-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Madaniyat. Madaniyatshunoslik
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Jadidlar Abdulla Qodiriy
XX asr o'zbek adabiyotining mumtoz namoyandasi, iste'dodli adib Abdulla Qodiriy o'zbek romanchilik maktabining asoschisi sanaladi. Uning asarlari o'zbekning har bir xonadoniga kirib bordi, har bir o'zbek kitobxonining sevimli asarlari qatoridan o'rin oldi.
-
Jadidlar G'ulom Zafariy
O'zbek jadid adabiyoti tarixini G'ulom Zafariy ijodisiz tasavvur etish qiyin. Zero, o'zbek adabiyotida musiqali drama janri va bolalar dramaturgiyasining vujudga kelishi bevosita uning nomi bilan bog'liq. Adib o'z asarlari bilan o'tgan asrning 20-30 yillari ma'naviy-ijtimoiy hayotida sezilarli iz qoldirdi. G'ulom Zafariy shoir, dramaturg, publitsist, aktyor, rejissor, bastakor, teatrshnos, musiqashunos, folklorchi olim ham bo'lgan. Mazkur risolada G'ulom Zafariy ijodining ayni jihatlariga e'tibor berildi. Risola keng kitobxonlar ommasi uchun mo'ljallangan.
-
Избранное
Когда эта книга была уже составлена и надо было только поставить даты под стихами, случилось так, что эта работа потребовала не час и не два, как вначале казалось, а несколько бессонных ночей с грустными и радостными раздумьями, с беспокойными воспоминаниями.
-
Избранное
В этом году Крыстю Тошавров засеял один свой участок поздней кукурузой. 14 так захлопотался с сушкой зерна, что привез своих домочадцев на ярмарку в соседний околийский городишко лишь на третий день, когда половина палаток была уже убрана. Детям не пришлось побывать ни в цирке, ни в кинематографе, о котором в селе говорили как о величайшем чуде.
-
Избранное
Криста Вольф — художник аналитического склада. Она не только повествует, но и размышляет, и побуждает размышлять читателя. Ее произведения привлекают не сюжетной динамикой, а скорее нравственной тревогой, острой проблемностью. В ее книгах ставятся, резко и прямо, вопросы, затрагивающие судьбу отдельной личности, и шире того — судьбы новой Германии и всего социалистического мира.
-
Избранное
В книге представлены широко известные произведения великого французского писателя Оноре Бальзака (1799—1850), которые входят в «Человеческую комедию».
-
Избранная роза
Слава писателя проверяется тем, можно ли о нем сказать: автор такой-то поэмы, романа или пьесы. О Булгакове говорили: автор «Дней Турбиных». Мало кто в широком кругу читателей и театралов знал, помнил тогда, что этот драматург написал не одну-две, а, по крайней мере, десять первоклассных пьес. И совсем уж немногие представляли его себе как рассказчика и романиста, оставившего после себя несколько томов незаурядной по своим достоинствам русской прозы.
-
Кексалик ва осудалик 23 сир-97
Кексалик Яратганннинг улуг неъматларидан биридир. У чак,ирилмаган мех;мон ва биз билан маслахатлашиб келмайди. Балки у вакт так,озоси булиб бу жараён ёшликдаги умид ва жасорат суна бошлаган кундан бошланади. Шу маънода баримиз кексалик деган манзилга бораётган йулдошлармиз. Биров олдин, биров кейин. Биров ибрат мактаби билан, биров усиз.
-
Китобхонлик ва осудалик 22, 22-сир
Китоб нега укилади? Илм олиш исгагида. Илм олишнинг нима зарурияти бор? Инсон уаётининг мазмун-моуиятини англаб етиш учун. Инсон мавжудлигининг асл моуиятини очиш калити борми? Бор. Бу - китоб укимокдик ва укмокдикдир. Демак, ran яна айланиб китоб ва китобхонлик мавзусига бориб такалмокда. Хуш, бу жараёнда китоб ва китобхонликнинг осудаликни таьминлашдаги урни кандай?
