-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
ЛИТОЛОГИЯ ВА ФАЦИАЛ ТАХ,ЛИЛ АСОСЛАРИ
Чукинди жинслар литология фанининг урганиш объекта ^исобланади. Литология фани му^им назарий ва амалий а^амиятга эга. Куплаб чукинди жинслар бевосита фойдали ^азилма ^исобланади. Булар: кумир, нефть, газ, боксит, фосфорит, темирли ва марганецли жинслар, гипс ва ангидрид, натрий ва калий тузлари, мергеллар, бур, о^актош ва доломитлар, 1$ум ва ^умтошлар, гиллар, сочилма конлар ва боищалардир.
-
BIONIKA
Jonli tabiatda funksiya va shakl bir-biriga jips yaqin joylashadi va bir-birini o'zaro shartlaydi Tirik organizmlarda mexanik to'qimalaming hosil bo'lishi o'sish jadalligi vaboshqa ko'plab tashqi omillaming ta’siri bilan bog'lanadi. Tabiiy sbakllar yaxlit qismlarining uyg'unlashgan muvofiqligi, rivojlanishning umumiy mantig'i yaxlitligi, shakl va tuzilishning o'zaro bog'lanishiga ega bo'ladi
-
УКИТУВЧИНИНГ НУТК, МАДАНИЯТИ
Узбекистан миллий мустакилликка эришгандан кейин хаёт халк гаълими олдига янгидан - янги талабларни куя бошлади. Шуни инобатга олиб, хукуматимиз урта ва олий мактабларни ислох кдлиш максадида «Тссълим тугрисида» (1997 й и л ) в а « К а д р л а р т а й ё р л а ш м и л л и й д а с т у р и » (1 9 9 7 иил) туфисида Конунлар кабул килди. Ушбу Конунларга мувофик, укувчи ва талабаларнинг нутк маданияти асосларини эгаллаши талаб этилади.
-
МАНГУ БИТИГЛАР
Ушбу китобга Ўрта Осиё халқларининг энг эски ёзма ёдгорликлари суғд, кўк турк, эски уйғур ёзувларида битилган асарлари бўйича тадқиқотлар киритилди. Китоб шарқшунослар ва шу йўналишда билим олаётган талабаларга мўлжалланган.
-
0‘ZBEK TILI
“O'zbck tili” uslubiy qoMlanmasi Oliy va o‘rta maxsus ta’lim Vazirligi tavsiya etgan (2017-yil, 18-avgust) namunaviy dastur asosida yaratildi. QoMlanmada rejada belgilangan mavzulardan Ish yuritish tili va uslubi, hujjat turlari va xususiyatlari, tashkiliy hujjatlar va ulaming turlari, farmoyish hujjatlari va ulaming turlari, ma’lumot-axborot hujjatlari, xizmat yozishmalari o'rin olgan. Mazkur qoMlanma OTM bakalavriat bosqichining 1 - kurs rus guruhi talabalari va o‘zbek tilida ish yuritish faoliyatini mustaqii o‘rganuvchi!arga mo‘ljallangan.
-
Основы АНАЛИТИЧЕСКОЙ ХИМИИ Т-1
В первой книге освещаются методологические вопросы аналитической ‘ химии. Рассмотрена метрология химического анализа, в том числе понятие об аналитическом сигнале, статистических критериях правильности и воспроизводимости результатов анализа. Приведены теоретические основы и приемы пробоотбора и пробоподготовки. Излагаются основные положения кинетики и термодинамики, лежащие в основе методов химического анализа. Рассмотрены основные закономерности равновесий и протекания реакций: кислотноосновных, окислительно-восстановительных, комплексообразования и осаждения. Изложены общие принципы разделения и концентрирования веществ; описаны основные химические и физические методы разделения и концентрирования. Отдельная глава посвящена хроматографии. В учебнике разбираются типовые задачи и их решения. В конце глав приведены вопросы.
