-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Хоршунослик асослари
Хоршунослик асослари ўқув қўлланмаси кадрлар тайёрлаш миллий дастурига мувофик, Давлат таълим стандартлари асосида тайёрланди.
-
Ёрдамчи мактабда ақли заиф ўқувчилар тарбияси
Ҳозирги пайтда ақли заиф болаларнинг тарбия назарияси етарли даражада ишлаб чиқилмаган хамда илмий ва ўқув адабиётларда етарлича ёритилмаган.
-
-
Mirzo Ulug'bek
Buyuk alloma va adiblarimiz, aziz avliyolarimizning bebaho merosi, yengilmas sarkarda va arboblarimizning jasoratini yoshlar ongiga singdirish, ularda milliy g'urur va iftixor tuyg'ularini kuchaytirishga alohida e'tibor qaratishimiz kerak.
-
Yangi alifbo va imlo
Ўзбекистан Республикасида 1993 йил 2 сентябрда „Лотин ёзувига асосланган ўзбек алифбосини жорий қилиш тўғрисида“ қонун қабул қилинди.
-
Методическое пособие
Данное методическое пособие посвящено совершенствованию навыков студентов по иностранному языку.
-
Нутц устириш методикаси
Кулланмада мактабгача катта ёшдаги болаларнинг нущини ривожлантиришнинг йуналишлари, шакллари, воситалари ва методлари ёритижан.
-
Эрта ташхис ва илк аралашув
Ушбу қўлланма боланинг ривожланишини тавсифлаб бериб мазкур мураккаб жараённинг барча томонларини қамраб олади.
-
Қадимий мудофаа қўрғонлари
Бизнинг мамлакатимиз, халқимиз кўна Хоразм заминида «Авесто» пайдо бўлган замонлардан буён ўз ҳаёти, ўз маданияти, ўз тарихи билан яшаб келади.
-
Қандил
Кекса ғазалхонларимиздан бири домла Холиснинг ушбу «Қандил» мажмуаси шоир умрининг охирги паллаларида иқтидори даражасида баҳоли қудрат ёзилган ғазаллардан таркиб топди.
-
Девор
Ҳар ким шеърни ҳар хил ёзади, уни шеърхон ҳам ўзича тушунади, ўзича талқин қилади. Хосиятнинг шеърлари шеърхонни ўйлашга, баҳсга чорлайди, хаёлларини беихтиёр ўзига қаратади. Янгича ташбиҳлар, янгича — фавқулодда хулосалари билан янада жозибали туюлади.
-
-
Нажот
Хосият Рустамова шеърлари ўйчан-маъюслиги, камсуқумлиги билан ажралиб туради. Бадиий бўёқлари жуда қуюқ. Юракнинг энг теран қатламларидан сизиб чиққан. Мисралар равон, туйғулар самимий.
-
Шукроналик ва осудалик 17. 31-сир
Бу китобда шукроналик ва унинг ортидан келувчи осудалик борасида сўз кетади.
-
Механика и теория относительности
Физика ва унинг бошкд фанлар хдмда техника фанлари билан богдиклиги. Фазо ва вакт. Санок системаси.
-
Меъёр ва осудалик 15. 21-сир
Аслида дунё, ҳаёт деганимиз битилган ва битилмаган қонунлардан қурилган-меъёр, мезон. Биз эса шу меъёрни бузиш билан андармон бўлип умр деганларини яшаб ўтаверамиз.