-
Tarix. Tarix fanlari
-
-
Aloqa. Kommunikatsiya texnologiyalari
-
МУХАНДИСЛИК ГЕОЛОГЖМСИ фанидан МАЪРУЗАЛАР МАТНИ
Мухандислик геологияси фани буйича маърузалар матнида грунтларни иншоотларнинг замини сифатида урганишн*1* уларнинг тузилиши, таркиби, мухандислик геологик хоссалари, иншоотларнинг мустахкамлигини таъминлаш учун майдонлардаги геологик ва мухандислик геологик жараён ва ходисапарнинг таркалиши ва ривожланишининг назарий ва амалий асослари баён килинган. Бу фаннинг асосий кисмлари хксобланган грунтшунослик. мухандислик геодинамикаси ва регионал мухандислик геологиясини уз ичига олади.
-
ТЕХНОЛОГИЯ РАЗРАБОТКИ МЕСТОРОЖДЕНИЙ ПОЛЕЗНЫХ ИСКОПАЕМЫХ ОТКРЫТЫМ СПОСОБОМ
В Республике Узбекистан особое внимание уделяется | орнодобывающей промышленности, в частности разработке месторождений полезных ископаемых открытым способом. В этом направлении достигнуты значительные успехи, в частности, повышен объем добычи полезных ископаемых, уменьшена себестоимость готовой продукции, увеличен годовой объем производства и внедряются технологии по разработке мес горождений полезных ископаемых. В Стратегии действий по дальнейшему развитию Республики Узбекистан на 2017-2021 годы определены задачи: «...сокращение энергоемкости и ресурсоемкое™, широкое внедрение в производство энерго-ебериающих технологий, расширение использования возобновляемых источников энергии, повышение производительности груда в ограслях экономики...»1.
-
БУХОРО ВИЛОЯТИ ОРОНИМЛАРИ ВА ГИДРОНИМЛАРИ
Ер юзида жуда куп географик номлар бор. Уларнинг хдр бири узига хос, айримлари мазмунан бир маънони англатса-да, турли тилларда турлича номланади. География фанининг шундай бир тармоги борки, у мана шундай географик жой номлари - топонимлар билан иш куради, уларни тадкик этади ва тавсифлайди. Бу топонимика фанидир.
-
АЛЬТ Е Р Н А Т И ВНЫЕИ СТО 41III КП ЭНЕРГИИ В СИСТЕМЕ ЭЛЕКТРОСНАБЖЕНИЯ
Возобновляемая энергетика сегодня является наиболее дин мично развивающимся направлением в энергетической систем' В учебном пособии рассмотрены энергетические характер СТИКИ ОСНОВНЫХ ВИДОВ ПрирОДНЫХ возобновляемых ИСТОЧНИК' энергии (ВИЭ): ветра, потоков воды, солнечного излучения, ге термальных вод, биомассы и способы их преобразования в эле троэнергию. Значительное внимание уделено вопросам повыш ний эНёргоэффективности преобразования первичного энергор сурса и рациональному построению автономных систем эле троснабжения с использованием электростанций, используюпц различные виды ВИЭ. Рассмотрены экономические аспекты использования возо новляемой энергетики в автономном электроснаб-жени Пособие предназначено для студентов специаль-ности 5310201
-
ЎЗБЕК ТИЛИДАГИ ЭРГАШ МОРФЕМАЛАРНИНГ СЕМАНТИК-СТИЛИСТИК ХУСУСИЯТЛАРИ
Маълумки, синонимия ходисаси тилшуносликда жуда кўп олимларнинг диккатини жалб килган. хисоблайдиган бўлсак, синонимия ҳодисасини ўрганишга бағишланган махсус диссертациялар, монографиялар, тўпламлар ва мақолалар нихоятда кўп. Бунга дарсликлар, қўлланмалар ва айрим йўл-йўлакай айтилган фикрларни, кичик тадкикотларни ҳам кўшадиган бўлсак, ўз-ўзидан кўринадики, синонимия ходисаси ўта мураккаб, чукур изланишларни, Йирик тадкикотларни талаб киладиган масала бўлиб, бу мавзу бўйича жуда кўп тилшунослар тадқиқотлар олиб борганлар
-
XORAZM VILOYATI
Xorazm vohasi qadimdan о 'zining sug'or та dehqonchilik madaniyati. ilmuf a n о ‘c h o q la rid a n b iri s ifa tid a m a 'lu m u -m a sh h u r b o 'lg a n . X u su sa n , u m n g y i i b a k d a r a ja d a r iv o j to p is h i keyingi, y a n i m u s ta q il lik y i l l a r i g a l o ' g ' r i keladi. B u d a v r d a Xorazm ijtimoiy-iqtisodiy geografiyasi tubdan shakllandi. viloyatm respublikamizning turli hududlari bilan boglovchi yo'llar yanada m u sta h k a m la n d i, m a m la k a tim iz n in g b e p o y o n c h o 7 h a m d a l o g 1 v a l o g o d i hududlari ijtimoiy-iqtisodiy salohiyalidanfoydalanishga keng imkoniyatlar ochildi. So'nggi yillarda respublikamiz ijtimoiy-iqtisodiy tarmoqlarining rivojlamb b o r is h id a X o r a z m v i lo y a tin in g o ‘r n i kattadir.