-
YER BILIMIASOSLARIDAN AMALIY M ASHG ‘ ULOTL AR
Ushbu uslubiy qoMlanma 5141100-Gidrologiya (Quruqlik gidrologiyasi) ta’lim yo‘nalishi o‘quv rejasiga asosan 2-semetrda o‘qitiladigan “Yer bilimi asoslari” fanining o‘quv dasturi asosida ishlab chiqilgan bo‘lib, mazkur fandan amaliy mashg‘u!otlami tashkil etish va o‘tkazishga katta yordam beradi. Uslubiy qoMlanma oliy o‘quv yurtlarining gidrologiya, geografiya, gidrometeorologiya, geodeziya, kartografiya va kadastr yo‘nalishlari talabalariga, shuningdek, shu soha bilan qiziquvchilarga moMjallangan.
-
ТИЛШУНОСЛИК ТЕРМИНЛАРИНИНГ ИЗОҲЛИ ЛУҒАТИ
Илм-фаннинг барча соҳалари бўйича давр талабларига жавоб берадиган терминологик тизимларии яратиш ҳозирги куннинг долзарб масалаларидан ҳисобланади. Шу билан бирга, буларни амалга ошириш ниҳоятда мураккаб. катта куч талаб қиладиган иш эканлиги ҳам шубҳасиз. Умуман, терминологияга оид барча ишларнинг муваффақиятли ҳал эти лишида ҳар бир соҳага оид терминларни тўла қамраб олган терминологих лугатларни, айниқса, изоҳли терминологик луғатларни тузиш ва нашр этиш муҳим аҳамият касб этади.
-
FIZIKA
Fizika boshqa tabiiy fanlar kabi atrofimizni o4rab turgan moddiy borliqning obyektiv hossalarini o‘rganadi. AtroFimizda (labiatda) ro‘y berayolgan barcha o‘zgarishlar va jarayonlar material obyektlarning o‘zaro ta'siri va harakati natijasidir. Fizika materiya harakatining eng sodda va umumiy ko‘rinishlarini o‘rganadi. Fizikada o‘rganiladigan harakat turlari deyarli barcha kimyoviy, biologik va gcofizikaviy jarayonlarda uchraydi. Shu sababli fizika asoslarini bilmay turib o‘zida tabiatning murakkab harakat turlarini qamrab olgan kimyoviy yoki biologik jarayonlami yetarli darajada o‘rganish mumkin cmas.
-
TRUKTUR TILSHUNOSLIK: ILDIZLARI VA YO'NALISHLARI
Markur o'quv qo'llanmada an'anaviy va struktur tilshunoslik hamda ular o'rtasidagi munosabat, struktur tilshunoslikning kelib chiqishi, uning turli xil yo'nalishlari, bu yo'nalishlar o'rtasidagi umumiy va o'ziga xos belgilar, o'zbek tilshunosligiga struktur tilshunoslikning ta'siri haqida fikr yuritiladi. O'quv qo'llanma 5A141101-o'zbek tili magistratura mutaxassisligi bo'yicha ta'lim olayotgan magistrantlar uchun mo'ljallangan bo'lib, undan boshqa kitobxonlar ham foydalanishlari mumkin.
-
GRUNTSHUNOSLIK
Mazkur darslik «5311800-Gidrogeologiya va muhandislik geologiyasi» bakalavriat ta’lim yo'nalishi talabalari uchun mo'ljallangan bo'lib, unda insonning geologik faoliyati va gruntshunos-likning rivojlanishi, gruntlarning qattiq komponentlari va lining elementlari o‘lchami, morfologik xu-susiyati va miqdoriy nisbati, suyuq komponentlari, tabiiy namligi va ularning xossalariga ta'siri, gazli va tirik komponentlari, fizik, fizik-kimyoviy, fizik-mexanik xossalari, mustahkamligi, tasnifi, qoya-tog‘, dispers, gilli va changli gruntlar, sho'rlangan va sun’iy gruntlar, grunt massivi kabilaryoritilgan. Darslikdan qurilish sohasiga tegishli tashkilot xodimlari, oliy o'quv yurtlarining professor-0‘qituvchilari, katta ilmiy xodim-izlanuvchilari, bakalavriat va magistratura talabalari, shuningdek ilmiy-tadqiqot institutlari olimlari va muhandislari qo'llanma sifatida foydalanishlari mumkin.
