-
Veterinariya va chorvachilik
-
Xalq ta’limi. Pedagogika
-
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
"МУҚАДДАС"ЛАШТИРИЛГАН ЎСИМЛИКЛАР ВА ФАН
Ушбу рисолада "муқаддас"лаштирилган ўсимликлар билан боғлиқ бўлган турли диний урф-одатлар фош этилиб, улардан Ўзбекистон халқ хўжалигида фойдаланиш йуллари илмий асосда таҳлил этилади. Ўрта Осиёнинг шахар ва қишлокларида «муқаддас» ҳисобланган ўсимликлар тури кўп бўлиб, уларни икки группага бўлиш мумкин. Биринчи группага: тўранғи, тол, тут, ёнгоқ, қайрағоч, чинор, жийда, писта, арча, катронғи, дўлана, жингул, анжир, чинғил, тасбеҳ мунчоқ ёки хотин ёнғоқ дарахти, юлғун, анор, ҳасса-мусо, хурмо, қалампирмунчоқ (кейинги икки ўсимлик асли Ўрта Осиёда учрамайди. Уларнинг чет элдан келтирилган мевалари ёки хушбўй хидли гул ғунчалари муқаддас хисобланади) каби дарахт ва бута ўсимликлар кирса, иккинчи группага: пионгул, тоғтурбид , ҳиёл, исириқ, кузтикан, чаёнўт, тамаки, наша, сачратқи, ялпиз, зухра сочи, бангидевона, тасбеҳ мунчок, қуёш гули (кунгабоқар), шувоқ, сассюрей (юқори тоғ ўсимлиги), саримсоқ пиёз каби ўтчил ўсимликлар киради. Рисола кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Чет тилидан рейтинг тизими асослари, тест таркиби ва турлари
Мазкур қўлланмада чет тилидан рейтинг тизими асослари, тест таркиби ва турлари берилган.
-
ЎЗБЕКИСТОН БАЛИҚЛАРИ
Мазкур монография Ўзбекистон табиий ва сунъий сув ҳавзаларида учрайдиган балиқ турларини аниқлашга мўлжалланган. Ўзбекистон ихтиофаунасининг шаклланиш тарихи, балиқларнинг тавсифи, тарқалиши, яшаш тарзи ва аҳамияти тўғрисида қисқача маълумотлар келтирилган. Монография республикамиздаги барча деҳқон ва фермер хўжалик раҳбарларига, соҳага тегишли ўрта махсус касб – ҳунар коллежи ўқувчилари, олий ўқув юрти талабалари ва ўқитувчиларига, шунингдек соҳага шу қизиқувчиларга мўлжалланган
-
ЭЧКИЧИЛИК
Тўпламда қишлоқ хўжалиги соҳаси, жумладан, мева-сабзавот ва полиз экинларини асосий ҳамда такрорий экиш муддатида етиштириш, иссиқхоналарда маҳсулот ишлаб чиқариш, ғаллачилик, дон ва дуккакли экинлар, чорвачилик, балиқчилик, асаларичилик каби тармоқларнинг энг илғор тажрибаларига оид кенг қамровли илмий ва амалий маълумотлар берилган.
-
Цифровая экономика
Целью практикума является систематизация, закрепление и углубление теоретических знаний, полученных студентами на лекционных занятиях, а также овладение умениями и навыками решения актуальных проблем управления персоналом.
-
Klimawandel in Deutschland. Entwicklung, Folgen, Risiken und Perspektiven.
Das Werk einschließlich aller seiner Teile ist urheberrechtlich geschützt. Jede kommerzielle Verwertung, die nicht ausdrücklich vom Urheberrechtsgesetz zugelassen ist, bedarf der vorherigen Zustimmung des Verlags. Das gilt ins-besondere für Vervielfältigungen, Bearbeitungen, Übersetzungen, Mikrov erfilmungen und die Einspeicherung und Verarbeitung in elektronischen Systemen.
