-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Болаликнинг овози
Хуршид Давроннинг ушбу мажмуасига «Кадрдон қуёш (1979), «Шаҳардаги олма дарахти», (1979), «Тунги борлар» (1981), «Учиб бораман қушлар билан» (1983), «Тўмариснинг қизлари» (1984) кабн тўпламларидан саралаб олинган ва кейинги йнлларда езилган шеърлари киритилган. Уларда она-юрт, табиат манзаралари, болалик, ёшлик лавҳалари, ўтмиш ва келажак ҳакидаги ўйлари рангин ташбеҳлар орқали ифодаланади
-
Қонли қилич
Инсоният пайдо бўлибдики, ҳақ билан ботил, яхшилик билан ёмонлик мудом курашда. Инсоннинг кечмиши эса, ана шу курашлар ва ўзига хос мужодалалар ичида кечади. Зеро, тириклик курашлар ила мазмунли ва қадрлидир. Қўлингиздаги китобни мутолаа қилар экансиз, ана шу курашлар маҳорат билан қаламга олинганига амин бўласиз. Муаллиф воқеалар силсиласини ўқувчига кенг қамровда етказиш учун тарих билан боғлайди.Натижада, ўзига хос воқеалар композицияси вужудга келади.
-
-
-
Apelsin qiz
Hali farzandi ulg‘aymasdan turib dunyodan o'tgan ota farzandiga maktub qoldiradi. Bu xatni oradan o ‘n bir yil o‘tgandan keyin marhumning onasi topib oladi va uni nabirasiga beradi. Bu maktubda ota nafaqat o‘zining turmush o‘rtog‘iga bo‘lgan muhabbati haqida balki insoniyatni o ‘ylantiradigan juda ko‘p muammolarga javob izlaydi
-
Ҳут
Жуда кўп истеъдодли тенгдошлари ичида ўзига хослиги билан ажралиб турадиган Вафо Файзулло- ўйчан маърифатли ва вазмин шоир. Шеърлари туйғулар, образларга бой, ўқишли. Қўлингиздаги тўплам чинакамига янги шеърлардан иборат.
-
Jadidlar. Abdulhamid Cho`lpon
Bu asarda Abdulhamid Cho`lponning hayoti va ijodi, she`riyati hamda nasriy asarlari muhokama qilinadi
-
KITOB MENING HAMROHIM
Mashhura Asrorova bolalarcha sof tuyg‘ularini she‘nyat orqali ifodalashga harakat qilibdi. lining mashqlarida samimiy va sodda ohangdorlik o‘ziga xos tarzda namoyon bo6ladi. Mashhura qizimizga yanada ko‘proq o‘qib o‘rganishni, ijod mashaqqatlaridan cho6chimaslikni tilaymiz
-
Мангу лаҳза
Лаҳза...Ана шу бир лаҳза бир нафасда биз бормиз ёки йўқмиз, кўҳна дунё эса Қиёмат қадар бардавом... Инсон умрининг нимадир маъноси бўлса, у шу лаҳзани хотирада нақшлаши, ғамининг гўзаллиги, севинчининг тўпорилиги билан шу вақт оралиғида ўзи ҳам тирик қола олишидир.
-
SHU‘LA she ‘rlar
Mardonbek Boltayevning «Shu’la» deb nomlangan ushbu kitobi murg ‘ak qalbning kohgil izhori bo'lib, unda she ’riyat bo‘stonining ilk g 'unchalariniko'rishingiz mumkln. Bu bo'stonning sarxush bo'ylarinisizga arg'umon qilamiz.
-
Хабарсиз севинч
Болаликнинг мўъжизали юртида ниманидир унутганмиз. Ўша унутган нарсамиз ўзлигимизни бир қисми эди. Энди болаликнинг сирли чоғларини соғиниб яшаймиз. Шу соғинчсиз кўнглимиз ярим. Шоир Вафо Файзуллонинг шеърларида ҳам ўша маъсум онларга соғинч, йўқлов етакчилик қилади.
-
-
Қалб чароғи
Исматулло Йўлдошев ўз ижоди билан кўпчиликка танилиб қолган қалам соҳиби. У кейинги пайтда Шарқ мумтоз адабиётида кенг тарқалган рубоий жанрида кўнгил кечинмаларини ўз мухлисларига тақдим этмоқда.
-
Азалий ғусса ёхуд Фаришталар учраштирди орзуларни
“Азалий ғусса ёхуд Фаришталар учраштирди орзуларни” истеъдодли шоир Вафо Файзуллоҳнинг чин дил изҳори, мард кўнгил излаб, йиллар оша йўллаган, бир интиқ довон устида остонангизга етган шеърий мактубларидир.
-
ORZULI KUN (She'rlar)
Bedor qalbda sevinch va shodlik, mehr va samimiyat bahorning lik kunidek o‘z taassurotiga ega bo‘ladi. Bu bilinar-bilinmas qog'ozdagi musavvir chizgilari - ilk tasvir sevinch talpinishi- suvratlaridir. Maqsuda Qo‘ldoshevaning she’riyatga shaydo qalbi ana shu ifodalarni axtarib yo‘lga chiqqan bo‘lsa, ajab emas.
-
Жон йўли
Жон йўли. У қандай йўл бўлди? Қайдан бошланиб, қайда тугайди? Белгилари қанақа? Бир қараганда, ҳаммаси маълумдай. Аслида-чи? Ҳар бир инсон уни ўзича кечиши, топган ва йўқотганларини ўзича англаб, қувончу изтироб ҳисси билан яшаши керак. Шундагина ҳақиқат жонланади, Ҳақнинг устиворлиги маълум бўлади.