-
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
-
-
-
-
А Г Р О К И М Ё
Дарсликда ўсимликларнинг кимёвий таркиби ва озиқпаниши, республикамиз тупроқларининг агрокимёвий хоссалари, ўгитлар, уларнинг турлари, олиниши, қўлланилиши, асосий қиш лоқ хўжалик экинларига ўғит қўллаш тизимини ишлаб чиқиш, агрокимёвий тадқиқот усуллари ва агрокимёнинг экологик муаммолари баён этилган. Дарслик аграр университета, қишлоқ хўжапиги институтлари ҳамда университетларнинг агрокимё ва тупроцшунослик мутахассислиги талабалари учун мўлжалланган.
-
Основы теории цепей
В книге излагаются общие методы анализа и синтеза и описание свойств линейных электрических цепей с сосредоточенными и распределенными параметрами при постоянных, переменных, периодических и переходных токах и напряжениях
-
-
Ўзбекистон иқтисодий ислоҳотларни чуқурлаштириш йўлида
Ушбу китобда мамлакатимизда мустақиллик эълон қилингандан кейин ўтган давр мобайнида амалга оширилган ишларга якун ясалган, содир бўлган ижтимоий силжишлар, иқтисодий ислоҳотлар, кишилар онгида рўй бераётган ўзгаришлар таҳлил қилинган. Китоб икки қисмдан иборат. Биринчи қисмда иқтисодий ислоҳотлар стратегияси ва йўлини шакллантириш воситалари, бозор иқтисодиётининг ҳуқуқий асосларини яратиш ҳам амалий, ҳам назарий жиҳатдан асослаб берилган. Китобнинг иккинчи қисмида мамлакатни иқтисодий ривожлантириш борасида олдимизда турган асосий вазифалар баён этилган.
-
Qaraqalpaq a`debiyati` tariyxi`. (I bo`lim. Erte da`wir. XVII-XVIII a`sirler)
Kitapta qaraqalpaq a`debiyati`ni`n` uzaq tariyxi`y jollari ko`rsetilgen.
-
Noana`naviy va qayta tiklanuvchi energiya manbalari
Darslikda ana`anaviy va noana`naviy, qaytalanuvchi va qaytalanmaydigan energiya manbalari haqida tushunchalar berilgan. Barcha energiyalarning manbasi bo`lmish quyosh energiyasi, quyosh energiyasi yordamida energiya ishlab chiqarish, shamol energiyasi va energetikasi, to`lqinlar energiyasi va elektrostansiyalari, geotermal energiya va elektrostansiyalari, dengiz va okeanlardagi ichki oqimlar energiyasi haqida ma`lumot bayon qilingan.
-
Ватан саждагоҳ каби муқаддасдир
Ушбу тўплам Ўзбекистон Республикаси Президенти И. А. Каримовнинг илгари нашр этилган "Ўзбекистон: миллий истиқлол, иқтисод, сиёсат, мафкура", "Биздан озод ва обод Ватан қолсин" китобларининг бевосита давоми бўлиб, унга муаллифнинг мамлакатимизда бозор муносабатларини тобора такомиллаштириш, иқтисодий ва ижтимоий ислоҳотларни янада жадаллаштириш масалаларига бағишланган асарлари, Ўзбекистон Республикаси Олий Кенгаши ва Олий Мажлиси сессияларида қилган маърузалари ва сўзлаган нутқлари, халқаро миқёсдаги анжуманларда, республика Вазирлар Маҳкамаси йиғилишларида, учрашувларда сўзлаган нутқлари, суҳбатлари жамланган.
-
Injenerlik geodinamikasi
Injenerlik geodinamikasi fani injenerlik geologiyasining yo`nalishlaridan biri bo`lib, litosferaning yuqori qatlamlarida kechadigan geodinamik jarayon va hodisalarni o`rgatadi.
-
English-Uzbek-Russian commercial vocabulary
Англо-узбекско-русский коммерческий словарь поможет Вам выбрать наиболее удачное слово или словосочетание для более точного и яркого выражения мысли. Он представляет интерес для людей разных профессий и в первую очередь для коммерсантов, занятых в области торговли.
-
Ўсимликлар аниқлагичи
Мазкур аниқлагичга Ўзбекистонда кенг тарқалган 500 га яқин ўсимлик турлари киритилган. Аниқлагичнинг кириш қисмида ундан фойдаланиш усули ҳақида фикр юритилади.
-
-
Кимёвий технология асосий жараёнва қурилмалари
Дарсливда кимёвий технология асосий жараёнлари, уларнинг назарияси, типик қурилм алар конструкциялари ва ишлаш принципар и ҳамда уларни ҳисоблаш услублари баён этилган.
-
Fizika
Mazkur darslik O'zbekiston Respublikasi Oliy va o ‘rta maxsus taiim vazirligi tasdiqlagan «Fizika» bo'yicha namunaviy o‘quv dasturi asosida yozilgan bo‘lib, fizika chuqurlashtirib o‘qitiladigan akademik litseylar uchun moljallangan,
-
-
Ҳозирги ўзбек адабий тили
"Ҳозирги ўзбек адабий тили" дарслиги олий ўқув юртлари филология факультетларининг талабалари учун мўлжалланган. У "Кириш", "Фонетика ва фонология", "Графика ва орфография", "Орфоэпия", "Лексикология билан фразеология", "Морфемика", "Сўз ясалиши" ва "Морфология" бўлимларини ўз ичига олган.