-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Ўзимга омадни жалб этаман
Кўплаб инсонлар мазкур китобдан фойдаланиб, катта омадларга эришишган. Сиз ҳам четда қолманг. Сиз ҳам вазиятлар устидан ғалаба қозониб, қувонган инсонлар сафига қўшилинг. Инсонлар билан гўзал ва меҳр-оқибатли муносабатлардан завқланинг. Ўзингиз орзу қилган ҳаёт лаззатини тўйиб, қувониб яшашингизни тилаймиз. Доимо бахтли ва омадли бўлинг!
-
Bir qishloq bolalari
Qo'limizdagi kitobchaning Bir qishloq bolalari deb atalishi bejiz emas. To'plamdan joy olgan quvnoq va samimiy she'rlarning aksariyati viloyatlarda yashab ijod qilayotgan, shuningdek, butun umrini bolalar adabiyotiga bag'ishlagan iqtidorli bolalar shoirlari qalamiga mansub.
-
Танланган асарлар Тўрт жилдлик Учинчи жилд.Оққушлар, оппоқ қушлар
Мана, бир неча ойдирки, Шораҳим шоввознинг хотини Ойсулув қаттиқ бетоб. Сўнгги пайтларда Ойсулувнинг дарди оғирлашиб қолдию икки нарсани орзу қиладиган бўлди. Бири — Тошкентга тушиб, катта докторларга кўринса, иккинчиси — қишлокдан ўттиз-ўттиз беш чақирим наридаги ҳазрат Уккоша қабри ёнида топилган иссиқ сувга тушса.
-
Alisa mo'jizalar mamlakatida
Mazkur kitobda biz bir qancha avlod vakillari sevib mutolaa qilgan va bugunning bolalari ham o;qishi kerak bo'lgan jahon adabiyotining eng sara ertaklarini jamladik. Ertaklar mavzuyi, ko'lamidan qat'i nazar yosh kitobxon ko'ngliga shunisi bilan yaqinki, unda mo'jizalar orqali bolalar qalbi tarbiyalanadi. Bugungi shiddat bilan rivojlanib borayotgan zamonda bunday ma'naviy tuhfa, umid qilamizki, bolalarga munosib sovg'a bo'ladi.
-
Алибобо ва қириқ қароқчи
Бағдод халифаси Хорун ар-Рашид замонида машҳур бир савдогар бўлиб, унинг Абулҳасан отли бир ўғли бор эди. Савдогар ёшини яшаб, ошини ошагач, бандаликни бажо келтирди. Ўғли Абулҳасан уни ювиб-тараб, кафанлаб ерга топширдию, қари онаси билан қолди.
-
Chodirxayol
Asqad Muxtor ijodi bilan yaqindan tanish bo'lgan kitobxon adibning har bir asarida turfa fe'l-atvorga ega qahramonlar bilan yuzma-yuz keladi. «Narigi dunyo»dan qaytib kelgan bo'lsa-da sirining fosh bo'lishidan qo'riqqan ikki qasd oluvchi, xotiniga atir sotib olgan-u, ammo pulini behudaga sovurgani uchun dodini beradigan ayoli oldida dirdir titrayotgan Madrayimning holati, odamlarga yaxshilik qilaman, o‘zimdan yaxshi nom qoldiraman deb jonini mashaqqatga berib tosh tashib, zina qurgan, alal oqibatda esa ko'pchilikning qarg'ishiga uchragan Qora domla - bu qahramonlarning asli maqsadi, maqsad amalga oshgandan keyingi ruhiy kechinmalari, tavba-tazarrulari kitobxonni o'ylatmay qolmaydi. Asqad Muxtor asarlari, Asqad Muxtorning qahramonlari odamlarni o‘rganishga, ularning qalbidan kechayotgan his-tuyg'ularni o'qishga o'rgatadi. Kitobga jamlangan hikoyalarni aynan shu maqsad bilan Sizga havola etmoqdamiz.
-
-
Тасаввуф алломалари
Ушбу рисола Шарқнинг машҳур машойихлари ҳаёти ҳамда фаолияти ҳақида лўнда маълумот беришга бағишланган. Ундаги аксарият лавҳалар биринси манбалар асосида, у ёки бу аллома асарларига суянган ҳолда ёзилган.
