalarini belgilab beruvchi asar hisoblanadi. Asarda jahongir Amir Temurning yetti yoshidan to hayotining so‘nggigacha kechgan ijtimoiy-siyosiy hayoti, harbiy yurishlari, taxt vorislariga vasiyat va pand-nasihatlari ixcham bayon etilgan. Asarni o‘qigan o‘quvchi Amir Temur davri va o‘sha davr ijtimoiy-siyosiy hayoti haqida to‘laqonli tushunchaga ega bo‘libgina qolmay, muhim va original ma’lumotlardan xabardor bo‘ladi.
 - 
                                        
Sog'inasan
Sohiba Tojiyeva,Qo'linizdagi ushbu kitoba yosh shoira qizning ona ,sevgi ,mehr - muhabbat , baxt va oshiqlik
 - 
                                        
 - 
                                        
Mungli ko'zlar
Xudoyberdi To'xtaboyev,Asarning yozilganiga oradan ancha fursat o'tgan boiishiga qaramay, u badiiy qimmatini hamon yo‘qotmagan.
 - 
                                        
 - 
                                        
Амир Темур салтанатида хавфсизлик хизмати
Содиқов Ҳ.,Ушбу китоб Соҳибқирон Амир Темур шахсининг янги бир қиррасини очади. Унинг давлат хавфсизлигини таъминлашдаги муҳим омил - разведка ва контрразведки соҳасида олиб борган ўзига хос ва айни дамда одилона сиёсати, жанговар фаолияти асарда аниқ ва равшан ёритиб берилади.
 - 
                                        
Китобу-с-салот
Заҳириддин Муҳаммад Бобур,Китобу-c-салот»-Намоз китоби» бунга яққол далилдир. Гарчи бошлари бир умр қувғинлик ва мусофирлик ташвишларидан чиқмаган бўлса-да,ҳамиша намозда бардавом бўлганлар ва бу кейинги авлодга катта ибрат мактабидир.
 - 
                                        
 - 
                                        
Қалдирғочларга бер айвонларингни
Сирожиддин Саййид,Шеърият , шоирликнинг йўли мехнату захматларга тўлиқ.
 - 
                                        
Сирожиддин Саййид. Асарлар IV жилд
Сирожиддин Саййид,Асарлар тўплами тўртинчи жилдига шоирнинг "Хамса" ҳайратлари" маърифий достони, кейинги йилларда ёзилган шеър ва ғaзaллapи, шунингдек, жаҳон адабиётининг мумтоз ва ҳозирги замон намояндалари ижодидан қилган таржималари киритилди. Китобнинг "Юрак майдони" номли фасли эса насрий оҳанглардаги тажрибалари - бадиа ва эсселардан тартиб берилди.
 - 
                                        
Умр биттадир: Эсселар
Турсуной Содиқова,Умр ғаниматлигини, аммо калитини топсанг, у саодат ва сурур манбаи эканлигини, ундан баҳра олиш эса фақат дили, тили, қўли покларга насиб этишини ҳаётий далиллар билан исботлайди. Китоб ширали тили ва инсон руҳиятини мусаввирона чизилиши билан ўқувчини ўзига жалб қилади. Мазкур рисола кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
 - 
                                        
Сабаб ва натижа
Т. Содиқова,Муҳтарам китобхон! Сиз, албатта, қатор дидактив рисолалари орқали таниқли адиба Турсуной Содиқованинг ижоди билан анча яхши танишсиз. Ушбу "Сабаб ва натижа" деб номланган янги китобида Турсунов Содиқова ўзининг бир қанча ҳаётий хотираларидан битиклар битган, савол-жавоб услуби орқали мухлислари билан тўғридан-тўғри мулоқотга киришган суҳбатларини китоб шаклига келтирган. Шунингдек, китоб давомида Ўзбекистон халқ шоири Эркин Воҳидовнинг ибратли ижод намуналарига шарҳлар китобхонларнинг маънавий дунёсини бойитишга хизмат қилади, деган умиддамиз. Ушбу китоб чароғон чироқ каби маънавий нур таратиб, ўқувчилар кўнглига йўл топиши шубҳасиз.
 - 
                                        
Кўнгил каъбаси. Ҳадислар талқини. 1-китоб
Т. Содиқова,Ушбу Турсиной Содиқовани "Ишқ ранги" китобида ҳадислар талқини берилган. Азиз китобхон! Эзгулик йўлида яратилган, фақат яхшилик ва олижанобликка чорловчи ушбу китоб қалбингизни умрбоқий маънолар, энг покиза ният ва даъватлар ила обод этади, деган умиддамиз. Дил покланмагунча инсоннинг тили, қўли, йўли покланмайди. Одамзодни минг кўйга соладиган, умрига минг бир фасл олиб кирадиган жавҳар кўнгил экан, азизларим!
 - 
                                        
 - 
                                        
 - 
                                        
 - 
                                        
Етти мулоқот
Шерали Сокин,Азиз китобхон!Дастлаб қаҳрамониимиз ,унинг санъаткорлик қирралари ҳақида эмас ,балки,энг аввало ,уни тарбиялаган ,истеъдодини улғайтирган,камолот чўққисига етказган муҳит ,унга ҳамдам ҳамроз бўлган санъатсевар эл ҳақида қалам сурмоқни фарз деб билдик...