-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Hayot yog'dulari
Halim duduqning derazasiga qarshi tushgan bir uy bor edi. Halim u yerda yolg'izlik yashaydi deb o'ylardi.O'sha "yolg'izlik" erta tongda uyg'onib olardi,piyolaga choy quyardi-yu,ammo ko'pincha ichmasdi. Deraza pardasi tonggi shabbodani qo'ltiqlab ichkari tortardi.Sabo "yolg'izlik"ning sochlarini tortib-tortib bezor bo'lib xonadan qochib chiqardi. Ro'paradagi ko'hlik oshyonda sho'xchan qo'shiqlar ovozi kelardi.Ammo "yolg'izlik" doimgidek o'yinbuzarlik qilib iyagiga kaft tirgab bu xonishlarni xayolchan qarshi olardi.
-
Yolg'izlikning yuz yili
Markes o'zining bu kitobi haqida shunday yozadi: «Yozganlarimning ichidan «Yolg'izlikning yuz yili» romanini chiqarib, yoqib tashlagan bo'lardim. Men bu kitobni yozganimdan uyalaman, chunki menga maʼlum sabablarga ko'ra, uni yaxshilab yozishga vaqt yetmadi». Ammo yozuvchi o'zidan qanchalik ko'ngli to'lmasin, asar dunyo adabiyotida tub burilish yasadi. Chunki Markesgacha in soniyatni muqarrar yolg'izlikka giriftor qilgan baxtsizlik sababla ri hali adabiyotning bosh mavzusiga aylanmagan edi. ...Makondoda, dastlab, hamma o'zaro teng, baxtli-saodat li to'kin-sochin dasturxon atrofida farovon hayot kechirishadi... Biroq bunday dorilamon kunlar uzoq davom etmaydi. Makondo ni nafaqat nafs balosiga yoʻliqish, balki ishratparastlik, tiyiqsiz shahvat balosi, axloqsiz munosabatlar zulmatga aylantiradi. Kitobxon nazarida avval boshdan jannatmonand yurt sifatida tasavvur uyg'otadigan Makondo fuqarolari bora-bora bosh qacha hayot tarzi bilan yashashni xohlab qoladilar: ularga endi oʻzlari makon tutgan yer torlik qiladi, ozodlik, hurlik istab qoladi qalblari. Alaloqibat esa tabiat in'om etgan baxtdan yuz o'girish ularga qimmatga tushadi, itoatsizliklari oqibatida muqarrar yolg'izlikka hukm qilinadilar.
-
Дафтар ҳошиясидаги битиклар
Китоб маҳсулотларини нашр этиш ва тарқатиш тизимини ривожлантириш, китоб мутолааси ва китобхонлик маданиятини ошириш ҳамда тарғиб қилиш бўйича комплекс чора-тадбирлар дастури тўғрисида»ги қарорида ёш авлоднинг маънавий интеллектуал салоҳияти, онгу тафаккури ва дунёқарашини юксалтиришда, она Ватани ва халқига муҳаббат ва садоқат туйғуси билан яшайдиган баркамол шахсни тарбиялашда беқиёс аҳамиятга эга бўлган китобхонлик маданиятини оширишга алоҳида эътибор қаратилган.
-
Ҳаж дафтари, Ҳикмат садолари (Эллик ҳадис)
Маккаи мукаррамага борганимнинг дастлабки кунида Каъбатуллоҳда-Оллоҳ уйи ёнида тунни бедор ўтказиб, тиловат билан бир қаторда байтлар ёза бошладим. Мен бу ҳолатга аввалдан бир мунча тайёр бўлганим сабаблими сатрларим ўз-ўзидан қуйилиб келавердилар. Шеърий ҳадисларимнинг барчаси пайғамбаримиз Муҳаммад алайҳиссалом суханлари билан бевосита боғлиқ эди. Мадина шаҳрига бориб, пайғамбаримиз мақбарасини зиёрат қилганимда ҳам менда худди юқоридагидек ҳолат яна юз берди. «Пайғамбар» шеърини ёза бошладим. Ҳажнинг бир неча фарз ва суннатлари бор. Ҳаж одатдаги зиёрат, яъни умрадан фарқ қилади. Уларнинг тафсилотларини ҳозир санаб ўтирмайман. Айтиш керакки, ушбу шартларни тўлиғича адо этиш ниҳоятда машаққатли жараёндир. Айниқса, бир неча миллион зиёратчилар жазирама офтоб остида жам бўлган шароитда ҳатто жон сақлаш ҳам амримаҳол бўлиб қолади. Менинг бу гапларим зинҳор-базинҳор ҳасраг ёхуд нолиш эмас, Ҳажга ҳар ким ўз ихтиёри билан боргусидир. Нолиган одам ўзидан кўрсин. Бундан ташқари, Ҳақ йўли, унинг висолига етишмоқ осонгина кечадиган саёҳат эмас. Мумтоз шоирларимиз «Риёзат чекмагунча ёр васлига етиб бўлмас» деганларида худди ана шу машаққатларни кўзда тутганлар.
