-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Бунда ҳикмат бор...
Китоб ҳатдаги ибратли воқиялар асосида тасниф этилган Ундаги ҳикоялар сиз азизларни тафаккурга, чорлайди.
-
Chol va dengiz
Chol qayiqda yolg‘iz o‘zi Golfstrimda baliq ovlardi. Dengizga chiqayotganiga mana sakson to‘rt kun ham to‘ldi, ammo hali bironta baliq tutganicha yo‘q. U bilan qirq kun bola birga bo‘ldi. Hadeganda qo‘li quruq qaytavergach, ota-onasi unga endi cholning o‘ta-ketgan Salao, ya’ni «o‘lguday omadi yurishmagan odam» ekanini aytib, bundan buyon boshqa qayiqda dengizga chiqish kerakligini qulog‘iga quydilar. Haqiqatan ham birinchi haftaning o‘zidayoq bu qayiqda baliq desa arziguday uchta baliq tutib kelishdi.
-
Бобурнома
«Бобурнома» — ўзбек мумтоз адабиётидаги бебаҳо асарлардан. Унда Ўрта Осиё, Афтонистон, Ҳиндистон va Эрон халкдари тарихи, жуғрофиясига оид қимматли маълумотлар бор. Асар тили ўша давр ўзбек тилининг ёрқин намунаси эканлиги эса янада муҳумроқдир.
-
Тўққиз хоқон
Ҳар бир миллатнинг ҳавасга арзигулик томонлари бор. Буни туркийга татбик этсак, ишлари юз карра, минг кар-ра фахрланишга муносиб бўлиб чиқади. Зеро, шон-шухрат илинжида ҳаллослаган элу элатлар ичида у биринчи ўринда турса ажабмас. Биз куйида шу халқ ўтмишини ёритишга харакат қилдик.
-
Человек, который смеется
В Англии все величественно, даже дурное, даже олигархия. Английский патрициат — патрициат в полном смысле этого слова. Нигде не было феодального строя более блестящего, более жестокого и более живучего, чем в Англии. Правда, в свое время он оказался полезен.Именно в Англии надо изучать феодальное право, подобно тому как королевскую власть надо изучать во Франции. Книгу эту собственно следовало бы озаглавить «Аристократия ». Другую, которая явится ее продолжением, можно будет назвать «Монархия». Обе они, если только автору суждено завершить этот труд, будут предшествовать третьей, которая замкнет собою весь цикл и будет озаглавлена «Девяносто третий год».
-
Big Girl
Асар эрта турмуш қуришган Даниел ва Кристинанинг ҳаёти билан бошланади. Улар қиз фарзанд кўришади ва исмини Император Виктория шарафига Виктория деб номлашади ва қиз катта бўлганда семиз қиз бўлади унинг синглиси Бейси бўлади ва у синглисини жуда яхши кўради. Воқеалар Викториянинг ҳаёти ва кечинмалари ҳақидадир.
-
Бозор ошхонасидаги қиз (Қисса)
Уйдаги оғир биқиқ турмуш тарзида улғайган оддий қишлоқ йигитининг олис чўлдаги шахарга отланиши ҳаётида тубдан бурилиш ясайди. У ўз ҳаққи-ҳуқуқи учун талашиб-тортишмаган, қишлоғидан чиқмаган ва бир қизни севмаган бўз йигит эди. Файзсиз Ироқли шаҳрида оташни муҳаббат, йигитлик ғурури йўлидаги олишувлар, хаёлининг кўчасига ҳам келмаган даражадаги катта бойлик кутиб турарди. Бир жихатдан буларнинг ҳаммаси шахар бозаридаги ишхонада ишлайдиган сирли қизга боғлиқдек эди...
-
Фельетондан кейин ҳикоялар
Ёш ёзувчи Худойберди Тўхтабоев ўзининг бу иккинчи ҳикоялар тўпламида ёшларнинг маънавий қиёфасини, меҳнатини дўстлигини кўрсатишга ҳаракат қилади.
-
-
-
Амир Темур
Буюк тарихий шахсларнинг ҳаёти ва фаолияти француз академиги Марсель Брион ижодида етакчи ўринни эгаллайди. У 1927 йилдан 1984 йилгача тарихий шахслар 78 та асар яратган. Унинг “Амир Темур” асари 1963 йил Париждаги “Албен Мишел” нашриётида чоп этилган. Адибнинг узи буюк саркарда ва давлат арбоби Амир Темур хақида каттагина тарихий очерк яратиш билан бирга боищаларнинг х,ам шу мавзудаги асарларини жамлаб китоб ҳолига келтирди. Ундаги достон, ҳикоя, тарихий романлардан парчалар, эссе ва публицистик мақолалар АмирТемурнинг болалиги, ёшлиги ва кейинги ҳаёти ҳақида ҳикоя қилади.Китоб кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Танланган шеърлар
Нодим ёшлигиданоқ адабиётга, санъатга қизиқади. Айниқса, мадрасада ўқиб юрган пайтларида ўзбек, форс-тожик, озарбайжон классик шоирларининг асарларини зўр иштиёқ билан мутолаа қилади.
-
-
-
Мукими.
Муқимий — XIX асрнинг иккинчи ярми ва XX асрнннг бошларида яшаган отоқлн ўзбек демократ шоиридир.
-
Боғ аро .Шеърлар
XIX асрнинг иккинчи ярми - XX аср бошларидаги ўзбек адабиётининг энг йирик вакилларидан бири Муқимийдир. У яратган асарлар халқимизнинг чор мустамлакаси давридаги оғиp ҳаёти манзараларини ўзида мужассам этган.