-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Пожар
И опять наступила весна, своя в своем нескончаемом ряду, но последняя для Матёры, для острова и деревни, носящих одно название. Опять с грохотом и страстью про-несло лед, нагромоздив на берега торосы, и Ангара осво-божденно открылась, вытянувшись в могучую сверкающую течь. Опять на верхнем мысу бойко зашумела вода, ска-тываясь по релке на две стороны; опять запылала по земле и деревьям зелень, пролились первые дожди, прилетели стрижи и ласточки и любовно к жизни заквакали по ве-черам в болотце проснувшиеся лягушки.
-
Забаржад
Ёз куни. Тушдан кейинги сокинлик. Айқириб оқаётган сой ёқалаб ўттиз беш - қирқ ёшдар чамали бир киши енгил хиргойи қилиб келмоқда
-
СУВ ЁҚАЛАБ
Кенг-мўлгина ҳовли. Уч томон иморатнинг ўртаси баланд ишком. Ишкомдан нарёғи куюк дарахтзор боғ. Саратоннинг охирлари. Саҳар чоғи. Ўнг қанотда саф тортган олди очиқ ошхона, омбор, сомонхонаю сайисхоналар тарафдан тош терилган йўлка бўйлаб олтмиш беш ёшлардаги девқомат, важоҳатли бир одам келмокда. Елкасида узун ок яктак, қўлида мис обдаста — хилватда таҳорат олиб қайтмоқда.
-
ШОИРНИНГ ТЎЙИ
Шаҳарнинг қоқ марказидаги бу кошонани бино этишда урушдан кейинги йиллар ҳарбий асирларми, аллақандай ажнабийларми қатнашган, деган гап юради. Тарих, кечаги кун — бамисоли серишва жонон, ҳар ким уни таъбига мослаб олаверади; давр шамолига қараб ўзгаравергани сайин чин ҳақиқатни аниқлаш мушкуллашиб боради.
-
SHOIRNING TO’YI
Shaharning qoq markazidagi bu koshonani bino etishda urushdan keyingi yillar harbiy asirlarmi, allaqanday ajnabiylarmi qatnashgan, degan gap yuradi. Tarix, kechagi kun — bamisoli serishva jonon, har kim uni ta’biga moslab olaveradi; davr shamoliga qarab o‘zgaravergani sayin chin haqiqatni aniqlash mushkullashib boradi.
-
CHAPAKLAR yoki CHALPAKLAR MAMLAKATI
Sizu biz bu tuzumning nimaligini bilamiz, albatta — non-namagini yeb katta bo‘lganmiz. Ammo hozir ko‘z o‘ngimizdagisi butkul bo‘lakcha edi. O’ziga xos. Avvalgilariga o‘xshamas. Bu mamlakatda shu tuzumning otasi ham, onasi ham, sohibu rahnamosi ham birgina kishi — tamal toshini qo‘ygan ham o‘zi, barpo etgan ham o‘zi, o‘lgudek bahramand bo‘lib kelayotgan ham o‘zi. So‘z ulug‘ dohiy tovarish Xon Man Men ustida ketayotir. Bu yurtda har bir toshu har giyoh shu zotning uch bo‘g‘indan iborat sharafli nomi bilan bog‘liq. Boshqacha bo‘lishi mumkin emas
-
KECHA VA KUNDUZ
Muhabbatning saroyi keng ekan, yo‘lni yo‘qotdim-ku, Asrlik tosh yanglig‘ bu xatarlik yo‘lda qotdim-ku. Karashma dengizin ko‘rdim, na nozlik to‘lqini bordir, Halokat bo‘lgusin bilmay qulochni katta otdim-ku.
-
КЕЧА ВА КУНДУЗ
Муҳаббатнинг саройи кенг экан, йўлни йўқотдим-ку, Асрлик тош янглиғ бу хатарлик йўлда қотдим-ку. Карашма денгизин кўрдим, на нозлик тўлқини бордир, Ҳалокат бўлгусин билмай қулочни катта отдим-ку.
-
-
-
-
ОТАМДАН ҚОЛГАН ДАЛАЛАР
Муаллиф ўз романида бутун умр далада кетмон чопиб, серқуёш юртида елкаси офтоб кўрмаган, қут-баракот юртида косаси оқармаган мунис ўзбек халқи сиймосини Деҳқонқул тимсолида бадиий талқин этади.
-
-
-
История работорговли . Странствия невольничьих кораблей в Антлантике
История работорговли . Странствия невольничьих кораблей в Антлантике
-