-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
УМУМЛАШГАН КУРСАТКИЧЛАР ВА УЛАРДАН БИЛИМЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА ФОЙ ДАЛ АНИ 111
Монография объектларни синфларга ажратиш ва прогноз масалаларини ечишдаги ошкор улчам бирлигига эга булмаган жамловчи, умумлашган курсаткичларни хисоблаш масаласи каратилган. Умумлашган курсаткичлар турли тоифадаги (сифат ва микдорий улчамлардаги) аломатлар фазосида хисобланади. Алохида мухим муаммолардан бкр сифатида хар хил тоифали аломатлар фазосида боглнк курсаткичларни кайта ишлаш алгоритмлари ва методлари ишлаб чикиш масаласини курсатиш мумкин. Умумлашган курсаткичларни (бахоларни) хисоблаш асосида карор кабул килувчи тизимлар танловни дайта-ишлаш асосида объектларнинг у ёки бу хусусияти буйича умумлашган бахо хисобланади ва шу асосда карор кабул килинади, танлов буйича билимлар шакллантирилади.
-
ПРАКТИКУМ ПО КУРСУ ОБЩЕЙ ФИЗИКЕ
Настоящее методическое пособие предназначена для студентов, обучающиеся на этапе бакалавриата ВУЗов и содержит лабораторных работ по всем разделам общей физики. В каждой лабораторной работе имеется краткие теоретические сведения по изучаемому физическому процессу, а также теория лабораторных работ, порядок выполнения работы, методы вычисления результатов эксперимента и контрольные вопросы для облегчения подготовки отчета студентов и список необходимой литературы.
-
Molekular fizika
Ushbu uslubiy qo'llanma mamlakatimiz Oliy o'quv yurtları umumiy fizika kursi dasturiga to'in nios tayyorlangan bo'lib, unda umumiy fizika kursi "Molekular fizika bo'limidan 17 t laboratoriya ishları yoritigan Qo'llanmada laboratoriya ishlari mazınunan molekulyar fizika bo'limining quyidagi bo'limlari aks ettirilgan gaz va suyuqliklardagi ko'chish hodisalari, real gazlar va suyuqliklar, termodinamika va issiqlik jarayonlari Qo'llanmada laboratoriya ishlarini bajarish tartibi, qilingan ishlarning hisobotini tayyorlash va taqdim etish bo'yicha ko'rsatmalar keltirilgan, shu bilan birga natijalarnı tahlil qilish va qayta ishlash usullari ham yoritilgan
-
ВВЕДЕНИЕ В ХИМИЮ ВЫСОКОМОЛЕКУЛЯРНЫХ СОЕДИНЕНИЙ
Настоящее учебное пособие представляет собой курс лекции, читаемых авторами для студентов и магистрантов кафелры физики полупроводников и полимеров Национального университета Узбекистана. Материал содержит современные сведения в о ласти химии полимеров. Учебное пособие предназначено для лучшего усвоения учащимися курса химии высокомолекулярных соединений, необходимого, на наш взгляд, для понимания и интерпретации физических процессов, происходящих в высокомолекулярных соединениях.
-
ЖАХ.ОН МАМЛАКАТЛАРИ
Аборигенлар Австралияга жуда кадимда, тахминан 40 минг йиллар илгари кучиб бориб урнашишган. Европаликлардан биринчи булиб китъага голланд денгиэ сайёхдари В.Янсэон (1606) ва А.Я.Тасман (1642) келганлар. Янги китъани урганиш учун Англия бир неча экспедиция, жумладан, Ж.Кук рахбарлигидаги экспедицияни юборди (1770). 1788 йилда Австралия Англия худуди деб эълон килинди. XIX асрнинг 2-ярмидаги «олтин талвасаси» (1851-61) муносабати билан кучиб келувчилар анча купайди. Англия хукумати Австралиядаги мустамлакаларда бошланган кенг халк харакати таэйики остида 1855 йилда уларнинг купчилигига уэ-узини бошцариш хукукини беришга мажбур булди. 1901 йил Австралиядаги мустамлакалар 6 штатдан иборат федерацияга - Австралия Иттифокига бирлаштирилди ва у доминион макомини олди. Иккинчи Жахон уруши вактида Австралия гитлерчиларга к,арши коалиция тарафида харакат килди. Урушдан кейин Австралия Буюк Британия бошчилигидаги Хамдустлик таркибида колган холда мустакил давлатга айланди.
