-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Menejment, tashkilot va boshqaruv
-
-
Iqtisodiyotning boshqa tarmoqlari
-
-
Noan'anaviy elektr stansiyalari
Ushbu "Noan'anaviy elektr stansiyalari" fanidan ma'ruzalar to'plamlarni ta'limning 5310200-Elektr energetikasi (energiyani ishlab chiqarish, uzatish va taqsimlash) yo'nalishi talabalari uchun tuzilgan.
-
Деҳқончилик ва ўсимликлар физиологияси
Чорак асрдан ортиқроқ вақт давомида деҳқончилик ва ўсимликлар физиологиясига доир темаларда ўқилган публик лекциялар мазкур тўпламга киритилади. Уларни" илмий фансиз амалий фан бўлмас эди" деган умумий фикр бир-бирига боғлайди; таассуфки, бу фикрни ҳалигача ҳар хил томондан бўлиб турган ҳужумлардан мудофаа қилишга тўғри келаётир. Лекциялар орқали ўтган иккинчи хил жузъий фикр - рационал деҳқончилик асосини ташкил этиши лозим бўлган фанлар қаторида ўсимликлар физиологияси биринчи ўринлардан бирига қўйилиши керак, деган фикр эди.
-
Variatsion hisob va opntimal boshqaruv
Matematikada, tabiiy va texnik fanlarda, iqtisodiyotda va boshqa sohalarda uchraydigan ko`pgina amaliy masalalar cheksiz o`lchovli funksional fazolardagi ekstremal masalalarga olib keladi. Bunday masalalar bilan klassik variatsion hisob va optimal boshqaruv masalalari bo`limlarida tanishamiz.
-
Актуальные проблемы математической физики и вычислительной математики
Основу настоящего сборника составляют материалы юбилейной конференции, посвященной семидесятипятилетию академика А. Н. Тихонова. Обзорные и оригинальные статьи написаны ведущими специалистами по математической и теоретической физике, теории дифференциальных уравнении, общей теории численных методов и алгоритмов, численному исследованию прикладных задач механики и физики плазмы, математическим вопросам обработки эксперимента и смежным вопросам теории обработки информации.
-
ҲАЛОЛЛИК ВАКСИНАСИ БИЛАН ЭМЛАШ - ИНСОН ВУЖУДИ ВА СИЙРАТИНИ ПОКЛАШ ДЕМАКДИР
Илмий-маърифий тавсияда "Ҳалоллик ваксинаси" билан эмлаш инсон вужуди ва сийратини поклашга оид масалалар ёритилган. Шунингдек, унда ҳалоллик фарздан кейинги фарздир, калб соглом бўлса - бутун тана соглом бўлади, ҳар бир иймонли инсон халол ва ҳаром ўртасига чегара кўя олиши лозим, инсон халол бўлса азиз ва мукаррамлигича колади, инсон сийрати ва вужуди "Ҳалоллик вакцинаси" билан эмланмаса иш кетмайди, "Ҳалоллик вакцинаси"нинг таркиби, халолликнинг окибати саодатдир деган масалалар караб чикилган. иймон кургони, Илмий-маърифий тавсия амалиётга жорий қилинаётган "Тарбия" фанида фойдаланиш учун мўлжалланган. Ундан олий ва ўрта махсус таълим муассасалари профессор-ўкитувчилари, талабалар ва рахбар ходимлар, корхоналар раҳбар ва мутахассислари хам фойдаланишлари мумкин. Шунингдек, мазкур тавсия кенг китобхонлар оммаси учун ҳам фойдадан холи булмайди.
-
Болаларни мактабга тайёрлаш методикаси
«Болаларни мактабга тайѐрлаш методикаси» фанидан тайѐрланган ушбу маърузалар матнида болаларни мактаб таълимига умумий ва махсус тайѐрлаш, боланинг мактаб таълимига таъсир этувчи омиллар, болаларни мактаб таълимига тайѐрлигини текширишнинг метод ва усуллари, боланинг мактаб таълимига тайѐрлиги тахлили, болалар МТМ си ва оиланинг болаларни мактаб таълимига тайѐрлашдаги ўрни, болаларни мактаб таълимига тайѐрлашда мактабгача таълим му-ассасаси ва оиланинг хамкорликдаги ишлари тўғрисида маълумотлар берилган.