-
Бурунги болалар
Бирни кўриб фикр қил, бирни кўриб шукр қил дейди халқимиз. Ҳар бир катта-кичик асарнинг дунёга келишида ҳам шу мазмун, шу моҳият ётади десак янглишмаймиз. Абдураҳмон Иброҳимовнинг илк йирик асари «Бурунги бола- лар» ҳам ҳозирги тинч, осуда, ҳур замонда болалик нашидасини суриб, юксак марралар сари интилаётган ёшларимизнинг ибрат олишлари, мустақил, эркин ҳаёт қадрига етишлари, шукроналик ҳиссини туюшлари учун бир туртки бўлса ажаб эмас. Асарда ўтган асрнинг сўнгги чораги мустабид тузум ич-ичи- дан емирила бошлаган пайтлар қаламга олинган. Муаллиф ўша замон ижтимоий ҳаётидаги адолатсизликларни ўқувчи ва ўқитувчи, оила ва мактаб, катталар ва болалар орасидаги муносабатлар орқали очиб беришга интилган. Ушбу асар замонамиз ёшларини ҳам, болалиги романда тас- вирланган пайтларда ўтган ёши катта китобхонларни ҳам бефарқ қолдирмайди деган умиддамиз
-
Карим Зокиров ва унинг сулоласи-XXаср Ўзбекистон мусиқамаданияти кесимида
ХХ аср иккинчи ярми-ХХI аср бошларидаги Ўзбекистон мусиқа маданияти Карим Зокиров ва унинг забардаст сулоласи номи билан чамбарчас боғлиқдир
-
Сукунат соҳили
Шодиёр Хазрат Исмат — ижод масъулиятини теран хис этади. Унинг асарларида и неон кисмати, турфа такдирлар, умр манзаралари жонли ва кизикарли тасвирланади. Зеро, хает уз кувончларн-ю ташвишлари билан мураккаб ва сержило.Одам ва олам, 6eFy6op болалик ва доно кексалик, яхшилик ва ёмонлик, вафо ва садокат — хуллас дунёнинг турфа ранглари коришик чизгилар... Булар ижодкор нигохидан четда колмайди. Шодиёр Хазрат Исматнинг каламига мансуб хикоялар самимиятга йуррилган. Уларни мутолаа килар экансиз, самимий ва мард одамларнинг кечиималарига ошно буласиз. Уларнинг феъл-атворлари,турмуш тарзи, орзу умидлари охорли тасвирланган
-
Бобур - Йўлбарс. Буюк бобурийларнинг биринчиси.
Шох ва шоир, комусий олим, мутафаккир Захириддии Мухаммад Бобурнинг илмий-адабий, тарихий меросини урганиш хамда усиб келаётган ёш авлодга етказиш улкан маънавий, тарбиявий ахамиятга эга. Чунки,биз кимларнинг авлоди эканимизни англаш ёшларда гурур ва пстиклолдан фахрлаииш туЙБусини уйротадн. Колаверса, Бобур ва у колдиргаи мерос нафакат унинг ватандошларини, балки дунё ахлининг эътиборипи узпга жалб этмокда. Бу хол эса, бизни, шубхасиз, кувонтиради.
-
Танланган асарлар
Шоир "Танланган асарлар"ининг иккинчи жилдини қўлга олган шеърхон ўйчан, фалсафий умумлашмаларга бой ва дунё ҳаёт муносабатлар мураккабликларига ечим ва кушод излаган, ҳамма-ҳаммани замон ва дунёқарашлар, оқибат ва эътиқодлар эврилишларига зийраклик билан боқишга даъват руҳидаги, замондошлар қалбларига ҳушёрлик ва басират нигоҳи билан қарашга ундайдиган руҳдаги асарларга дуч келиши табиий. Ҳаёт, муҳаббат, ғазаб ва нафратнинг туб моҳияти ни, дунёнинг дунёлиги, одамнинг одамлиги тамойиллари одамзот учун азалабад жумбоқ бўлиб келаётганини такрор-такрор уқтираётгандек бўлади.
-
Нурали. Достонлар.
Алқисса, андин сўнг Гўрўғлибек Чамбилбелга султон бўлди. Адолатнинг одил сўзию, барчани бир кўзда кўр- ди. Шунда Авазхоннинг таърифотин Гуржистон вилоя- тида деб эшитди. Гўрўғлибек савдогар тариқасида бўлиб, Булдур қассобнинг уйига бориб, Авазни кўрди. «Қўй бераман, қўзи бераман, ўғлингии ҳам няртиб юр», деб майдонга олиб чиқиб, дарёнинг бўйига олиб бо- риб, ёшлик вақтида Авазхонни эндириб қочди, Чамбил- га олиб келди.
-
Қуёшни ким уйғотади
Қўчқор Норқобилнинг «Дарё ортидаги йиғи», «Кулиб тур, ази- зим», «Ўн саккизга кирмаган мен бор» ва «Қордаги лола» асарлари ҳамда «Қуёшни ким уйғотади? деб номланган кундаликлари ўлим ва ҳаёт, инсон ва уруш мавзусидаги асарлар сирасига киради. Муаллиф ўз қиссаларида уруш даҳшатлари, турли фожиалар, ин- сон юрагининг оғриқлари билан бир қаторда ҳаётда энг тоза борлик - Муҳаббат бор, демоқчи. Уруш ичидаги муҳаббат асар қаҳрамонига энг оғир дамларда куч-қувват, ишонч бахшида этишини ёритиб беришга интилган