-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Ғамгин саргузашт
Виктор Петрович Астафьев XX асрнинг иккинчи ярми рус адабиётининг йирик намояндаларидан бири. У 1924 йилда Красноярск яқинидаги Овсянка қишлоғида туғилган. Онасидан эрта ажралгач, бобоси ва бувиси оиласида, сўнгра болалар уйида тарбияланган. Иккинчи жаҳон уруши қатнашчиси
-
Ҳусн девони
Таниклп шоир Ф арид Усмониииг “Умид гулзорп”, “Кадр кечаси", “Навосиз наво", “Ж он куши” каби катор кптоблари Сиз мухтарам шеърият ш айдоларш а яхши таниш. “Хусн девони” муаллифиннг галдагн шеърий тупламидир. Уйлаймизки, бу янги шеърлар Снзда яхши таассуротлар колдиради.
-
Бердақ
Машҳур қорақалпоқ классик шоири Бердақнинг (1927-1900) сайланмаси шўир таваллудининг бир юз йиллиги муносабати билан нашр этилмоқда. Сайланмага Миртемир таржимасида босилиб чиққан "Танланган асарлар", "Танланган шеърлар", китобларидан саралаб олинган, қайта ишланган шеърлар ҳамда шоир томонидан кейинги йилларда қилинган "Аҳмоқ пошшо" достонига ўхшаш бир қанча янги таржималар ҳам киритилган.
-
Меҳробдан чаён
Туркистон феодалларининг кейинги вакили бўлған Худоёрнинг ўз хоҳиши йўлида деҳқон оммаси ва майда ҳунарманд-косиб синфини қурбон қилиши, мамлакат хотин-қизларини истаганча тасарруф этиши, бунга қарши келгучилар тиласа ким бўлмасин, раҳмсиз жазо бериши рўмоннинг мавзуъидир. Худоёрнинг бу йўлдағи биринчи истинодгоҳи бўлған уламолар, уларнинг ички-ташқи аҳволи, ахлоқи, мадраса ва оила ҳаёти, уламода инсоний ҳис битканлиги ва қолғани ҳам хабосат пардаси остида сезилмас даражага етканлиги мундарижа сиғдирған қадар баён қилинадир. Булар рўмоннинг номарғуб-манфий қаҳрамонлари. Иккинчи тарафда мазкур қора кучларга қарши "тубан" синф — камбағаллар, уларнинг хонлиқ тузилишига, қора куч-уламо алайҳига чиқиши. Меҳнаткаш камбағалларнинг ахлоқи, сажияси, оиласи, турмиши ва бир-бирига алоқаси, самимияти.
-
СУСТ ШАКЛЛАНГАН ЖАРАЁНЛАРНИ БОШҚАРИШДА НОРАВШАН ЁНДАШУВЛАР
Мураккаб тизимлар катта миқдордаги кириш-чиқиш ва элементлари билан характерланади, элементлар ўртасидаги муносабатлар турли типли, чизиқсиз характерда бўлади. Тизимлар ҳақидаги ахборотнинг бир қисми сифат кўринишида бўлади. Тизимни фаолият олиб бориши учун инсон омили қатнашганлиги боис норавшанлик ва ноаниқлик ҳолатида амалга оширилади. Бундай ҳолларда тизимга таъсир ўтказувчи параметрларни тақсимлаш қонуниятини келтириб чиқариш қийинлашиб боради, баъзи ҳолларда, масалан, вақтга чеклови қатъий бўлганда қонуниятни ҳосил қилиб олиш мумкин бўлмай ҳам қолади.
-
-
Xorazmlik buyuk alloma
Ushbu risola 1075-1144-yillarda yashab ijod etgan xorazmlik vatandoshimiz, Mahmud az-Zamaxshariy hayoti va ijodiy faoliyatiga bag'ishlangan bo'lib, alloma haqida qiziqarli ma'lumotlarni o'zida jamlagan....
-
Сокин дарё шиддати
Мазкур рисола Қодир Пирматов 60 ёшга тўлиши муносабати билан унинг узтоз, шогирд ва дўстларининг дил сўзлари ҳамда узтознинг илмий салоҳияти,ҳаёти,чоп этган мақола ва асарлари оркали жамиятда тутган ўрни ҳақида.