-
Ballistika ekspertizalari
Ushbu ma’ruzalar majmuasida ballistika ekspertizalarining predmeti, vazifalari, o‘tochar qurollar ishlatilishi bilan bog‘liq voqea joylarida mutaxassislarning faoliyati, «o‘tochar qurollar», «jangovar o‘q-dorilar» va «portlovchi moddalar hamda qurilmalar» tushunchalari, ularning tuzilishi, tasniflanishi, ularning jangovar xossalari, o‘tochar qurollarning otilgan o‘q yoki gilzalarga ko‘ra aynanligini, o‘q otilish masofasini, yo‘nalishini va o‘q otilishining boshqa sharoitlarini aniqlash, o‘xshash bo‘lmagan o‘tochar qurollar tadqiqoti, o‘tochar qurollar ekspertizasining huquqiy va metodik asoslari haqida so‘z yuritiladi.
-
Прогрессивные методы организации и технологии текущего содержания и ремонта пути.
В настоящем сборнике освещается прогрессивная организация и технология работ по содержанию и ремонту пути на основе опыта, накопленного передовыми предприятиями путевого хозяйств.
-
Размещение деповских и экипировочных устройств на тяговой и станционной территориях
Для разработки тяговой территории необходимы следующие данные: размеры площади, отводимой под тяговую территорию, с указанием, если имеются, ограничений по длине и ширине; особенности рельефа; «роза ветров» для данной местности; порядок выхода и захода локомотивов со станции на тяговую территорию; план депо и мастерских, размещаемых на территории, с указанием наружных габаритов зданий и путей, подводимых к этим зданиям; типы рельсов, стрелочных переводов и минимальные радиусы путей; специальные указания, если территория располагается в районе вечной мерзлоты, в районах, опасных в сейсмическом отношении, или в районах с макропористым грунтом.
-
Банк иши
Банклар - бу бозор таркиби системасининг марказий қисмларидан биридир. Уларнинг фаолияти тарақиёти бозор механизмини вужудга келтиришда реал талаблар зарур. Иқтисодий йўналишни қайта тузиш банк системаларини ислоҳ қилишдан бошланади. Бу соха хозирги кунда ҳам динамик тараққий этмокда. Узоқ вақт банклар давлат органлари эдилар ва иқтисодиётни бошқариш системаларида зарур конструкциялардан бирини маъмурий-буйруқчилар берар эдилар, натижада мамлакат банк иши муассасалари Ўзбекистон банкларининг анъана ва малакаларини йўқотадилар. Бугунги кунда бозор иқтисодиётини қуришда биз йўл қўйилган хато ва камчиликларни бартараф этишга мажбурмиз. Қисқа муддат ичида банк иши муассасалари замонавий дунё миқёси даражасига чиқиши мумкин.
-
Bank ishi
«Bank ishi» fani kadrlar tayyorlash bo‘yicha Davlat ta’lim standartlarida belgilangan talablar asosida ishlab chiqilgan namunaviy o‘quv dastur bo‘yicha o‘qitiladi. Fanni o‘qitishning predmeti - bank tizimi va banklar faoliyati bilan bog‘liq jarayonlar, metodlari - klassik yondashuv, matematik, analitik-statistik, tahlil, qiyosiy-tahlil va boshqa usullar hisoblanadi. Bank ishiga ilmiy-amaliy taraqqiyotni o‘zida mujassamlashtiruvchi fan sifatida qarash mumkin. Hozirgi kundagi banklar oldingi banklardan ko‘ra, ilg‘or, yangi shakllarda va yangi texnologiyalar asosida iqtisodiyotning talablariga mos keluvchi operatsiyalar qo‘llash orqali faoliyat olib bormoqdalar. Talabalar fanni o‘rganish davrida har bir o‘tiladigan mavzu bo‘yicha o‘qituvchi tomonidan so‘raladigan “tayanch” ibora, test savollariga javob berib, tegishli masalani echa olishi; o‘qish davrida yozma nazorat ishlarini bajarishi va referatlar tayyorlashi; fanni o‘zlashtirish natijasida va kelajakda talaba bank faoliyatida bo‘ladigan o‘zgarishlarni tahlil qilishni bilishi lozim.
-
Банк фаолияти тахлили
«Иқтисодий таҳлил» таълим йўналиши магистрлари ўқув режасига асосан ёзилган бўлиб, унда банкларнинг активлари, мажбуриятлари, кредит бериш ва қимматбаҳо қоғозлар билан операциялари, даромадлари, ҳаражатлари, молиявий натижалари, ликвидлиги ва тўловга қобилиятлиги таҳлили мавзулари ёритилган. Маъруза матнлари тўплами иқтисод йўналишидаги магистрларга, талабаларга ва барча банк фаолияти билан қизиқувчиларга фойдалидир.
