-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Мафия сардори 1 китоб.
Кўш қаватли кўркам иморат. Ҳовлиси анча кенг, майса экилган. Ўртада фаввора отилиб турибди. Содиқ ҳалгинчак ўриндиқда ўтирганча тебранар, қўшиқ хиргойи қиларди. У ўзида йўқ хурсанд эди. Битта "операция"дан саккиз минг "кук"ида фойда қилса, қувонмай бўладими? Россия- дан молни вақтида олиб келганини қаранг. Айни тақчил бўлиб турган экан. Бир зумда мижозлари талаб кетишди. "Эсиз, - деди шунда у, кўпроқ олиб келмаган эканман. Пулга кўмилиб қолардим. Шошилинч яна боришим керак. Бир йўла уч-тўрт вагон олиб келаман". У мана шу хаёллар гирдобида уйига келди-ю, нимагадир ишчанлик кайфияти йўқолди. Дам олгиси келди. Хотинига ош дамлатди. Иштаҳа билан еди. Мана энди ўриндиқда мириқиб ҳордиқ чиқараяпти.
-
Safarnoma
Atoqli fors-tojik shoiri Nosir Xisravdan (1004-1088) avlodlarga meros bo'lib qolgan ko'plab qimmatli nazmiy va nasriy asarlar orasida "Safarnoma" asari alohida ajralib turadi. Shoir ushbu nasriy kitobida o'zining g'arbiy o'lkalarga qilgan va yetti yil (1045-1052) davom etgan ajoyib va g'aroyib sayohati xotiralarini tasvirlagan. Nosir Xisrav o'zi sayohat qilib o'tgan Eron, Armaniston, Ozarbayjon, Suriya, Misr, Arabiston, Iroq diyorlaridagi Tabriz, Qohira, Quddus, Makka, Lah- so, Yaman, Basra, Isfahon va boshqa bir qator shahar va viloyatlarning o'sha davrdagi manzaralarini jonli va qiziqarli tarzda kitobxon ko'z o'ngida gavdalantiradi. O'zi muloqot qilgan oddiy va mashhur odamlar, turli xalqlar va qabilalarning urf-odatlari va turmushi haqida ma'lumot beradi. Qariyb ming yil ilgari ulug' ajdodimiz tomonidan yaratilgan ushbu nodir asar o'zbek tilida ilk bor kitob holida nashr etildi
-
Sohil bo'lab chopayotgan olapar.
Atoqli adib Chingiz Aytmatovning «Sohil yoqalab chopayotgan Olapar» qissasining mazmuni juda teran va serqirra. Asar yer yuzining hamma tarafini suv qoplab olgan, hali biror parcha quruqlik bo'lmagan zamonlar to'g'risidagi rivoyatdan boshlanadi. Qissada shimolda yashovchi nivxlarning bir necha avlodi taqdiri haqida gap boradi. Nivxlar bir qayiqda cheksiz ummonda dahshatli zulmat qo'ynida qolib ketishadi va hayot-mamot olishuvi boshlanadi. Hurmatli o'quvchi, bu olishuv nima bilan tugashini asarni o'qib bilib olasiz
-
Tikuvchilik texnologiyasi asoslari
Ushbu o'quv qo'llanmada ayollar va bolalar yengil kiyimlarini yakka buyurtma asosida va ommaviy tarzda ishlab chqiarishda qo'llaniladigan tikuvchilik texnoloigyasi asoslari bayon etilgan.
-
Тақдир чорраҳалари.
Ҳар бир инсон ўз умр мазмунига эга. Ҳеч қачон у бир маромда кечмайди. Ҳаёт буҳронлари одамзотни неча бор кутилмаган синовларга дучор қилади. Сабоқларга бардош берганларгина ўз йўли. ип топа олади Қўлингиздаги китобда ана шундай ўз оламини яратиш борасида курашаётган инсонлардан бирининг ҳаёти қаламга олинган. Муаллиф қаҳрамондаги ибратли хислатлар орқали унинг мураккаб тақдирини яратишга ҳаракат қилади
-
Four Shakespeare comedies
All rights reserved; no part of this publication may be reproduced, stored in a retrieval system, transmitted in any form or by any means, electronic, mechanical, photocopying, recording, or otherwise, without the prior written permission of the publishers.
-
Оқпадарлик оқибатлари
Ушбу китобдаги ҳар қандай ҳикоялар қалбни эритади.Ота-онага оқ бўлиш оқибатларига доир ибратли воқеалар кишини сергак торттиради.Оллоҳ, ота-оналаримизнинг хайрли дуоларни олиши мизни насиб айласин.
-
Қўнгил қуши.
