-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Veterinariya va chorvachilik
-
-
Veterinariya va chorvachilik
-
-
Ҳикматлар гулдастаси
Ушбу китобда Ватан ва ватанпарварлик, вафо, садоқат, муҳаббат, ота вап она ҳақида халқ мақоллари берилган.
-
Andisha va G'urur
Jeyn Ostin «Andisha va gW ur» («Gordost i predubejdeniye») asarida qishloq dvoryanining qizi Elizabet Bennet bilan o'zining kelib chiqishi, boyligi ila mag'rur boy pomeshchikning o‘g‘li Fitsuilyam Darsi o'rtasidagi sarguzashtlarni hikoya qiladi. Asar 1813-yilda nashr qilinib, adabiyot dunyosida katta shov-shuvga sabab bo'ldi. Ushbu asar haqida o‘sha paytdagi «Britaniya tanqidchisi» jurnali shunday yozgan edi: «Asar shu paytgacha o'quvchilar hukmiga havola qilingan bu turdagi hamma romanlardan yuqori turadi». Umid qilamizki, mazkur asar hurmatli o‘zbek kitobxonlariga ham manzur bo‘ladi.
-
АЛП ЖАМОЛ
Хаётнингжами аччик,-чучукларинм, махрумликларини татиб курган, лекин кадди букилмаган, иродаси мус- тахкам одам эди у.
-
КУНГИЛ КУНГИЛДАН СУВ ИЧАР
Шоирнинг “Кунгил кунгилдан сув ичар” деб аталган ушбу китоби газал шайдоларига, умуман шеъриятни севувчи адабиёт мухлисларига муносиб тухфадир.
-
Дўстлик хамсаси
Марказий осиёда кўп асрлар давомида турли миллат ва элат маданият ва дин вакллари тинч тотув яшаб келган. Меҳмондўстлик эзгулик қалб саховати ва том маънодаги бағрикенглик бизнинг халқимизга доимо хос бўлган ва унинг минталитети асосини ташкил этади.
-
Двухэтажная Америка
Честно говоря, никогда не стремился попасть в Америку. Как, впрочем, и в какую-либо другую страну мира. С детства любил много читать, прежде всего литературу про путешествия. И мне казалось, что я знаю все про все страны земного шара. Поэтому, когда другие объявляли себя правозащитниками,выбивали из легковерных иностранцев гранты и разъезжали по заграницам, я просто выполнял свои должностные журналистские обязанности.
-
-
Орзубек ўтган кўчалар
Таниқли ёзувчи Ўлмас Муҳиддиннинг мазкур йирик асари жамиятимиз учун муҳим бўлган муаммога бола тарбиясига қаратилган. Унда нотўғри тарбиянинг оқибатлари ҳаётий баён этилади.
-
Улар Германияда ўқиган эдилар
Таниқли адабиёгшунос олим Ш.Турдиев узоқ йиллардан бери катта бир қисми 1937 йил воқеаларининг қурбони бўлган, кичик бир қисми эса қатагондан қочиб, Туркияда паноҳ топган собиқ талабаларнинг фожиали тақдирини ўрганиб келади. Қўлингиздаги архив ҳужжатлари ва жонли хотиралар асосида ёзилган китоб мазкур талабаларнинг Германиядаги ҳаёти ва тақдири ҳақида ҳикоя қилади. Китоб ўзбек халқининг XX асрдаги тарихи билан қизиқувчи барча китобхонларга мўлжалланган.
-
730 кун
Утган асрнинг 80-йилларида Афгонистонга "холис" ёрдам учун кирган Совет армияси сафида узбек углонлари хамхизматга сафарбар этилган эди.
-
ЎЗБЕКИСТОНДА АРХЕОЛОГИЯ ВА ЭТНОЛОГИЯ ФАНЛАРИНИНГ ТАРАККИЁТИ ВА ИСТИКБОЛЛАРИ мавзусидаги республика илмий-амалий конференция МАТЕРИАЛЛАРИ
Узбекистон Миллий университетида этнография фанининг укитилиши ва кафедра ташкил этилишида узбек тилида катор монографиялар ва дарсликлар ёзган устозимиз профессор Исо Муродович Жабборовнинг хнзматлари бекиёсдир. Республикамизнинг бирча ижтимоий-гуманитар йуналишига эга олий укув юртларида, олимнинг “Жахон этнологияси асослари", "Узбекпар этнографияси”, “Узбеклар" дарслик ва кулланмаларидан талабалар фойдапаниб келмокда. Ушбу илмий тупламда республикамиз археологлари, этнологлари в тарихчиларининг мустакиллик йилларида олиб борилаётган илмий тадкикотлари натижалари уз аксини топган. Унга илмий назарий масалаларга багишланган ва дала тадкикотлар материаллари асосида ёзилган куплаб маколалар киритилди.
-
ТАНЛАНГАН АСАРЛАР
Узбек системавий тилшунослигининг шаклланиш ва ривожланиши устоз номи билан боглик- У анъанавий тилшунослик эришган ютукларни юксак бахолаган ва унинг материалларидан уринли фойдаланган холда узбек системавий тилшунослигини юкори боскичга олиб чикди. Системавий-структур тилшунослик
-
Qaraqalpaq folklorı(27-42)-tomları
Atlanıp jawdıń ústine Dep xalıqqa jar saladı. Xalayıq jawım ulǵaydi. Atlanbasan bolmaydı.
-
Qaraqalpaq folklorı
Jilaǵan jas qizlarǵa On kóz benen qaraǵan Men men menen buzıqtı Aydatpaqshı aradan.
-
Qaraqalpaq folklorı(9-13)tomlar
Qate bolsa qáharlenbey keshirin Usi edi oylay -oylay júrgenim. Altı jıldan qizlar sawash maydani Qalmaqlardiń keler batır palwanı.