-
Мехмонхона хўжалиги менежменти
Мазкур маъруза матнида туризмдаги мехмонхона хўжаликларининг ўрни ҳамда мехмонхона индустриясини ривожлантириш ва бошқаришнинг муҳим хусусиятлари баѐн этилган. Шу билан бирга, Ўзбекистон Республикасида мехмонхона сервисини бошқаришнинг замонавий усуллари ва улар самарадорлигини ошириш имкониятлари кўрсатиб берилган. Айниқса, бугунги жаҳон молиявий-иқтисодий инқирози шароитида мехмонхона менежментининг қуйидаги йўналишларига, жумладан мехмонхоналарда туристларни жойлаштириш масалалари, меҳнат жараѐнлари бошқариш, меҳмонхоналарнинг ташкилий-бошқарув тузилмасини такомиллаштириш, автоматлаштирилган бошқарув ахборот тизимларини шакллантириш шунингдек, меҳмонхоналарда бизнеснинг самарали бошқарув ҳисобини юритиш сиѐсати кабиларга алоҳида эътибор қаратилган. Ушбу маърузалар матни 5810700 – Туризм менежменти таълим йўналиши бакалавр талабалари магистрлар ҳамда мехмонхона хўжалиги соҳада фаолият юритаѐтган мутахассислар учун мўлжалланган.
-
МEНEЖМEНТ НАЗАРИЯСИ
Ушбу муаммоли маърузалар матнида иқтисодий бошқаришнинг бозор тизимига хос муаммолари талабалар eътиборига хавола eтилади. Ҳар бир маърузада талаба ўзига хос муаммони ечишга ҳаракат қилиб, ўқитувчи томонидан ушбу қўйилган муаммони ечимини топиш, унинг назарий жиҳатларини тушуниб олишга имкон яратилади. Корхонани бошқаришда мeнeжeр фаолиятини ташкил этиш унинг бозор муҳитида мавжуд қонуниятлар асосидаги хатти-ҳаракатлари ўзига хос хусусиятлари тўғрисида мулохазалар бeрилган. Эътиборлиси шунда бундай матн талабаларга билим бeриш жараёнида уларни мустақил фикрлашини иқтисодий жараёнларга бўлган муносабатини, иқтисодий дунёқарашини кeнгайтиришга ёрдам бeради.
-
Biznesni tadqiq etish usullari
Ushbu ma’ruzalar matnida “Biznesni tadqiq etish usullari” fanining predmeti va vazifalari, biznesni tadqiq etishni tashkil qilish, biznesni tadqiq etish usullarini tanlash, biznesda raqobat ustunligini ta’minlash kontseptsiyasi, biznes jarayonini tahlil qilishda axborot tizimlari, firmaning biznes faoliyatini strategik rejalashtirish, raqobat bozorining jozibadorligini tahlil qilish va talabni o’rganish, biznesda bozor kon’yunkturasini o’rganishning asosiy yo’nalishlari, firmaning ichki va tashqi bozordagi biznes strategiyasini tanlash nazariy va uslubiy jihatdan yoritilgan. Mazkur o’quv qo’llanmada magistraturada ta’lim berayotgan professor-o’qituvchilar va 5A230102-Iqtisodiyot mutaxassisligi talabalariga, shuningdek, mustaqil biznes faoliyatini tadqiqot qilishga harakat qilayotgan mustaqil izlanuvchilar, tadbirkorlik faoliyati bilan shug’ullanuvchi kichik biznes xodimlari hamda tadbirkorlik va biznes bilan qiziquvchi keng jamoatchilikka mo’ljallangan.
-
Bank auditi
Insoniyat tarixiga bir nazar solsak, jamiyat rivojlana borishi bilan birga jamiyatda bo’layotgan xodisa va voqealarning kelib chikish sabablari, kutilishi mumkin bo’lgan o’zgarishlarni bir qator tabiiy, iqtisodiy va gumanitar fanlar shakllana boshladi. Bu fanlar bilan birga iqtisodiyot fani ham jamiyatda yuz berayotgan iqtisodiy hodisalarni o’rganish, ularni tahlil qilish hamda jamiyatdagi moddiy ne’matlar yaratishdan tortib, uni iste’moli bilan bog’liq muammolarni o’rgana boshladi. Butun dunyoda jamiyatning tuzilishi qanday bo’lishidan qat’iy nazar uning a’zolari insonlar o’zlarining ehtiyojlarini qondirish va hayotlari uchun zarur bo’lgan noz-ne’matlarni yaratish ustida izlanishlar olib boradilar. Bu izlanishlar natijasida jamiyat rivojlanishi shakllana boshlaydi. Shu bilan birga jamiyat a’zolari ya’ni kishilar, guruhlar, tashkilotlar va mamlakatlar o’rtasida o’zlarida mavjud bo’lgan resurslardan foydalanib yukori daromad olishga erishish va olingan daromaddan samarali foydalanish orqali barqaror turmush tarzini yaratishga bo’lgan intilish kishilar o’rtasida iqtisodiy raqobat kurashini keltirib chikaradi.