-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Первые шаги (на немецком языке)
В отличие от других пособий такого типа, выходивших у нас до сих пор, данное издание, помимо примечаний и немецко-русского словаря, снабжено еще упражнениями и контрольными вопросами, рассчитанными на усвоение и закрепление лексического материала прочитанного текста и на развитие разговорных навы-; ков студентов. Упражнения по усмотрению преподавателя могут| быть использованы как для письменных заданий, так и для устной тренировки. По своему лексическому материалу упражнения расположены, в порядке, соответствующем движению глав рассказов; кроме того, при расположении упражнений учтена также и последовательность прохождения грамматических тем на первом курсе.
-
О МОРСКИХ СРАЖЕНИЯХ И КРЕСТЬЯНСКОЙ ВОЙНЕ
Сборник очерков, рассказов, отрывков и» немецкой художественной литературы, объединенных общим страноведческим содержанием, предназначен для школьников старших классов средней школы и VII—VIII классов школ с преподаванием ряда предметов на немецком языке. Отдельные очерки и тексты могут быть рекомендованы для чтения в этих школах и раньше — в соответствии с прохождением курса истории средних веков в VI классе. Литературно-исторический материал сборника призван раскрыть перед юным читателем первче главы истории немецкого народа, показать картины Великой крестьянской войны 1525 года н познакомить его с великими людьми этой эпохи Томасом Мюнцером, Тильманом Рименшнайдером и другими. Книга состоит из шести разделов: «О феодалах и вассалах», «Агрессия немецких феодалов на Востоке», «Средневековые город и деревня», «Из истории культуры», «Во времена Ганзы», «В дни крестьянских восстаний и Великой крестьянской войны».
-
Новеллы.
Книга для чтения на нем. яз. на ст. курсах отд-ний нем. яз. пед. ин-тов. Готфрид Келлер — один из лучших мастеров немецкой реалистической прозы XIX века. Новеллы — основной ж анр в творчестве писателя. В сборник вошли новеллы из различных циклов, созданных писателем на протяжении всей его творческой биографии. Наиболее полно (тремя новеллами) представлен самый популярный цикл новелл — «Люди из Зельдвилы». Автор показывает, как дух наживы и бурж уазного стяж ательства уродует человека, обезличивает его. В книгу включены такж е новеллы из сборников «Изречение» и «Семь легенд». Новеллам предпослана вступительная статья, в конце книги помешен комментарий.
-
МАЛЕНЬКИЙ ТРУБАЧ
Автор романа «Наш маленький трубач» — известный писатель и общественный деятель ГДР Отто Готше. Он родился в 1904 году в г. Вольфероде (близ Айслебена) в семье горнорабочего и еще подростком включился в активную революционную деятельность. В тяжкие годы фашизма О. Готше ведет борьбу против этой чудовищной формы диктатуры буржуазии. Ни тюрьма, ни фашистский концлагерь, ни постоянный полицейский надзор и преследования не сломили его воли, его веры в светлое будущее немецкого народа. В 1940 году, в трудное для немецкого народа время, он организует «Антифашистскую среднегерманскую рабочую группу», переходит на работу в подполье.
-
Суратдаги йўлбарс
Таникли адибимиз Узбекистан Республикаси санъат арбоби, Давлат мукофоти лауреата Омон Мухторнинг «Сайланмавси Иккинчи жнлди «Суратдаги йулбарс» китобига у 1960-2011 йиллар ораснда ёзган бир катор сара хикоя ва хангомалар киритилдн. Асарлар мангу инсоний мавзуларни ка.мраб олади. укувчнлар калбида куталмаган хис-хаяжон уйготади.
-
Кухна садолар
Ушбу китобдан XIX асрнинг иккинчи — XX асрнинг биринчи ярми оралигида яшаб ижод этган, аксарияти кенг китобхонлар оммасига у ^адар таниш булмаган 9 нафар андижонлик шоир: Манзур, Ожиз, Мунтазир. Бимий, Муциб, Пиримкрри, Хофиз, Мушток,, Мавжийнинг шеърлари урин олган.
