-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
-
-
-
-
-
-
Бизнес-курс французского языка
Цель настоящего пособия -формирование основ делового общения в устных и письменных формах.
-
Илмий тадкикот методологияси
Фалсафа - дунёкараш, фан ва оламни билиш усули. Илмий билимларни хосил килишга йуналтирилган илмий изланиш фаолияти конуниятлари “Илмий тадкикот мстодологияси”да уз ифодасини топган.
-
Analitik, fizkolloid va biologik kimyodan laboratoriya mashg‘ulotlari
Ushbu o‘quv qo'llanmada analitik, fizkolloid, bioorganik va biologik kimyoning boblaridagi mavzulardan laboratoriya ishlari berilgan. Har bir laboratoriya ishi qisqacha nazariy qism, tajriba uchun zarur bo‘Igan jihozlar va reaktivlar ro‘yxati, tajribalarni bajarish tartibi, mustaqil ta’lim uchun savoliar va mashqlardan iborat. Laboratoriya mashg‘ulotlari mavzularini tanlashda ularning mutaxassisliklar xususiyatlariga bog‘liqligiga alohida e’tibor qaratilgan.
-
Harbiy vatanparvarlik tarbiyasi nazariyasi
Ushbu o'quv qollanm ada harbiy vatanparvarlik tushunchasi, obyekti, predmeti, maqsadi, vazifalari va turkumlari, harbiy vatanparvarlik tarbiyasi fan sifatida yuzaga kelishi va rivojlanish bosqichlari o'rganilgan.
-
Халқаро иқтисодий муносабатлар
Ўқув қўлланмада иқтисодий муносабатлар тизимининг вужудга келиши ва ривожланиши, халқаро иқтисодий муносабатлар ёритилган.
-
Texnologik jarayonlarni loyihalash
Mazkur o‘quv qo‘llanma «Texnologik jarayonlarni loyihalash» fani bo‘yicha namunaviy dastur asosida yozilib, 5320900 “Yengil sanoat buyumlari konstruksiyasini ishlash va texnologiyasi” (yigirish ip ishlab chiqarish) yo‘nalishi talabalariga va shu sohaga qiziqqan barcha mutaxassislarga mo‘ljallangan.
-
Arxitektura tarixi
Arxitektura san’at turi sifatida insonni o‘rab turgan borliqni estetik ravishda shakllantiradi, jamiyat g'oyalarini badiiy obraz orqali ifoda etadi. Obrazli ifoda sifatida arxitektura o‘zining ko‘p asrlik tarixi davomida har doim tasviriy va amaliy-bezak san’ati bilan hamjihatlikda rivojlangan. 0 ‘quv qo‘llanmaning birinchi qismi umumjahon Ibtido, Qadimgi davr va 0 ‘rta asrlar san’atiga bag‘ishlangan. Qo‘llanma mashg'ulotlarning qisqacha dasturi, barcha mavzular bo‘yicha rejali konspekt, tavsiya etiladigan adabiyotlar ro‘yxati va seminar mashg'ulotlar mavzularidan tashkil topgan.
-
Geometriya
Topologiya fani umumiylik nuqtai nazaridan geometriya va matematik analiz fanlarining asosiy tushunchalarini qayta ko’rib chiqish natijasida vujudga kelgan. Topologiya fani matematikaning deyarli yosh, lekin muhim qismidir.
-
Geografiya o`qitish metodikasi
O'quv qo'llanmada “Geografiya o'qitish metodikasi” fani o'qitish tamoyillari.
-
Qalamtasvir
O'quv qo'lanmadan Qalamtasvir fani o'qitiladigan barcha OTM talabalari va professor - o'qituvchilari , umumiy o'rta ta'lim maktablari va ixtisoslashtirilgan maktab internati o'qituvchilari ham bevosita foydalanishlari mumkin.
