-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Ер чеккасидаги қаҳвахона
Бу китоб бизнес-маслаҳатчи Жон П. Стрелекини машҳур ёзувчи қилди ва илҳомбахш коучга айлантирди. Асар миллионлаб ададларда чоп қилиниб, 30 дан ортиқ тилларга ўгирилди. Ўзбек тилидаги ушбу таржима илк бор амалга оширилиб, биринчи марта чоп этилмоқда.
-
Тақдир қўнғироғи
Нашрётимиз ижодий жамоаси шу йилдан эътиборан янги сериядаги асарларни чоп этишни бошлади. Қўлингиздаги ушбу китоб «Ёшлик» журнали кутубхонаси сериясида чоп этилган. Ёзувчи Али Ниёзнинг ушбу қиссаси журналинииг 2014 йилги сонларида эълон қилинган. Ушбу қиссада бир инсоннииг руҳий қийноқлари, қувончу изтироблари қизиқарли воқеалар воситасида қаламга олинган.
-
Mc Donald's. БИГМАК СИРИ
Китобда Америка рамзига айланган ва Aмерикаликларнинг маданиятига унутилмас таъсир кўрсатган компаниянинг ташкил топиши ва тараққий этиши ҳақида батафсил ҳикоя қилинади.
-
-
У дунёдан қайтмаган ким бор?
Нажмиддин Зиёнинг қисқа ва лўнда шеъриятини ўқир эканмиз, гўёки ўзингизни бутун олам билан уйғунлашиб кетгандек ҳис қиламиз. Тўғри, ижодкорнинг ўзига хос фальсафасини тушуниш, унга ишониш қийин. Лекин унинг фикрларини рад этиш ундан-да қийинроқ.
-
-
-
-
-
-
Гитлерни доғда қолдирган ўзбек ўғлони
Китоб номи ҳеч қачон тилга олинмаган давлат хавфсизлик хизмати ходими Шариф Ширинбоев (1910-1982) оиласи ва унинг фидокорона хизмати ҳақида ҳикоя қилади.
-
Абу Райҳон Беруний (тарихий биографик роман)
Мазкур романда юртимизнинг даҳо алломаси Абу Райҳон Берунийнинг ёрқин шахсияти, буюк кашфиётларининг яратилиши тарихи билан бирга, ўша даврдаги Мовароуннаҳр ва Хуросонда юз берган воқеалар, шунингдек хукумдорлар Кобус ибн Вушмгир, Хоразмшоҳ Маъмун, султон Маҳмуд Ғазнавий билан муносабатлари батафсил ҳикоя қилинади.
-
АЛВИДО...БОЛАЛИК
Қуёш қаердадир тоғ ортидан, қаердадир чўл адоғидан, қаердадир асрий музлар орасидан бош кўтаради. Қаердадир дарахт кокилларини ўйнаб, биллурий булоқ сувларига тўйиб олгач, хонадонларга мўралайди. Қаердадир қуриб-қақшаб ётган тиконларни, чанқоқ қум барханларни ялаб ўтиб, одамлар яшайдиган ерларга ошиқади. Қаердадир асрий музликлар орасида паноҳ тополмай, одамзотга дуч келишдан умидини узиб, тезроқ кўз юмишга ошиқади.
-
Alvido ... bolalik
«Alvido... bolalik» Tohir Malik ijodida alohida o'rin tutadi. Asardagi asosiy g'oya - hech kim jinoyatchi bo'lib tug'ilmaydi, bolani atrof-muhit, jamiyatdagi turli illatlar jinoyatchiga aylantiradi. Adib jinoyat olamını «Shaytanat», ya'ni shaytonlar yetovidagı zulmkorlar mamlakati deb atab, «Ehtiyot bo'ling, bu ko'chaga yaqin yo'lamang. Boshi berk bu ko'chaning adog'ida faqatgina azobli, xorli o'lim topasiz», demoqchi bo'ladi.
-
Алвидо, қурол!
Мен барча ушбу воқеаларни ва ўзимиз яшаган жойларни, ўша йили бўлган яхши-ёмон гапларнинг ҳаммасини эслайман. Лекин ҳаммасидан ҳам китобда яшаган ҳаётимни, ўзим кун-бакун тўқиб чиқарган ҳаётни яхшироқ хотирлайман. Шу мамлакат, шу одамлар ва уларнинг бошдан кечирганларини тўқир эканман, дунёда мендан ҳам бахтлироқ одам йўқ эди. Ҳар куни мен ёзилганларни бир бошдан ўқиб чиқар ва шундан сўнг давом эттирар ва ҳар куни яхши ёзиб турганимда, бундан бу ёғига нима ёзишим маълум бўлган бир пайтда ишни тўхтатар эдим. Китоб фожиа билан тугаётгани мени ранжитмасди, чунки, мен умуман ҳаёт фожиадан иборат, унинг ҳамма кўчалари бир жойга олиб боради, деб билардим. Бироқ ёза олишингдан, ёзганда ҳам ҳаққоний қилиб, кейин ўзинг ўқиганда ҳам лаззатланадиган қилиб ёза олишингдан ҳар кунингни мана шу ёқимли иш билан бошлашдан қувончлироқ нарса йўқ бўлса керак.