-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Tom Soyerning boshidan kechirganlari
Mazkur asarda yosh, o`ta qiziqqon sho`x, chigal to`siqlardan ham qiynalmay o`ta oladigan, og`ir va murakkab sharoitlarda ham o`zini qiynalmay o`ta oladigan, og`ir va murakkab sharoitlarda ham o`zini tuta oladigan, uddaburon bola Tom Soyer haqida hikoya qiladi.
-
Ёлланма ишчининг тадбиркорга айланиши
Фақапг буйруқ бажаравериш жонга тегдими? Эртаю кеч ишласангиз ҳам ўсмаяпсизми? Уз бизнесингизни очишга тайёрмисиз? Сизда миллион долларли гоя борм и? Лекин уни амалга ошириш қўлимдан келмайди, деб қўрқяпсизми? Унда бу китоб фақат ва фақат Сиз учун!
-
-
Ўн саккизга кирмаган ким бор
Дарҳақиқат, 18 га кирмаган, севги боғларидан гул термаган ким бор?! Киминнг юраги шу ёшда ўртанмаган, суюклисини интизор кутмаган?! Инсон борки, суюк кўнгил неъматидан баҳраманд бўлади. Баъзан изтироб чекади, ғамга ботади, гоҳо эса қувончи тотидан еттинчи осмонда кезади.
-
Qorako`z Majnun
Ushbu kitobda xalqimizning suyukli adibi, hayoti ibratlarga to`la, mustahkam iroda sohibi Said Ahmadning ayrim hikoyalari o`rin olgan. Deyarli har bir hikoyada o`quvchi o`zligini, qalbidagi iymon-e`tiqod, ona-yurt, o`zgalarga hurmat, mehr-muruvvat tuyg`usini yo`qotmagan insonlar bilan uchrashadi, ulardan nimadir oladi.
-
-
Самойинур: (Сайланма): шеърлар
Самимиятга ва рамзларга бой илк шеърлари биланоқ адабий жамоатчилик эътиборини топган.
-
Хикметы (Изложение перевода с чагатайского)
К XII в. Туркестан обрел широкую известность благодаря проповеднической деятельности прославленного суфийского шейха, выдающегося поэта и философа Ходжа Ахмеда Яссави. В то время город был известен под именем Яссы
-
-
Бой бола, ақилли бола
Бугунги кунда қўлингиздаги каби адабиётларга эхтиёжнинг ошаётгани кишини хурсанд қилади. Негаки, дунёга чиқиш, чўққига эришганлар билан беллашишга бўлган интилиш мазкур типдаги китобларни тайёрлаётганимиздаги харакатларимиз зое кетмаётганидан дарак беради.
-
Oq kema
XX — XXI asr adabiyotining buyuk siymosi Chingiz Aytmatovning @Oq kema“ qissasida o ‘rtaga tashlangan falsafiy muammolar: ertak va hayot, inson va tabiat, o ‘tmish va zam ona, adolat va jaholat,ezgulik va yovuzlik, go‘zallik va badbinlik, yozuvchi va voqelik — bularning ham m asi adibning o ‘tkir qalami orqali zam ondoshlarimizning estetik va axloqiy ideallari bog‘liq holda yoritilgan.
-
Уйқуда минора
Ёш шоир Усмон Қўчқоровнинг халқлар дўстлиги, эл-юртга муҳаббат, инсон руҳининг нозик қирралари тасвирланган ушбу шеърлар мажмуаси сизга манзур бўлади деган умиддамиз, азиз китобхон.
-
Йўқолган уйқуни излаб...ёхуд уйқусизлар учун махсус китоб
Ҳаётимизнинг учдан бир қисми уйқуда ўтади. Бу чорак асрдан ҳам кўп дегани. Шу вақтни бошқа бирор фойдали ишга сарфлаганимиз маъкул эмасми? Олимларнинг фикрича, тунда ётиб дам олиш эртанги кунга кўчириш учун жуда зарур. Бошимизни ёстиқда қуйиб, саккиз соат шунчаки кўзимизни юмиб, куч-қувват тўплашимиз ҳам мумкин-ку!
-
-
САБЪАИ САЙЁР
Бу кеча найрангбоз фалак олам аҳлига лўттибозликлар кўрсатди. У нилгун осмоннинг кенг фазосига жуда кўп ажойиб мунчоқларни (юлдузларни) териб ташлади. У мунчоқлар гу ногун хосиятга эга бўлиб, худди буқаламундек ҳар онда турланиб турар эди. Уларнинг ҳар бири ўз табиатига яраша юз хил найранг кўрсатар, бир нарсани пайдо қилса, иккинчисини йўқ қилар; ҳар бири бир жаҳон фитнани юзага келтирар эди. Улардан (юлдузлардан) бирининг табиатида наҳслик хоси ятсизлик мавжуд бўлса, иккинчисида бахт-саодат машъали порлар эди. Булардан қай бирининг тақдири нима билан боғ- ланган бўлса бу оламга ҳам унинг таъсири ёйилади. Буларн кўзбўямачи, найрангбоз эмас, гўзал раққоса деса бўлади. Юз туман ой юзли гўзал, йўқ, ой юзли эмас, кумушдек оқ ниқобу кумуш бадан ўйинчи дейиш керак. Уларнинг барчаси юз хил ноз билан жилваланади; ҳуснининг гўзаллиги билан кишини ўзига мафтун этади. Уларнинг баъзилари гарда билан ўроглиғу баъзиларининг пардаси бўлгани ҳолда, юзи кўриниб ҳам туради.
-