-
Geografiya o`qitish metodikasi
0 ‘quv qoilanmada "Geografiya 0‘qitish metodikasi” fanining predmeti, maqsad, vazifalari, dolzarb muammolari, geografiyani o'qitish metodikasi sohasidagi tadqiqod metodlari, maktab geografiya fanining (tabiiy fanlar) ta’limiy va tarbiyaviy vazifalari, lining fanlar tizimidagi o‘mi atroflicha yoritib berilgan. Shuningdek, Quyosh tizimi, geografir qobiqlar, o'simliklar va hayvonot dunyosi hamda ulaming tabiatda tutgan o‘mi, oqitish qoidalari kabi ilmiy-nazariy ma’lumotlar keltirilgan.
-
Енгил атлетика ва уни ўқитиш методикаси
Ушбу услубий қўлланма Жисмоний маданият факультети илмий услубий кенгаши қарорига асосан АДУ ўқув услубий ҳайъати тамонидан қўлланишга тавсия этилди.
-
Чертежи деталей и приборов
Разработано в соответствии с Федеральным государственным образовательным стандартом Министерства образования и науки РФ для направлений 140500 – энергмашиностроени; 150900 – технология, оборудования и автоматизация машиностроительных производств; 230200-информационные системы и технологии; 201000 – приборостроение; 270100 – строительство. Содержит теоретический материал и методические рекомендации по самостоятельной проработке вопросов при изучении дисциплин «Инженерная графика», «Инженерная и компьютерная графика». Рассмотрены стандарты выполнения чертежей; назначение основных типов оригинальных деталей в машиноприборостроении; нанесение и назначение размеров на учебных чертежах и применение рекомендуемых материалов. Приведены примеры чертежей общего вида сборочной единицы.
-
ГИДРОЛОГИЯ РЕК
В учебном пособии в обобщенной форме представлены основные разделы гидрологии рек: морфометрические характеристики рек, физико-географические факторы речного стока, питание и классификация рек, характеристики режима и количественные характеристики стока рек. Рассмотрены также статистические характеристики режима рек. Отобран лишь тот материал, который является, с точки зрения автора, наиболее важным в процессе подготовки учителей географии.
-
Геология, гидрогеология ва геоморфология
Ўқув қўлланма геология, гидрогеология ва геоморфология қисмидан иборат бўлиб, биринчи қисмида ернинг тузилиши, таркиби, геологик жараёнлар ва уларнинг рельеф ҳосил қилишдаги фаолияти ёритилган. Иккинчи қисмида ер ости ва усти сувлари, гидросфера уларнинг пайдо бўлиши, тарқалиши, турлари уларнинг турли омиллар таъсирида ўзгариш қонуниятлари ва рельф ҳосил қилишдаги аҳамияти келтирилган. Учинчи қисмида геологик ва инженер – геологик жараёнлар, уларни рельеф ҳосил қилиши, геологик, гидрогеологик, геоморфологик қидирув тадқиқот ишларининг босқичлари ва усуллари ҳамда бу ишларнинг мазмуни ёритилган.
-
ГЕОДЕЗИЯ
Мазкур ўқув қўлланмада геодезия* ер тузиш, ер кадастри ва бошқа давлат кадастрларини юритиш, инженерлик иншоотларини изланиш, лойиҳалаш, қуришда бажариладиган геодезик ишлар бўйича назарий ва амалий маълумотлар келтирйлган. Бунда геодезия тўғрисида умумий маъ-лумотлар, кулланиладиган геодезик1 асбоблар, карта, план, профил тузиш, уларда инженерлик масалаларини ечиш, иншоотларни лойиҳа-лаш, лойиҳаларни жойга кўчириш учун асос тайёрлащ, планли, баланд-лик ва фазовий геодезик таянч тармоқларини яратиш методлари, уларнинг асосида топографик съёмкаларини бажариш, инженерлик масалаларини ечиш услублари келтирилган. Назарий материал амалий ва хисоб-чизма ишлаоини бажариш мисолларини ечилиши йўлларини ёри-тиш билан бирга қўшиб олиб борилади.