-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Аждодларимиз қадри
Аждод лар қ а д р и ... Бугун биз юртимизда қарор топган Мустақиллик шарофати ўлароқ, халқимиз тарихига бемисл қизиқиш , улуғ ва буюк боболаримиз кечмишига беқиёс орзиқиш пайдо қилмоқдамиз. Мустақиллик юртимизга ўзликни қайтарди. Ўзликни англаш тарихий хотиранинг асосидир. Тарихий хотира эса аждодларнинг қадрини юксак қўйиш ва англаш бнлан мукаммаллик касб эгади. «Аждодларимиз қадри* китобида муаллифлар шу ҳакда қизиқарли мушоҳада ю ригадилар. қадимий ш ажаралар ua ўтмишдаги ёрқин гакдирлар мисолида халқимиз тарихининг янги қирраларига назар ташлайдилар.
-
Аполлон 1
ЕТРОГРАДСКОЕ соб рате картинъ и художественныхъ предметовъ Варвары Николовны и Богдана Ивановича Ханенко, по сравнешю съ основными колекцiями тЪхъ же владЪльцевъ въ ШевЪ, конечно, очень невелико, но по содержашю своему оно весьма примечательно.
-
Аполлонъ 1-1915 год
ЕДАВНIЯ Австро-Веснгерскiя владВнiя, именовавшiяся донынВ королеистномъ Галицiей и герцогствомъ Буковиной, состоятъ иль и Всколькихъ областей, отличающихся другъ отъ друга своей былою принадлежностью разнымъ странамь и, главное, своей нацiональной окраской. Различная историческая судьба, различiя племенныи, религiозныя, культурныя не могли не наложить своего отпечатка и на внВшнiй обликъ этихъ областей, въности на мВстное зодчество. Расположенная на сВверо-западВ, съ Краковомъиъ качестиВ главнаго города, былаи и притомъ существеннеВйшая часть Польскаго королевтва-потомъ, временно, самостоятельная Rzecz pospolita— во всякомъ случиВ и теперь остается внолиВ польскою областью.
-
Qutadg`u bilig
Asarda adib uylanish va farzand tarbiyasi,mehmonga borish tartib-qoidalariga to`xtalib o`tadi.asarning so`nggi qismini muallif o`zi,yigitlik davri va do`stlariga bag`ishlidi.
-
Танланган асарлар II жилд
Бутун Неъмат Аминов билан Анвар Обиджон булмаса узбек адабиёти битта тугмаси к,адалмаган куй- лакка ухшаб к,олмасмиди? Х,аётимизга шулар файз киритиб турганини тан олишимиз керак
-
Назм ул-жавоҳир
Буюк шоир, мутафаккир, муаррих, сиёсат ва дин арбоби Мир Алишер Навоий узбек ва форс (тожик) тилларида купгина бебах,о асарлар ярат- ган. Устози Мавлоно Жомийнинг мущббат жомидан бах,раманд бутан гиогирд маърифий ва ирфоний маф^умларга туркона либос кийгизди. Жомийнинг «Нафауот ул-унс»ини «Насойим ул-мущббат» цолипида, Аттор- нинг «Мантщут-тайр» маснавийсини «Лисон ут-тайр» тили билан тур- кийзабон адабиётга олиб кирди.
-
Абадий нидо
Таниқли шоир М.Раҳмоннинг ушбу китобига киритилган шеърлар бадиий-фалсафий мушоҳаданинг теранлиги,руҳий талқиннинг чуқурлиги, образларнинг оригиналлиги,поэтик тилнинг содда ва равонлиги билан ажралиб туради.
-
Хамса (Пятерица). Прозаическое переложение
Великий поэт Алишер Навои завершил свое бессмертное произведение "Хамса" (Пятерица). Этой знаменательной для всей многонациональной советской литературы дате и посвящено настоящее издание - прозаическое переложение для юношества свода поэм "Хамса".
-
Сўз Ҳайрати
Инсон борки, унинг юрагида ҳамиша муҳаббат яшайди. Муҳаббатли қалб эса дунёга ҳамиша ҳайратли нигоҳлар ила боқади . Инчунун , муҳаббатнинг ўзи ҳайратлардан иборат. Ҳайратли қалб манзараси кўнгилдан сўз қайратига айланиб тўкилади. Зеро, умидли қаламкаш Ю Теминова айтганидек,
-
Туронлик Соҳибқирон Амир Темур
Мовароуннаҳрда Мўғул ларнинг бир юз эллик йиллик зуғумига қарши эрк юришларидаги шафқатсиз жанглар, Овропани Рум боскинидан холос этиш юришлари тафсилоти келтирилган. Ота юртни озод этишга ўз жонини фидо этгани, адолатпарвар суронли юришлар тарихий манбаларга таянган ҳолда содда лирик қочиримлар оркали баён қилинган.
-
Избранная лирика
Великий узбекский поэт-гуманист Алишер Навои (1441-1501) оставил богатое литературное наследие, в том числе известную книгу поэм "Хамса" ("Пятерица"). В этот сборник вошли лирические стихи поэта.
-
Мунаввар олам
Дилшодабону Абдунабиева. Бу ном шеърият бўстонида энди пайдо бўлди. Дилшода дардли шоира. У кичик кўнглига оламча дардни жойлаб олган. Хусусан шеър дарди уни ухлагани қўймайди. Бу ном бугун пайдо бўлиб эрта ғойиб бўладиган ном эмас деб умид қилишга асосимиз бор.
-
Navoiy
O`z asarlarida shoir Navoiy obrazin yaratishga zo`r moylligi, orzu istagi bor ekanligini tasvirlagan.
-
Меъмор
Ўзбекистон халқ ёзувчиси, Давлат мукофатининг лауреати Мирмухсин Мирсаидов бу романида ўтмиш меъморларининг ҳаёти, беқиёс санъати ва ўша замон қарама-қаршиликларини кўрсатди. Меъмор Нажмиддин Бухорийнинг қизи Бадиа муҳаббати ҳамда халқ қаҳрамонликлари ёрқин бўёқларда тасвирланди
-
Танланган асарлар
Ўзбекистон халқ ёзувчиси, Абдулла Қодирий номидаги Давлат мукофати совриндори Тоғай Муроднинг ҳикоялар, қиссалар ва романлар, сара мақолалар, кундалик дафтардан битиклар ҳамда таржималар ўрин олган тўрт жилдлик "Танланган асарлар"и адабиёт мухлисларига тақдим қилинмоқда. Мазкур нашр ёзувчининг ўзи хаётлигида тартиб берган тарзда чоп этилмоқда. Тоғай Мурод қиссалари аллақачон ўзбек хонадонининг севимли китоблари жавонидан ўз ўрнини топган.
-
Буюк Темур роман-бадиа
Асарда тарихий воқеалар, миллий урф-одатлар, удумлар, халқ маросимлари, турфа байрамлар, ҳарбий юришлар катта маҳорат билан тасвирланиши уни китобхонга яқин тутади ва катта қизиқиш уйғотади деган умиддамиз.