-
UMUMIY TABIIY GEOGRAFIYA KURSIDA TALABALARGA EKOLOGIK TA’LIM VA TARBIYA BERISH
Uzluksiz ekologik ta'lim-tarbiya bugungi kunda ta'limning barcha bo'g'inlaridagt dolzarb vazifa hisoblanadi. Mazkur o'quv-uslubiy qo'llanma "Geografiya" bakalavriat l a ’lim y o 'n alish id a g i m u la x a ss islik f a n i b o 'lg a n U m u m iy ta b iiy g e o g r a fiy a fa m d a n amaldagi dastur asosida tayyorlangan bo'lib, unda mazkur kursni о qitishda talabalarga ekologik ta'lim va tarbiya berish masalalari qamrab olingan. Umumiy tabiiy geografiya kursi mazkur ta'lim yo 'nalishining birinchi bosqich talabalariga о qititadiganfundamental fa n l a r d a n bo ‘lib, u nda Y er s a y y o r a s in in g to ‘liq u m u m iy g e o g r a f ik tavsifi, y e r q o b iq la rin in g о ‘z i g a x o s x u s u s iy a tla r i va u la r n in g sa y y o r a m iz h a y o ti d a g i о 'rni, a h a m iy a ti t o ' g ‘r isid a g i b ilim la r berilib, u m u m iy ta b iiy g e o g r a f ik qo n u n iya tla r, ta b ia t v a j a m i y a t o 'r t a s i d a g i uzviy aloqadorlik hamda uning geografik oqibatlari о ‘rganiladi.
-
0‘ZBEKISTON GEOGRAFIYASI
Ushbu uslubiy qo'l lan та O'zbekiston geografiyasi (O'zbekiston tabiiy geografiyasi) fanidan amaliy mashg'ulotlarni, mustaqil ta'limni tashkil etish va o'tkazishga katta yordam beradi. Shuningdek, nazorat savollari, refer at tayyorlash bo \yicha ко'rsatma va test topshiriqlari berilgan. Uslubiy qo'llanma oliy o'quv yurtlarining 5140600-Geografiya, 5141100-Gidrologiya (Quruqlik gidrologiyasi), 5140700-Gidrometeorologiya, 5311500-Geodeziya, kartografiya va kadastr (fan) bakalavriat ta'lim yo'nalishlarining kunduzgi, sirtqi va kechki bo'lim talabalariga, shuningdek, shu soha bilan qiziquvchilarga mo ‘Ijallangan. I
-
TARIXIY GEOGRAFIYA VA KARTOGRAFIYA
0 ‘q u v q o 'l l a n m a d a t a r i x iy g e o g r a f iy a v a t a r i x i y k a rto g r a f iy a fanlarining shakilanishi va taraqqiyoti masalalari, shuningdek, O'zbekistonning qadimgi davrlardan ho-zirgi zainonga qadar b o 'l g a n t a r i x iy g e o g r a f iy a s i m a v j u d t a r i x iy , g e o g r a f ik m a n b a l a r v a ilmiy adabiyotlar doirasida yoritilgan.
-
GRUNTSHUNOSLIK
Ushbu o'quv qo'llanmada dispers va boshqa gruntlarning oʻrga-milganligi, hosil bo'lish qonuniyatlari, tarqalganligi, struktura va teksturalari, ularni o'rganish usullari, gruntlarning fizik, fizik-kimyo, mexanik xossalari va xususiyatlari yoritilgan. O'quv qo'llanmada dispers va boshqa gruntlarning tasniflari turli inshoatlar uchun asos sifatida qo'llanilish tafsilotlari keltirilgan. Undan tashqari, o'quv qo'llanmadan muhandislik qurilishi va qishloq xo'jaligi sohasidagi oliy o'quv yurtlari talabalari, shu sohada tekshirish-izlanish olib boruvchi mutaxassislar foydalanishlari mumkin
-
ЛАЛМИ ВА ЯЙЛОВ ЕРЛАРИДА МОНИТОРИНГ ГОРИТИШ
Илмий-услубий кулланмада лалми ва яйлов худудларида кдшлок, хужалиги экинлар мониторинги™ олиб боришда аниклик киритиш учун ерни масофадан зондлаш маълумотларидан фойдаланиш хдмда тадкикдт олиб бориш учун хдлкаро координаталар WGS-84 (World Geodetic System 1984) тизимидан фойдаланган холда маъмурий бирлик чегараларни белгилаш Google Earth хдмда SAS.Планета дастурлари ёрдамида маълумотлар олишга асосланган.