-
Янги ерлардан самарали фойдаланиш
Ушбу китобда тупроқнинг мелоратив ҳолатини яхшилаш ва илғор агротехника тадбирларини қўллаш орқали пахта ва бошқа экинлар ҳосилдорлигини ошириш, янги ўзлаштирилган ерлардан самарали фойдаланиш масалалари қисқача баён этилди.
-
ТАБИИЙ ДОРИВОР ЎСИМЛИКЛАР
Ўқув қўлланмада Ўзбекистоннинг тоғ, тўкай ва кум-саҳро ўрмонларида табиий ҳолда учрайдиган маҳаллий хамда Республикамизга интродукция қилинган доривор дарахт- буга ва ўт ўсимликларнинг биологияси, экологияси, шифобахшлик хусусиятлари ва уларнинг инсон саломатлигини сақлашдаги аҳамияти хақида маълумотлар келтирилган. Ўқув қўлланмани тайёрлашда илмий лойиҳалар доирасида ўтказилган илмий тадқиқот натижалари, доривор ўсимликларни маданийлаштириш бўйича олиб борилган илмий- амалий ишларнинг натижалари, ишлаб чиқариш тажрибалари ва доривор ўсимликлардан фойдаланиш бўйича бошқа илмий-тарихий манбалар хамда интернет маълумотларидан фойдаланилган.
-
-
Целлюлоза парчаловчи тупроқ замбуруғлари ва уларнинг биокимёвий фаоллиги
Ушбу китобда целлюлоза парчаловчи тупроқ замбуруғлари ва уларнинг биокимёвий фаоллиги ҳақида маълумотлар берилган.
-
"Ҳозирги замон фалсафасининг долзарб масалалари" мавзусидаги Республика илмий-амалий анжумани материаллари
«Ҳозирги замон фалсафасининг долзарб масалалари» мавзуидаги республика илмий-амалий конференциясининг асосий мақсади ҳам мазкур масалаларни назарий-амалий жиҳатдан таҳлил қилиб, тегишли хулосалар чиқариш ва ўзига хос тавсиялар беришдан иборат.
-
-
Moscheeleben in Deutschland. Eine Ethnographie zu Islamischem Wissen, Tradition und religiöser Autorität
Bibliografische Information der Deutschen Nationalbibliothek Die Deutsche Nationalbibliothek verzeichnet diese Publikation in der Deutschen Nationalbibliografie; detaillierte bibliografische Daten sind im Internet über http://dnb.d-nb.de abrufbar.
-
Фермер хўжаликлари фаолиятида илғор агротехнологиялар
Қўлланма фермерларнинг касбий соҳа малакаларини ошириш мақсадида фермер хўжаликларининг дала мактабини танлаган ҳудудларда ташкил қилиш ва ривожлантириш мавзусидаги инновация ойиҳа доирасида тайёрланган.
-
Designing in Islamic cultures 2 / Urban housing
"Designing in Islamic Cultures" is an annual event offered under the auspices of the joint Harvard-M.I.T. Continuing Education program and planned and spon- sored by the Aga Khan Program for Islamic Architecture at Harvard and M.I.T. "Housing Design in Islamic Cultures" was the second of that series; the first, held in August 1980, dealt with higher-education facilities. This series is in turn part of a larger effort of the Aga Khan Program to introduce the Islamic world into the mainstream of professional and scholarly education in architecture and to reach out to professional and academic communities all across the world. Courses in the series will also be held in Islamic countries, and material and subject matter are selected with that in mind. Faculty members are drawn from the Far East, Middle East, Africa, Europe, and the United States, and have extensive professional experience in those and other areas.
-
Bürgerwehren in Deutschland. Zwischen Nachbarschaftshilfe und rechtsextremer Raumergreifung.
Nina Marie Bust-Bartels (Dr. phil.), geb. 1985, ist Politikwissenschaftlerin und freie Journalistin. Ihre Studie über Bürgerwehren wurde von der »Marburg Uni-versity Research Academy« gefördert. Sie arbeitet u.a. für das Deutschlandradio und ist Mitgründerin des Podcast-Labels »Pola.Berlin«.