-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Ўзбек адабиётшунослиги тарихи
Қўлланма дорилфунунларнинг филология куллиётлари талабалари учун мўлжалланган.
-
Аёл муқаддассан
Мажмуада жаҳон фозилларининг муҳтарам Аёл ҳақида айтган фикрлари, ҳикматли сўзлари, турли халқларнинг мақолалари жамланган. Шуниси эътиборга лойиқки, бундай иш ўзбек миллий тарихида илк бор амалган оширилмоқда. Мажмуа ана шундай фазилатлари билан китобхонларга манзур бўлади, деган умиддамиз.
-
O'tkan kunlar
Modomiki, biz yangi davrga oyoq qo‘ydik, bas, biz har bir yo‘sunda ham shu yangi davrning yangiliklari ketidan ergashamiz va shunga o‘xshash dostonchiliq, ro‘monchiliq va hikoyachiliqlarda ham yangarishg‘a, xalqimizni shu zamonning «Tohir-Zuhra»lari, «Chor darvesh»lari, «Farhod-Shirin» va «Bahromgo‘r»lari bilan tanishdirishka o‘zimizda majburiyat his etamiz.
-
Даҳоларни ўзбекчага сўзлатган аллома:
Уруш аждарининг ўғли комидан ярадор бўлса-да омон чиққан навқирон Шоислом «ёнга қолган жон» боис илм олишга киришди. Бу йўлда қийинчиликларни Сабот-Бардош ила енгди,Илмий иш,таржима ва бадиий ижод билан шуғулланди.
-
Навоий даҳоси
Қўлингиздаги бу китоб навоийшунос Абдуқодир Ҳайитметовнинг турли мақолаларини ўз ичига олган бўлиб, олим уларда улуғ ўзбек шоири ва мутаффакири Алишер Навоий ҳаёти ва бойижодий меросининг ўрганилмаган ёки кам ўрганилган бир қанча янги томонлариниочиб беради.
-
"O'tkan Kunlar" Ibrati
Abdulla Qodiriy va "O'tkan Kunlar" - bu egizak nomni eshitmagam o'quvchi bo'lmasa kerak. Aziz kitobxon! Qodiriyshunos Bahodir Karimning ushbu kitobida "O'tkan Kunlar"ning mazmunini, ayrim qahramonarning qisqa tavsifi hamda rtomaning o'ziga hos tahlillari bilan tanishasiz.
-
Гуруғли достонлари
Гурўғли туркуми достонлари юзга яқин хилма-хил мазмундаги асарларни узида бирлаштирган улкан силсиладир. Ушбу жилдга киритилган достонларда афсонавий халқ баҳодирининг туғилиши ва қаҳрамонона ёшлиги, озодлик ўлкаси.
-
Тушда кечган умрлар
Эл ихлосини қозонган адиб, Ўзбекистон халқ ёзувчиси Ўткир Ҳошимовнинг ушбу асарида афғон уруши воқеалари, уруш қатнашчиларининг урушдан кейинги руҳий кечинмалари асар қаҳрамони Рустам образи орқали ёрқин тасвирлаб берилган. Асарни ўқиган китобхон тинчликнинг қанчалик буюк неъмат эканлигига яна бир карра иқрор бўлади.
-
-
Mehrobdan chayon
Turkiston feodallarining keyingi vakili bo‘lg‘an Xudoyorning o‘z xohishi yo‘lida dehqon ommasi va mayda hunarmand — kosib sinfini qurbon qilishi, mamlakat xotin-qizlarini istagancha tasarruf etishi, bunga qarshi kelguchilar tilasa kim bo‘lmasin, rahmsiz jazo berishi n^monning mavzui’dir.
-
Аждодлар рухи
Ушбу китобда Бухоронинг сўнгги амири Саид Олимхоннинг шахсий хаёти, Бухорода қолиб кетган рус аёли ва уч фарзандининг тақдири хақида ҳикоя қилинади,
-
Кўхна шарқ дарғалари
Мазкур лавҳалар кенг китобхонлар оммасига донишманд боболаримиз ҳақида дастлабки маълумот беришга мўлжалланган. Улардан Зардушт, Самарқандий, Убайдий, Шарофиддин Роқимий, Муҳаммад Мурод Самарқандий, Муҳаммад Сиддиқ Рушдий сингари сиймолар ҳақидаги лавҳалар олдин бошқа китобларда битилмаган далиллар, дастхатлардаги маълумотлар асосида ёзилиб, илк бор китобхонлар эътиборига ҳавола қилинмоқда. Биз фикр юритган алломалар қайси халқ фарзанди бўлмасин, уларнинг ибратли ҳаёт йўли, боқий руҳи, бебаҳо ижодий мероси барча қавм ва авлодлар учун ҳамиша мўътабар ва ардоқлидир.
-
Амир Темур
Амир Темур жаҳон тарихидаги буюк сиймолардан бири, Марказий Осиё халқларининг иқтисодий, сиёсий ва маънавий тараққиётига улкан қисса қўшган улуғ давлат арбоби ва моҳир саркарда, фан ва маданият ҳомийси бўлган.
-
Бахром и Гулъандом
Шоирнинг асл исми Собир булиб, Сайкалий гўзаллаштирилган, пардозланган каби маъноларни ифодаловчи сайқал сўзидан олинган унинг адабий тахаллусидир.
-
-