-
Ф И З И К А
Булажак географлар табиат ^одисаларининг физикавий мо^ияти ва уларнинг ривожлаииш ^онуниятларииинг туигуниб етишлари ва уз фаолиятларида тадбиц 1$ила олиши лозим. Ушбу у*$ув ^улланма университетнинг география факультете и ии г геодезия, кадастр ва картография, гидрометеорология ва география йуналишларида таълим олаётган талабалар учун умумий физиканинг пазарий асослари (механика ва молекуляр физика 1$исми) ^ис^а дастури асосида материаллар баёи г^илинади.
-
ARUZ NAZARIYASI ASOSLAMI
So'nggi yillarda yoshlarimiz orasida mumtoz poetikani o'rga-nishga bo'lgan qiziqishning ortishi zamonaviy kitobxonning mumtoz adabiyotimizni anglashga bo'lgan ehtiyoji mahsuli deb qarali-shi mumkin. Bu ehtiyojning muayyan ma’noda qondirilishida ustoz olim, filologiya fanlari doktori, professor Anvar Hojiahme-dovning hissasi katta bo'lgan desak mubolag'a qilmagan bo'la-miz. Ustoz A.Hojiahmedov o'tgan asr so'ngidan boshlab mumtoz poetika, xususan, aruz ilmi, badiiy san’atiar, qofiya ilmi, mumtoz she’r navlari borasida qator risolalar e’lon qilib, unutilib borayot
-
ҲОЗИРГИ ЎЗБЕК ТИЛИДАГИ КЎРСАТИШ ОЛМОШЛАРИНИНГ ФУНКЦИОНАЛ-СЕМАНТИК ХУСУСИЯТЛАРИ
Мазкур монография хозирги ўзбек тилидаги кўрсатиш олмошларига багишланган бўлиб, унда олмошнинг бу тури янгича нуктаи назар бўйича талкин килинади. Кўрсатиш олмошлари ва улар иштирокида хосил килинадиган шаклларга хос бўлган дейктик, анафорик ва катафорик амаллар бой материал асосида текширилади.
-
Медиа ва ахборот саводхонлигини шакллантиришнинг педагогик жи^атлари
Ушбу нашрда келтирилган номлар ва берилган маълумотлар фикр-мулохазалар бирор бир мамлакатнинг хукукий макоми, худуди, чегаралари, шахар ва туман лари ёки уларнинг тегишли бошкарув органларига нисбатан ЮНЕСКОнинг расмий нуктаи назарини ифодаламайди. Маэкур нашрда келтирилган маълумотлар, унинг чоп этилиш вактига, ишончли на аник булишига карамасдан, ундан фойдаланиш ока бати да юзага келган хар кандай куринишдаги камомад ёки зиён Ташкилотга жисмоний ёки три дик шахслар олдида хеч кандай юридик мажбурият ёки жавобгарлик юкламайди.
-
Медиа ва ахборот саводхонлигиПедагоглар учун методик кулланма
Хозирги кунда жамият>дётининг деярли барча сохдпарини, шу жумладан, таълимнинг ривожланишини медиасиз тасаввур юллиш кийин. Ахборот маконини глобаллашуви ва унинг “очикдиги” заминида янги билимлар, карашлар, фактлар, концепцияларнинг окими шиддат билан ортиб бармокда ва медиалар оркдли таркалаётган ахборотлардан фойдаланиш муаммоси пайдо булмокда.