-
Ойгул
Иван Булановнинг ушбу қиссаси Хоразмда Совет ҳокимиятининг ғалабаси учун мардона курашган меҳнаткашлар , қизил аскарлар, жасур комсомолларнинг, инқилоб фаолларининг фидокорлигини ҳикоя қилади. Асар марказида ўтмишда эзилиб хокисор бўлиб келган ўзбек аёлларининг типик вакили ,камбағал қизи Ойгулнинг тақдири кўрсатилади.
-
Оққушлар, оппоқ қушлар...
Ўзбекистон халқ ёзувчиси Одил Ёқубовнинг «Оққушлар, оппоқ қушлар...» романи воқеалари мамлакатимизда сўнгги йилларда юз бераётган ўзгаришлар билан ҳамоҳангдир. Ҳалоллик, поклик билан кечирилган умр, минг машаққатларга дуч келмасин. турли; нопоклик билан кечирилган умр эса, минг «бўёқларда товланган» бўлмасин, шарафсиз якун топади. Романни ўқир экансиз, бу хақиқатга яна бир марта амин бўласиз.
-
Ёқут кўзли билдгузук
Август урталарида янги ой туғилиши олдидан Қора денгизининг шимолий соҳилларига хос равишда тўсатдан ҳаво айниди. Гоҳо ер ва денгиз устини бир неча кун қалин туман босар, шунда маякдаги катта гудок кечаю кундуз қутурган буқадек ўкирарди. Гоҳ сурункасига сув буғларидек майда ёмғир севалаб катта тунроқ йўлни ва суқмоқларни аталага айлантириб юборар, бу йўлларда араваю извошлар ботиб қолар эди.
-
Одамлар кулишлари керак
Таниқли адиб Омон Мухторнинг бу китоби ўзига хос. Китобда беозор кулги биринчи ўринда туради. Адибнинг янги романида ҳам, кичик ҳажмдаги бошқа асарларида ҳам воқеалар қизиқарли шаклларда тасвирланган. Завқ-шавқ уйғотади. Китоб шу жиҳатдан ўқувчига манзур бўлади, деб ўйлаймиз. Бунда роман, хаёлий манзаралар, ҳикоялар ва турфа ҳангомалар, ён дафтардан замондош латифалари жамланган.
-
Қўшнилар ҳақида ривоят
Ушбу Қўшнилар ҳақида ривоятида ватан ҳақида, дўстлар ҳақида, куёвлар ҳақида кенг кўламда ёзилган.
-
Ҳикматлар
Атоқли туркман сўз санъаткори ва мутафаккири Махтумқули барча туркий халқлар қатори ўзбек халкининг ҳам ўз шоирнга айланиб кетган. Юртимизда Махтумкули номини билмайдиган ўзбек, унинг хассос шеър ва кўшиклари кириб бормаган хошион йўк, десак муболаға килмаган бўламиз.
-
Аёл ҳаётидан йигирма тўрт соат
Йигирманчи аср мумтоз адабиётининг энг севиб ўқиладиган жозибали асарлари муаллифи саналмиш Стефан Цвайгнинг новелла ва ҳикоялари ўзининг бетакрор ва мукаммал тасвир услуби билан ажралиб туради.
-
Суйиқасд
Мазкур роман «Аёзи чўзилган баҳор» ва «Ажал билан юзма-юз» китобларининг мантиқий давомидир. Мустақилликнинг дастлабки ўн йиллигида мамлакатимизда содир этилган даҳшатли воқеалар қиш аёзининг ҳамон давом этганидан дарак беради. Икки дақиқа! Бу сониялар жуда кўп нарсаларни ўзгартириб юборарди, агарки ганимларнинг Президент учун олдиндан тайёрланган суиқасди амалга ошганида. Бомба портлади, бироқ Оллоҳ суйган бандасини хор қилиш ёки ҳаётдан маҳрум этиш одамзоднинг қўлида эмас. Эл юрт ишқида ёнган юраклар мангуликка дахлдордир.