Ушбу китоб Ориф Ҳожининг Ватан мавзусидаги шеърларидан таркиб топди. Унда она Ватанга муҳаббат, севги на садоқат, атроф муҳитга оқилона муносабат, инсонга ҳурмат, меҳр-оқибат сингари инсоний туйғулар тараннум этилади. Шунингдек, тўпламдан шоир томонидан рус, тожик ва қорақалпоқ тилларидан таржима қилинган шеърлар ҳам жой олган
-
Фарғона тонг отгунча
Ўтган асрнинг сўнгги кузи Қорабулоққа очиқ чеҳ ра билан келади. Унинг гулгун сиймосидан узоқ вақт- ларгача нур аримади. Ахири октябрь ойи ҳам тугади, ўрик япроқлари совуқда ўйнаган ёш боланинг луппи юзидай қизарди, шунда ҳам осмонда бирон парча бу- лут кўринмади. Кундузлари қуёш саратондагидай қиз- дириб турди. Деҳқон осмонга қараб яхши ҳаводан қу- вонса, ерга қараб мўл ҳосилдан суюнади. Далаларда иш қайнайди: кимлар пахта теради, кимлар беда ўра- ди, кимлар шудгор қилади
-
G'azallar, ilmiy va ma'rifiy maqolalar, tarixiy asarlar.
Vatanining mustabidlar zulmidan ozod bo'lishini, millati farzandlarini sharafga to'lganlar qatorida ko'rishni orzulagan xalqimizning qalbi uyg'oq farzandlari «jadid adabiyoti namoyandalari» bugun yana o'z o'quvchilari bilan yuzlashmoqda.Xalq ma'naviyatini boyitish yo'lida olib borilgan kurashlar, milliy matbuot, adabiyot va teatrning odamlar tafakkurini o'stirishdagi ahamiyati haqida asarlarida kuyunib yozgan, bu borada fidoyilik ko'rsatgan, alaloqibat qatag'onga uchraganlar haqida so'z borarkan, Abdulla Qodiriy, Abdurauf Fitrat, Abdulhamid Cho'lpon, Abdulla Avloniy, Mahmudxo'ja Behbudiy, Munavvar qori Abdurashidxonov, Usmon Nosir, Is'hoqxon Ibrat siymolari ko'z oldimizda gavdalanadi. Ular o'z asarlarida ko'targan muammolar hamon bizning qarshimizda bo'y ko'rsatib turibdi. Biz hamon «millatni uyg'otish uyg'onganlarning vazifasi» degan chorlovga munosib javob qaytarolganimiz yo'q.
-
Шаҳзода Хуррам.
Мазкур асар Сулаймон Ҳайдар Касбий ёзаётган Бобурийлар салтанати ҳақидаги роман - эпопеянинг иккинчи китобидир. Ёзувчи бу асарни ёзишда ҳам ибратли тарихий ҳодисаларни тасвирлаш орқали олис ўтмишдаги воқеларни бадиий тасвирлаш йўли билан буюк саркарда Заҳириддин Муҳаммад Бобур авлод-аждодлари бошига тушган ҳаёт изтироблари ва завқли манзараларни тас- вирлаб, қаҳрамонларни аччиқ қисматларини суратлантириб беришни асо сий мақсад қилиб олган.
-
Бизким, ўзбеклар.
Бутун онгли ҳаётим давомида касбим тақозоси, қалбим даъвати билан жаҳон вокеа ва ҳодисаларидан воқиф бўлиб келаман. Ўзимизга тегишли энг янги хабарларни «Хотиралар дафтарим»га қайд этиб қўяман. 2018 йилнинг декабрь ойида дунёга машхур ва холис «Евроньюс» ахборот агент- лиги томонидан маълум килинишича, Испания матбуотида «Ўзбекистонда тадрижий инқилоб юз бермоқда» дейилган. Мен ҳам бу фикрга тўла қўшиламан. Дарҳақиқат, уч йилча бўлиб колдики, юртимизда тадрижий инқилоб давом этмоқда
-
Возвращение к истокам
Названные писатели принадлежат примерно к одному поколению сформировавщемуся в 20-30-е годы и по выражению Карпентьера
-
Ҳикматнома
Ўз қадрини билган сўз қадрини билади. Иншоололоҳ, бу ҳам бир мақол бўлса. Биз йўқотган қадрини қайта топаётган халқимиз
-
Номаълум қуш
Тарихий тажрибадан маълумки бизгача гўзаллик меъёри билан ўлчаниб тан олинган эътироф этилган бадийасарлар инсоният манфаатига муштарак
-
Ўлимни эслаш ва осудалик 25. 99-сир
Хар нарсанинг ибтидоси булганидек, интихоси хам бор. Банданинг тутилиши ибтидо булса, унинг улими интиходир. Улим - хак,. Бирок, у жуда хам узок, яъни качон келишини хеч ким билмайди. У жуда хам якин, кош ила кабокдан хам якин. К,ачон, кай холда келиши номаълум булган, сирлар ичига яширинган. Улим шарбатини хар бир инсон, албатта, тотади.