-
TO‘SIQLARGA QARAMAY SEVDIK
Ulardan mening b ir farqim bo'lishi lozim edi. Xuddi ular kabi bo'lib, ularga o'xshashim mumkin emasdi. Mening ulardan mutlaqo b ir farqim bo'lishi kerak edi. Ular deganda, masalan otam... Mening undan katta farqim bo'lishi lozim edi. Esimni taniganimdan beri, shu yergacha yashagan hayotimda undan mutlaqo farqim bo'lishi uchun o'ta ehtiyotkorlik bilan harakat qildim. Bu ehtiyotkorlikka yangi tug'ilgan chaqaloqni ilk b o r qo'lga olishni misol qilish mumkin.
-
KAFITAN GRANT BOLALARI
Yevropaliklar sarguzasht adabiyotining tarix i haqida so‘z yuri- tishganda milodiy uchinchi asrda yaratilmish yunon Geliodorning «Efiopika» asarini misolga keltiradilar. Sarguzasht adabiyotining gullab-yashnagan davri esa o‘n sakkizinchi, asosan o‘n to'qqizinchi asrga to ‘g ‘ri keladi. Yigirmanchi asrda ham bu sohada ko'pgina asar- lar yaratildi. F.Kuper, F.Marret, A.Dyuma, M.Rid, R.Xaggard, J.Konrad, J.London kabi ulug‘ yozuvchilar adabiyot tarix ig a aynan sarguzasht tarzid a yozilgan asarlari bilan kirdilar. Robinzon Kruzo, Gulliver, Robin Gud, Graf Monte Kristo, jasu r uch qilichboz- mushketerlar, Don Kixot kabi obrazlar uzoq yillar davomida b ir necha avlodning sevimli qahramonlari bo‘lib keldilar.
-
ДОН КИХОТ САРГУЗАШТЛАРИ
Милодий1547 йилнинг9 октябрь, якшанба куни Испаниянинг Алькала де Энарес шаҳарчасидаги Санта Мария Майор ибодатхонасида биғ-биғ йиғлаетган но-расида гўдак«муқаддас сув»га солиб чўмилтирилади, сўнгра руҳоний уни чўқин-тиради ва жужуқнинг ота-онасининг илтимосига кўра, « Бунинг исми тарифи Мигель!» деб эълон қилади. Мигелнинг отаси Родриге де Сервантес Сааведра табиб, онаси Леонора де Кортинас эса уй бекаси эди. Мигель оиланинг тўртинчи фарзан-ди. Айтмоқчи, бу оила ҳозирги тасаввурларга қарама-қарши ўлароқ, серфарзанд бўлган: уч қиз ва тўрт ўғил. Оила хийла қашшоқликда умр кечирган бўлса-да, ле-кин фарзандлар соғ-саломат вояга етганлар. Тўғри, уларнинг тақдирлари ҳавас қилгулик эмас: Мигелнинг опа-сингиллари(Андрей, Лоис, Магдалена) ешлари бир жойга етгач, сочларини қирдиришиб, роҳибаликни бўйнига оладилар— узлатга чекинадилар. Нақл қилишларича, муҳтожлик туфайли улар хайр-эҳсон эвазига яшашга мажбур бўлган эканлар.
-
Трагедия Шекспира «Гамлет»
"Гамлет" Шекспира — одно из самых сложных н проблемных произведений мировой литературы. Кинга известного сойотского шек- спироаеда А. Акнкста содержит общую характеристику творчества великого английского драматурга па фоне общественно-политических н идеологических условий позднего Возрождения. Автор показывает место трагедии в эволюции творчества Шекспира. В книге подробно рассматриваются идейные и художественные основы трагедии «Гамлет*. Характер главного героя раскрывается в связи с композицией пьесы и другими се персонажами. Большое внимание уделяется художественным приемам в стилю трагедии.