-
OKEANLAR TABIIY GEOGRAFIYASI
M a zk u r o 'q u v q o 'lla n m a D u n yo okeani, u n in g qism lari: okeanlar, dengizlar, q o ‘Itiq la r va b o 'g ‘iz la r to ‘g 'risid a g i т а lu m o tla m i о ‘zid a ja m la g a n . O 'q u v q o 'lla n m a ik k i qism dan iborat. U ning birinchi q ism i «D u n yo okeani tabiatining asosiy xususiyatlari» deb nomlangan bo lib, unda «океан» atamasining kelib chiqishi, D u n yo o kea n i tubining g eo lo g ik va g eo m o rfo lo g ik tuzilishi, o 'rg a n ilish larixi, iqlimi, suvining fiz ik va kim yoviy xususiyatlari, fa u n a va jlo ra si ham da eng y irik tarkibiy q ism la ri- okeanlar to'g'risida т а 'lum otlar berilgan.
-
GEOGRAFIYA FANIDAN SAVOL-JAVOBLAR TO'PLAMI
M a z k u r q o 'lla n m a o l iy o 'q u v y u r t la r ig a k iru v c h ila r, a k a d e m ik litse y va kasb-hunar kollejlari, maktab o'qituvchilari va o'quvchilari uchun mo'ljallangan bo'lib, unda 5-, 6-, 7- sinf geografiya darsliklari mavzulari asosida tu z i l ib , q o 's h im c h a m a n b a la rd a g i m a 'lu m o tla r b ila n b o y itilg a n 3 3 0 0 d a n o r t i q s a v o lla r h a m d a u la r n in g ja v o b la r i k e ltir ilg a n . Q o 'lla n m a o'quvchilarni tegishli mavzularni oson va mukammal egallashlari hamda ularda tayanch va fanga oid kompetensiyalarning shakllanishi uchun xizmat qiladi. Shu bilan birgalikda, u oliy o'quv yurtlariga kirish testlariga tayyorgarlik ko'rayotgan abituriyentlar uchun ham juda foydali qo'llanma bo'ladi.
-
O'ZBEK TILE
O'zbek tiliga mansub bo'lgan til oilasi va guruhi, o'zbek tilining fonetikasi va morfologiyasi, o'zbek tilining gap qurilishi; o'zbek tilidagi nutq tovushlari va so'zlami to'g'ri talaffuz qilishni; o'zbek tilida so'zlarning qo'llanilishi to'g'risida tasavvurga ega bo'lishi lozim. o'zbek tilida sintaktik jihatdan to'g'ri gap tuza olishni; bog'lanishli matn tuzish va o'z sohasi doirasida fikrlarni o'zbek tilida bayon qila olishni bilishi kerak.
-
Медиа ваахборот саводхонлиги
Хозирги кунда жамият чаётининг деярли барча сохдпарини, шу жумладан таълимнинг ривожланишини медиасиз тасаввур килиш к,ийин. Ахборот маконининг глобаллашуви ваунинг«очиклиги»эаминида янги билимлар, к^рашлар, фактлар, концепцияларнинг о^ими шиддат билан ортиб бормокда ва медиалар ор^ли таркдлаётган ахборотлардан фойдаланиш муаммоси пайдо булмоеда.
-
ФИЗИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ КОМПЬЮТЕРНЫХ СИСТЕМ
Учебное пособие предназначено для самостоятельного изучения теоретических основ расчета электрических цепей, принципа действия полупроводниковой элементной базы цифровых устройств, а также самих устройств комбинационного и последовательного типа», излагаемых на дисциплине «Физические основы компьютерных систем». В данном пособии описана прикладная теория электрических цепей, электропроводности полупроводников. элементов электроники, логической алгебры. Рассмотрена работа цифровых систем комбинационного типа: логические элементы, шифраторы, дешифраторы, мультиплексоры, демультиплексоры, сумматоры, вычнтатели : и последовательного типа: триггеров, регистров, счетчиков, а также принцип и метод аналогово-цифрового (АЦП) и цифро-аналогового преобразования (ЦАП).