-
ЭКОЛОГИК БОШКАРУВ
Монография да илпс бор люлагик бошкарунни муайян давлиг йки мвъмурий бир-ликлар доирасидаги твдкикотяар объекта сифатида шаг, бшши глобоп микёсдак то локал даражага тушувчн гичимлатган гоктимоий муносабагаарни тартабга солиш объекта сифагида карали Скдаб чикилган Унда малдум бир эшпиимларда содир булаСтган организмлар узаро хамдн чларнинг ягнят малаши ва алроф табиий мучити ургасидаги богликликка таъеир этаСгган лкологик ходиса, холат в а вокеалар маъ-мурий чегараларга буйсунмай куйгани исбот килиб берипган Шутгкг учун хам глобаллашув жараСнининг жадаллншуви универсал Оки ихгасослаптган хадкаро ташитолларнинг ролини оншраепшш, дун£ хахисамията ломонидан кабул кили-наСтган коида ва конуниятлар зса муайян давлагнинг миллий хамда локал лкологик боп жару вига кеш жалб кил или талаб килинайтганлиги курсатиб углыган Монография Ф -1-121 «Миллий касбий таъгшмда узиуксиз лкологик таышы та-ллшилшиг ипмий асослг^лилш яратити» фундаментал лойихдни бажаритп жяраелшда таййрланди ва чоп лггилди.
-
"АМАЛИЙ НЕМИС ТИЛИ"
Урганилаётган фаннинг предмети одатда география тарихи дейилади. Тугридан-тўғри маъноси Ер тасвирининг тарихи, къня инсониятнинг онгли равишда, ёзма гарзда Ернинг ўрганилиши давридан бошланади.
-
MILLIY UYG‘ONISH DAYRI 0‘ZBEK ADABIYOTI
“Milliy uyg‘onish davri o‘zbek adabiyoti” nomli mazkur o‘quv-uslubiy qo‘llanmamiz fanning namunaviy o‘quv dasturi asosida tay-yorlandi. Mazkur qo‘llanmada Milliy uyg‘onish davri o‘zbek adabiyo-tining ilk bosqichi, Komil Xorazmiy, Feruz, Tabibiy, Muqumiy, Furqat, Is’hoqjon Ibrat, Almaiy, Milliy va ijtimoiy kurashlar davri adabiyoti, Ismoilbek Gasprali, Mahmudxo‘ja Behbudiy, Abdulla Avloniy, Sidqiy, Tavallo, Muhammadsharif SoTizoda, Hamza, Abdulla Qodiriy, Choipon mavzulari bo‘yicha ma’ruza matnlari, savol va topshiriqlar, test savollari berilean.
-
Узбекистонда кичик бизнес сох,асида оилавий тадбиркорликнинг урни ва уни ривожлантириш йуллари
Монографияда Узбекистонда оилавий тадбиркорликнинг кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг мухим ташкилий-хукукий шакли сифатидаги мохияти очиб берилган, иктисодиётдаги ахамияти ва роли хамда уни ривожлантириш йуллари тахдил килиниб, тегишли хулосалар килинган ва таклифлар берилган. Монография Узбекистан Республикаси Вазирлар Махкамаси хузуридаги Фан ва технологиялар маркази томонидан берилган ИТД-2-43 “Узбекистонда оилавий тадбиркорликни ривожлантиришнинг ижтимоий-икгисодий асослари” мавзусидаги грант лоиихаси доирасида бажарилган булиб, иктисодчи олимлар ва мутахассислар, тадкикотчилар, олий укув юртлари талабаларига мулжалланган.
-
ГЕОГРАФИК БИЛИМЛАРНИНГ РИВОЖЛАНИШИ
Урганилаётган фаннинг предмети одатда география тарихи дейилади. Тугридан-тўғри маъноси Ер тасвирининг тарихи, къня инсониятнинг онгли равишда, ёзма гарзда Ернинг ўрганилиши давридан бошланади. География деб ўзаро чамбарчас боғланган фанлар комплексига айтилади, бу комплекс икки катта бўлимга табиий география ва иктисодий географияга бўлинади. Бу ўрганиш объектининг хар хиллигига кўра бўлинишидир: биринчиси (табиий география) табиатки урганади ва табиий фанлар (геология, ботаника, зоология ва бошка) табиат конуниятларига таяниб иш тутади, иккинчиси (иктисодий география) нинг объекти (предмети) жамият аҳоли, ижтимоий ишлаб чикариш ва уларни жойлаштириш; у ижтимоий ҳодисаларга хос бўлган ва ижтимоий иктисодий Фанлар текширадиган қонуниятларга асосланади
-
п АВТОМОБИЛЬ ЙУЛЛАРИДАГИ СУВ УТКАЗУВЧИ ИНШОО ГЛАРИН ЛОЙИХДЛАШДА СУВ ВА СЕЛ ТОПЩИНЛАРИНИНГ Т А В ( И Ф JIА Р И И И Х,ИСОБЛАШ Монография
Монографияда гидрометрик улчаш ва кузатув магериаллари мавжуд ёки етарли булмаган кпчик су в хавзалардаги ёмшрлардан хосил булган тоищинларнинг максимал сув сарфи ва хажмини хисоблаш усуллари кедтирилган. Хдсоблашлар. бугунги кунда сув утказувчи иншоотларни лойихалашда амалга. :куллайилаётган, назарий ва эмпирик ёндашувга асосланган. Таклиф этилган тенгламаларга критилган параметрларни турли вариантлар буйича аникдашда Узбекистан худудидаги сув хавзаларни гидрологик туманлаштириш, оким ва тошкинни хосил этиищаги метеорологик омилларишшг вертюсал минтакалик конунига амал килинган.
