-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Сўққабош бевагина
__ Алё, узингмисан, болам? Ваалаикум ассалом, мулло булгин! «Зиёратлар к,абул», дейсанми? Мурод Хосил! Рах,мат. Сафар кандок, буларди, зўр булди! «К,ани бир эшитайлик», дейсанми? Майли, сазанг улмасин. Аммо-лекин сен ярамаснинг бир одатинг ёмон. Мендан зур-зур х,икояларни эшитиб оласан-да, к,ушиб-чатиб узингники к,илиб ёзасан.
-
Peshonasi televizorga yopishgan bolaning sarguzashlari
Bir qator jajji qissalardan iborat mazkur kitob aziz bolajonlarimiz uchun O'zbekiston xalq yozuvchisi Xudoyberdi To'xtaboyevning navbatdagi tuhfasi. Qissa qahramonlarining har biri atrofimizdagi bolalar.
-
Кассандра тамғаси
Буюк адиб ушбу фалсафий романида бутун сайёра, борингки космос миқёсида кенг ва узвий мушоҳада юритган. Бугунги шафқатсизлик, ёвузлик, ваҳшийлик уруғларининг келажакда қандай даҳшатли мевалар беришини космик юксакликдан башорат қилган.
-
Нафс кишанлари
Бу китобга жамланган фалсафий фикрларнинг айримлари билан мухлисларимиз аввалроқ нашр этилган "Мехмон туйғулар", "Иймонланиш умиди", Тош қалбларга зинхор назар солинмас" тўпламлари орқали танишган бўлишлари мумкин.
-
Тил номуси
Таниқли адиб, адабиётшунос Аҳмад Аъзамнинг мазкур рисолага жамланган мақолаларида она тилимизнинг тарихи, бугуни ва келажаги ҳақида муаллифнинг кузатишлари, фикр-мулоҳазалари, узоқ йиллик изланишлари натижалари баён этилган. Китобни ўқиб ҳар бир миллатдошимизнинг руҳида тилимиз тақдирига нисбатан ку- юнчаклик, шуурида сергаклик ва жонсараклик, қалбида эса номус уйғонишидан умидвормиз. Зеро, тил номуси миллат номусидир.
-
Т ЕЛБА МУҲАББАТ
Ўша куни Ҳалима шифохонадаги узун курсиларда дугоналари билан қалдирғочлардай тизилишиб ўтиришганди. Мурод бир тўда йигитлар билан аллақаёқдан келаверди. Ҳаммасининг думоғи чоғ.
-
Ўзбекистон моддий маданияти тарихи
Тўплам тарих фанлар доктори А. Анарбаевнинг 70 йиллик юбилейига бағишланган бўлиб, тадқиқотлар палеолит давридан ўрта асрларгача бўлган кенг хронологик даврни қамраб олади
-
Миттивой ва томда яшовчи Карлсон
Бу китобчада Миттивой лақабли Сванте Свантесон деган оддий бир бола, унинг Карлсон исмли ажойиб дусти хакида хикоя килинади. Карлсон кичкина бир уйнинг томида яшайди, елкасида парраги бор, буни қаранг учишниям билади-я: қорнидаги кнопкасини босди дегунча паррак айланади-ю, узи уфкка парвоз килади.
-
ЛУЛИ К.ИЗНИНГ БАХТИ
Шоира Халима Маликова кейинги пайтда насрда хам баракали ижод кўшиб келмокда. Кўлингиздаги ушбу китобдан унинг дастлабки хикоялар туплами — «Фориш киссаси» укувчилар томонидан илик, кутиб олингандан буён Утган давр мобайнида яратган бир қанча Кизикарли кисса ва хикоялари урин олган. Уйлаймизки, туплам сизга, албатга, манзур булади.
-
ЖАННАТ ЎЗИ ҚАЙДАДИР ёхуд ЖИЙДАЛИДАН ЧИҚҚАН ЖЎРАҚУЛ
«Любовь Андреевна!.. Агар яна Парижга боргудек бўлсангиз, мени ҳам олиб кетинг, барака топкур. Мен асло бу ерда қололмайман... Ўзингиз кўриб турибсизки, бу юрт ғирт қолоқ, халқи нодон, тўпори, бунинг устига — жуда зерикиб кетди одам, овқатлари ҳам жонга теккан... Мени албатта бирга олиб кетинг, худо хайрингизни берсин!»
-
Qiz talashgan o'smirlar
Alloh bu yurtga mustaqillik degan ne’matni ato qilgandan buyon bir tomoni adirli log'larga, yana bir tomoni cho'llarga ulashib ketadigan Tagob qishlog'ida uyqusirab yotgan insonlar birdan uyg'ongandek bo'ldi.
-
Шовқин
Роман, қисса ва бир туркум ҳикоядан таркиб топган ушбу тўпламни соғинч китоби, қўмсовлар китоби деса бўлади. Дарвоқе, ўтган ҳар бир лаҳза асли тарих, адабиёт эса асосан кечган воқелик – ҳолатлар, вазиятлар, тақдирлар тасвири билан иш кўради. Нафсиламри, кечаги кунлару қилмиш-қидирмишлардан қочиб-бекиниб яшаб бўлармиди, айтинг? Аммо муаллиф бунда ўтмиш умр соғинчи ёхуд одатдаги қўмсов – ностальгияни мақсад қилган эмас, бошқа дард, муддаолар ҳам борки, китобни ўқиганда англайсиз.
-
-
ТУРСУНБОЙ АДАШБОЕВНИНГ ПОЭТИК МАҲОРАТИ.
Ўзбек болалар адабиёти ХХ асрда улкан ютуқларни қўлга киритди. Унинг ривожланиши, тараққий қилиши, бадиий адабиётнинг хилма-хил тур ва жанрларида бадиий асарлар яратилиши беназир ижодкорларнинг заҳматли меҳнатлари маҳсулидир. Ўзбек болалар адабиётининг ривожланишига ўзининг баракали ҳиссасини қўшган ижодкор Турсунбой Адашбоевнинг бадиий маҳорати масалаларига бағишланган ушбу монография адабиёт мутахассислари, ўқитувчилар, тарбиячилар, талаба-ёшларга мўлжалланган.
-
Ширин билан Шакар 5-жилд (достонлар) : 100 жилдлик
Марказий Осиё туркий халқлари орасида бу эпик сюжетнинг бир неча хил ўзига хос талқинлари мавжуд
-
Бадиий матн ва унинг лингвопоэтик таҳлили асослари.
Мазкур ўқув қўлланмада матн ва унинг типлари, бадиий матн ва унинг қисмларини боғловчи воситалар, бадиий нутқ услуби ва унинг кўринишлари, бадиий матннинг фонетик- фонологик, лексик-грамматик хусусиятлари ҳамда бадиий матнни тадқиқ этиш тамойиллари ҳақида сўз юритилади. Бадиий асарлардан олинган мисоллар асосида талабаларга бадиий асарни лингвопоэтик жиҳатдан қандай таҳлил қилиш кераклигини ўргатади. Ушбу ўқув қўлланма олий ўқув юртларининг филология факультети талабаларига мўлжалланган.