-
САБЪАИ САЙЁР
Бу кеча найрангбоз фалак олам аҳлига лўттибозликлар кўрсатди. У нилгун осмоннинг кенг фазосига жуда кўп ажойиб мунчоҳларни (юлдузларни) териб ташлади. У мунчоҳлар гуногун хосиятга эга бўлиб, худди буҳаламундек ҳар онда турланиб турар эди.
-
Billy Budd
Billy Budd is a novella begun in November 1888 by American author Herman Melville, left unfinished at his death in 1891, and published in 1924. It was acclaimed by British critics as a masterpiece when published in London, and quickly took its place among the canon of significant works in the United States
-
МАҲБУБ УЛ-ҚУЛУБ . (ҚАЛБЛАР СЕВГИЛИСИ)
Бу асар улуғ мутафаккир ва буюк шоир Алишер Навоийнинг умри охирида 906 (1500— 1501) йилда ёзилгаи йирик насрий асаридир. У муаллифнинг ғоят мазмунли ва сермашаққат ҳаёти давомида тўплаган бой тажрибаси ва хулосаларининг йиғиндисидир.
-
Потерянный человек
История одного из сотрудников корпорации "Феникс", которого ради эксперимента забросили в другую вселенную с несколько отличающимися законами мироздания.
-
Qora musiqa
Qo'lingizdagi to'plamdan o'rin olgan hikoyalar, aksariyati fantastik uslubda yozilgan bo'lsa-da, sizni zeriktirib qo'ymasligiga ishonamiz.
-
Муҳаббат маъвоси
Жаҳон сўз санъатининг забардаст намояндаларидан бўлган Мавлоно Жалолиддин Румий Шарқ шеъриятининг довруғдор жанрларидан бири рубоийда ҳам маҳорат билан қалам тебратган ва ўзидан 1994 та рубоий қолдирган. Ориф шоирнинг ушбу тўплами ана шу салмоқли меросдан танлаб таржима қилинган рубоийлар асосида тартиб берилди.
-
АЛИШЕР НАВОИЙ .ЛИСОНУТ -ТАЙР (Қуш тили)
«Лисонут-тайр» («Қуш тили») буюк шоир Алишер Навоийнинр энг сўнгги достони бўлиб, у реал мавжудот ва илоҳиёт, инсон, табиати каби ғоят мураккаб масалаларни бадиий акс эттирган. Бинобарин, Навоий асарда юқоридаги масалалар юзасндан ўз қарашларини қушлар тили, уларнинг хатти-ҳаракатлари ва саргузаштлари орқали аллегорик тарзда, яъни мажозий усулда баён қилади.
-
Путешествия
Хорошо это или плохо? И то и другое — смотря потому, с какими требованиями подходить. Но прежде всего и при всех условиях книга должна с интересом читаться, и если мне это в какой-то мере удалось, буду удовлетворен, в противном случае готов выслушать укоры читателей.
-
Беғубор болалик. Шеърлар
Гулбаҳор Ҳабибуллаева сўлим Косонсойдан. Шеърият бўстонида ўзининг беғубор ифорлари, ранглари билан пайдо бўлган бу ғунча ҳали кўп кўнгиллари ўзига ром этади деб ўйлаймиз. бунга қўлингиздаги мўжаз китобча далил бўлади. Ўқиб кўринг, шеърларининг ранг- барангли, ўзига хослиги эътирофга сазовар. Ҳатто китобнинг сўнгги варқларидаги шеърлар, топишмоқлар бошланғич синф ўқитувчи ва ўқувчиларига қўлланма сифатида асқотади.
-
Эҳтиёж фарзанди
Халқимизнинг севимли шоири "прозаси" жамланган ушбу китобда ҳозирги кун нафаси , мураккаб сочиал-тарихий жараёнлар, адабиёт ва санъатимиз ривожланишининг асосий тенденсиялари, шеърнинг "табиати" ҳақида мушоҳада юритилади, устоз ижодкорларнинг бетакрор сабоқлари, сафдошларининг ютуқ ва камчиликлари, шогирд қаламкаш изланишларида чақнаган умид учқунлари ҳақида сўз юритилади.
-
Ниятнинг кучи
Ният нима? Қандай к,илиб уни тўғри ифодалаш на кундалик хаётда ундан самарали фойдаланиш мумкин? Қандай қилиб ички кучни купайтириш мумкин? Бу китоб ана шу ва бошқа купгина саволларга жавоб топишга, ҳаётдаги истакларингизга муносабатингизни уўзгартиришга, иродангизни кучли, ҳаётингизни эса ёрқин ва бахтли килишга ёрдам беради. Муаллиф томонидан яратилган дунёқарашнинг янги модели, унинг самарали методика ва сгратегиялари кўнглингиздаги орзунгизга эришишгагина эмас, нохуш воқеаларнинг олдини олишга ҳам ёрдам беради.
-
Путешествия и исследования в Южной Африке
Имя английского исследователя Давида Ливингстона останется навсегда в истории примером самоотверженного подвига во имя науки и служения человечеству. Отправившись в Южную Африку в качестве миссионера для обращения в христианство туземцев, он постепенно отошёл от этой работы и стал путешественником-исследователем. Чтобы понять и оценить значение того, что было открыто Ливингстоном за многие годы его пребывания в Южной Африке, надо вспомнить, что было известно культурному миру к сороковым годам прошлого века об этой части африканского, материка.