-
УЗБЕК ТИЛИНИНГ АМАЛИЙ СТИЛИСТИКАСИ
Маьлумки, олий укув юртлари укув режасига мувофик <'Узбек тили стилистикаси» фанидан семинар машгулотлари утиш хам режалапггмрмлг ан. Мазкур укув кулланмада узбек тилиниш лсксик ва фразеологии, грамматик услубшунослиги масалалари ёритнлди. Кулланманпнг яратилишида узбек тилшуносларининг услубшуносликка о ид тадкикотлари илм ий-назарии ва методологии ж и хат дан асос булди.
-
АТМОСФЕРА ФИЗИКАСИ
Дарсликда атмосфера физикасининг атмосферанинг таркиби на тузили шига тааллукли булган умумий масалалари баён килинган. Об-хавони хосил килувчи жараёнларнинг асосларини куриб чиқишда асосий эътибор уларнинг физик мохиятига каратилган. Дарсликнинг хажмидан келиб чикиб, унга атмосфера оптикаси ва электри булимларини киритишнинг имкони бўлмади.
-
БАРКАРОР РИВОЖЛАНИШ ВА УНИНГ ТИЗИМЛИ ИНДИКАТОРЛАРИ
Монография штк бор баркарор ривожланиш на уни белгмлаб 6epv в-чи курсаткичларшптг муайнн иерархик погонада, яъни глобал. регио-нал ва локнл ■пиксела намоён булишига багшлланган илмий асардир. У кишиляк жамиятини тур™ миц&гда ижтимоий мухофазалангав. икгнеодий таъминланган. экологик хавфеиз на баркарор бирлашган хаёт гарзини гахлил килиш, таклиф киритиш ва тавсия этиш нуктаи натаридан ёригиб бери ш га каратилган Олинган хулоса ва натюкалар Кутш Зарафшон табиий географик округи мисолида акс эттирилган Мазкур монография А-7-27. «Куйи Зарафшон окрути баркарор ривожланипшнинг геоэкологии индикатор лари ва уларни амалий бахолаш» амалий лойихасини бажариш жараснида таййрланган ва чоп этилган.
-
экология
Хозирги вактда экологиянинг ахамияти, хар хил экологик омиллар таъсири натижасида инсон яшаётган мухитнинг кескин узгариши энг мухим масалалар-дан бири булиб колмокда. Ушбу китоб экология асослари, амалий экология, экологик хавфсизлик ва баркарор ривожланиш масалаларига багишланган. Мухит ва экологик омиллар классификацияси, табиатдаги биохилма-хиллик ва унинг мухофазаси берилган. Экологик таълим ва тарбия, экологик хамкорлик ва миллий конунчилик асослари ёритилган.
-
УЗБЕКИСТОННИНГ КАДИМГИ ГИДРОТЕХНИК ИНШООТЛАРИ ГЕОГРАФИЯСИ
Ушбу асар муаллифнинг к$ш йиллармобайнида олиб бор- ган тад^и^отлари самараси туфайли шаклланган булио, кито- бдаги илмий малумотларнинг аксарияти цадимги гидротехник иншоотларни табиатда кузатиш орк;али туплангандир. Нати- жада тадкдоотчи цадимги авлодларимизнинг чучук сувга булган чуцур эътицоди, уни асраб авайлаш билан биргаликда те- жамли, х,амда тадбиркорлик билан фойдаланиш йулларини очиб беришга муваффак; булади. Цадимги гидротехник иншоотлар илмий таснифланиб, турларга ажратилади ва з^ар би- рининг унутилган ёки унитилиш арафасида булган фаолияти к;айти тикланади.