-
ЯССАВИЙ “ФАКРНОМА”СИ
Professor Abdurahmon Go'zal 1942 yil Antalyada tavallud topgan. Avstriyaning Vena universiteti adabiyot fakultetida tahsil olib, 1973 yil “Bektoshiylik an’anasida hazrati Alining o‘mi” mavzusida doktorlik dissertatsiyasini himoya qilgan. 1974 yil vatanga qaytib Hojattepa universiteti ijtimoiy va idoraviy fanlar fakultetining turk tili va adabiyoti bo'limida xizmatga boshlagan. 1980 yil dotsent, besh yil о‘tib esa professor unvonini olgan. O‘sha yil G ‘oziy universiteti pedagogika fakulteti turk tili va adabiyoti bo'limiga boshliq etib tayinlangan. Milliy ta’lim vazirligining ta’lim tarbiya kengashi a’zosi, Chanoqqal ’a 18 mart universiteti rektori hamda shimoliy Qibrisdagi Girne Amerikan universiteti pedagogika fakulteti katta o'qituvchisi bo'lib ishlagan A.Go‘zal ayni paytda G'oziy universiteti qoshida Turk madaniyati va Hoji Bektosh Valiy tadqiqot markaziga va turk lilini o'qitish bo‘limiga asos solgan.
-
Чулпон, Абдулхамид Асарлар. 4 жилдлик. Драммалар, таржималар 3-жилд.
Чулпон -куп асрлик узбек адабиёти тараккиётига улкан хисса кушган ижодкорлардан бири. У киска умр курганига карамай, адабиёт ва санъатнинг турли соҳаларида самарали ижод килиб, катта адабий мерос колдирди. Чулпон драмматик асарларининг ушбу энг тулик нашри китобхонларга манзур булади деб уйлаймиз.
-
Гулом, Хамид Танланган асарлар.
Узбекистан халк ёзувчиси, Узбекистон Республикаси санъат арбо- би Хамид Гулом нафакат сермазмун, юксак бадииятли насрий асарлари, шеър ва достонлари, ажойиб публицистик мадолалари, таржималари би- лан, узига хос, турфа инсоний фазилатлари билан хам аксари ижод ахди жамоаси, сон-саноксиз китобхонлар ардогида эди. У миллий адабиётимиз равнади йулида тиник тулдин булиб, замзамали чашма янглиг дайнаб- тошарди. Элимизнинг ардодли ва атокди адибининг “Машъал”, “Бинафша атри", “Тошкентликлар”, “Мангулик” каби салмокди романлари, куплаб шеърий тупламлари ва хикоялари, садна асарлари халдимизнинг маъна- вий мулкига айланган. Адибнинг датор сэра асарлари жамланган ушбу китоб Хамид Гулом та- валлудининг юз йиллигига муносиб тухфа булади, деб умид диламиз.
-
Худойбердиева, Халима Танланган асарлар.
Ушбу китобда Узбекистан халк шоири, бир умр ёниб куйлаган оташна- фас шоирамиз Халима Худойбердиева шеъриятининг энг сэра намунала- ри бир мудова остида жамланди. Ушбу мажмуа шеърият мухлисларининг кунгил китоби булиши хеч шубхасиздир.
-
Уткир Хошимов. Танланган асарлар: (Киссалар, роман, хикоялар, уйлар, пьеса)
Халкимизнинг севимли адиби, Узбекистан халк, ёзувчиси Уткир Хошимов таваллудининг 80 йиллиги муносабати билан Сиз мухтарам китобхонларга такдим этилаётган ушбу китобда ижодкорнинг сэра асарларидан намуналар жамланган.
-
УСТОЗЛАР САФДОШЛАР ИЗДОШЛАР
Тупламдаги ма/рлаларда бир цатор мархум фольклоршунос-ларнинг х.аёти ва илмий фаолияти ёритилган. Шунингдек, сафдошлар цамда издошларга багишланган мацолалар урин олган. Унга у ёки бу даражада фольклоршунослик билан бокли^ булган айрим тилшунослар, адабиётизунослар тугрисидаги мацолалар цам киритилди. Уларнинг %ар бири портрет-ма^ола характери-га зга булиб, яхлит олганда, узбек фольклоршунослигини фан-нинг янги соцаси сифатида шаклланииии ва унинг XXI асрдаги тара^иёти тугрисида муайян бир тасаввур бера олади. Туплам адабиётшунос, фольклоршунос, олийукуе юртлари-нинг талабалари х,амда укутувчилари ва халк, ижоди билан ци-зтувчи кенг китобхонлар оммасига мулжалланган.