-
Сардоба
Азиз ўқувчи, мана сизнинг қўлингизда истеъдодли адиб Жумақул Қурбоновнинг уч жилддан иборат "Сардоба" романининг биринчи жилди турибди. Бу асар яқин ўтмишимизнинг қонли воқеаларини ўз ичига олган ўтган асрнинг 20-йиллари ҳақида.
-
ТАНҚИДИЙ ТАҲЛИЛ, ҚАТЪИЙ ТАРТИБ-ИНТИЗОМ ВА ШАХСИЙ ЖАВОБГАРЛИК - Шавкат МИРЗИЕЕВ ҲАР БИР РАҲБАР ФАОЛИЯТИНИНГ КУНДАЛИК ҚОИДАСИ БЎЛИШИ КЕРАК
Мамлакатимизни 2016 йилда ижтимоий-щтисодий ривожлантиришнинг асосий якунлари ва 2017 йилга мўлж алланган щтисодий дастурнинг энг муҳим устувор йўналишларига багишланган Вазирлар Маҳкамасининг кенгайтирилган мажлисидаги маъруза
-
Ўкинма. 1-китоб
Ушбу китоб сизга: "Хушчақчақ ва бахтли бўлинг, яхшилик томонини изланг ва тинчланинг", дейди. Ҳаётга ўз ҳолича боқишни, мамнун, қувноқ ва шод яшашни ўргатади. Йўналишлар, одамлар, замон ва маконлар билан муомала қилишда фитратга зид хатоларни тузатади.
-
O‘tmishdan ertaklar
Mening bolalik yillarim Farg‘ona vodiysining Yaypan, Nursuq, Qudash, Buvaydi, Tolliq, Olqor, Yulg‘imzor, Oqqo‘rg‘on degan qishloqlarida o‘tgan. O‘ttizinchi yillarning o‘rtalarida bolaligimni o‘ylaganimda chalakam -chatti tush ko‘rganday bo‘lgan edim: dumli yulduz chiqqan edi; Babar (Bobir bo‘lsa kerak) degan yigitni otqorovul miltiq bilan otganda o‘lmagan edi, shunda otqorovul odamlarga yuzlanib: «Yopiray, bunaqa battol o‘g ‘rini um rim da ko‘rgan emasman, ustidan oshirib o‘q uzibmanu kiprik qoqmadi-уа!» degan edi.
-
Менинг ҳаётим
“Мснинг қаётим" — таржимаи ҳол китоби. Аммо у фақат муаллиф қаётигагина чизгилар бермайди, балки таржимаи ход баҳонасида Ганди ўзининг бутун дунёқдрашларини. ҳаётда кўзлаган мақсадларини ошкора ва холисона ифодалаб беради. Бундан ташқари. мустамлакачиликдай сиёсатнинг нақцлар жирканчлигини. унинг алоҳида халқлар эмас, умуман жақон халқлари бошига беқиёс мусибатлар солишини ҳар жиқатдан асослаб, фош этади. Инглиз мустамлакачиларини Ҳинлистондай катта мамлакатдан ҳайдаб чиқариш осон иш эмасди. бунинг учун сермиллат ҳинд халқининг ватанпарвар кучларини бир ёқадан бош чиқариб курашга бошлаш зарур эди. Бу вазифани ўз ҳинду динига содиқ Махатма Ганди уддалади.
-
Мир Пушкина
Александр Сергеевич Пушкин был не только великим поэтом, но и мыслителем с особым, сложным мировоззрением, прозорливым историком, человеком государственного ума. Раздвинуть рамки изучения социально-исторического фона жизни и творчества поэта, понять его в связи с «духом времени» — вот важнейшая цель новой книги ученого и писателя, доктора философских наук Генриха Волкова, автора.
-
-
Саодат саройининг калити
Ёзувчи Тоҳир Маликнинг ахлоқ-одобга дойр рисолалари китобхонларга яхши таниш. Унинг уч фаслдан иборат “Одамийлик мулки” ахлоқ-китоби кўпчилик диққатини тортди. Бу рисола асосида тартиб берилган “Келинлар дафтарига”, “Куёв бола, сизга айтар сўзим бор” китоблари ҳам нашр этилган. Адиб китобхонлар, устозларининг таклифларини инобатга олиб, “Одамийлик мулки” асарини қисқартириб, тахрир қилиб, ўсмирларнинг талаби ва дидига, қизиқишига мослаган ҳолда қўшимчалар киритиб, “Умидимиз юлдузларига” тарзида нашрга тайёрлади.