-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Ҳар кунги ҳикматлар
Эътиборингизга ҳавола этилаётган ҳикоятлар шунчаки оддий вокеалар эмас. Ҳар бир ҳикоят ниманидир уқтиради, нимадандир сабоқ беради. Ҳар бир ҳикояда муайян ҳақиқат мавжуд, қандайдир билим мужасам. Уларда биз яшаётган дунонинг митти ёки улкан қонуни жо бўлган. Шунингдек, улар содда усулда баён этилган, чунки ҳикоятлар сўз санъати бўлиб, тўғридан-тўғри калбга таъсир қилади.
-
ЯНГИ УЗБЕКИСТОНДА ЭРКИН ВА ФАРОВОН ЯШАЙЛИК!
Халкимизнинг букилмас иродаси, фидокорона мехнати ва матонати, ахоли ва давлат органларининг биргаликдаги саъй-харакатлари туфайли мавжуд кийинчиликларни мардона енгиб утмокдамиз.
-
-
Улуғбек
Ушбу рисолада таниқли давлат арбоби, машҳур олим Мирзо Улуғбекнинг ҳаёти ва фаолиати хусусида сўз боради. Муаллиф тарихий далиллар асосида Темурийлар даврининг буюк хукмдори, илм-фан ва маданият ҳомийсининг фаолиятини қизиқарли тарзда ёрита олган. Мазкур рисола кен китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Кeлиннома
Сизга тақдим этилаётган ушбу китобдаги мавзу бир қарашда жузъий кўринса-да, аслида уни синчиклаб ўқисангиз, ундаги фикрлар эндигина турмушга чиқаётган қизларга, келинларга, ёш жувонларга айтиладиган зарур гаплар эканига ишонч ҳосил қиласиз.
-
Uyg‘oq yurak
Muhtaram Yurtboshimizning «Adabiyotga e’tibor — ma’naviyatga, kelajakka e’tibor» nomli risolasida «iste’dodlarni izlab topish va ularning iqtidorini ro‘yobga chiqarishda chuqur o‘ylangan usullar, ya’ni aniq mexanizm zarurligini bugun adabiyotimiz manfaatlari talab etmoqda», degan fikr asosiy maqsad-muddaolardan biri sifatida alohida ta’kidlangani bejiz emas. Prezidentimiz "Adabiyot masalasi - ma'naviyat masalasidir" deb ijodkorlar oldida turgan ulkan va mas'uliyatli vazifaga urg'u berarkan, millat kelajagi uchun qalam ahli ham javobgar ekanligiga e'tibor qaratadi: "...agar biz O'zbekistonimizni dunyoga tarannum etmoqchi, uning qadimiy tarixi va yorug' kelajagini ulug'lamoqchi, uni avlodlar xotirasida boqiy saqlamoqchi bo'lsak, avvalambor buyuk yozuvchilarni, buyuk shoirlarni, buyuk ijodkorlarni tarbiyalashimiz kerak". Ana shu yuksak e’tibor samarasi o‘laroq, bugungi kunda yosh iqtidor egalariga yaratilgan shart-sharoit va imkoniyatlar har qanday ijodkorning havasini keltirishi tabiiy. Jumladan, «Do‘rmon» ijod uyida ustoz-shogirdlik an’analarini davom ettirishga zamin yaratuvchi ijodiy uchrashuvlar, o‘quv seminarlarini aytish mumkin. Ayniqsa, ezgu an’anaga aylanib ulgurgan «Birinchi kitobim» loyihasi doirasida chop etilayotgan mo‘jaz asarlar adabiy hayotimizda ulkan hodisa sifatida e’tirof etilmoqda. Qo‘lingizdagi kitob ham minglab ijodkor yoshlarning ichidan saralab olingan, mashaqqatli va serzavq mehnatning hosilasi, umidli yosh ijodkorning dastlabki qadamidir
-
Форобий
Шарқ илк ўрта асрининг буюк олими, ўз даври илғор фалсафий фикрининг асосий принципларини ўз ижодида акс эттирган мутафаккир Абу Наср Форобийдир. Биз Форобий дунёқарашида ўз даврининг маънавий интилишлари, ижтимоий- фалсафий тараққиётининг ютуқлари ёрқин ифодаланганини кўрамиз.
-
-
Сирларингни билмадим
Адҳам Турсунқулов Ангреннинг тоғли Эртош қишлогида туғилган. Бобоси Иймонқул бованинг тугма истеъдоди бахшилиги ана шу шоиртабиат набирасига тушган бўлса не ажаб. Унинг ҳар каломида шеърий жумлаларни ишлатиши, мисралар тилига қуйилиб келиши кўнглида шеъриятга ихлос уйгонишида туртки бўлганлиги аниқ...
-
Tafakkur kemasi
Vaziraning maqolalar kitob mutolaasining inson ruhiyatiga ta'siri ,uning hayot yo'lini belgilab beruvchi mayoqekanligi haqida, teatr san'atida ustoz-shogirdlik an'analarining o'rni, umrboqiyligi haqida. Muallif ushbu mavzularda o'z mushohadalarini bayon qilish bilan birga taniqli yozuvchilar, teatr namoyondalari suhbatlari orqali sizni ularning ijod olamiga olib kiradi.
-
Юракдаги кўз
Қалб тубидаги армоннинг маъюс кўзлари... Шу кўзларга оловдек урилиб куйдирадиган, юрагингизни кесиб юборадиган мисралар. Шундай эмасми? Энди шу туйғу билан кириб бораверинг Кунгилга. Аёл руҳиятига. Дунё алдовлари ичида Ҳақ сўз ва муҳаббатни кутариб яшаётган аёлга ишонинг. Зеро таниsли шоира Шарофат Ботированинг мазкур шеърий тўплами Сизнинг ишонч ва муҳаббатингизга лойик деб умид қиламиз.
-
-
Vatan yagonadir, Vatan bittadir
Vatan mavzusi qalam ahli uchun hamisha mas'uliyatli, hamisha muqaddasdir. Ona yurt haqida yolg'on yozib bo'lmaydi, bunda inson o'z ichki olamining tiniq ko'zgusi, tuyg'ularining jilovdoriga aylanmog'i lozim. Bu kechinmalarni misralarga tizish uchun ozod ruh, samimiyat, oxorli fikr va, albatta, jasorat kerak boʻladi. Ushbu jamlanmadan Mustaqilligimizning 21 yilligi munosabati bilan o'tkazilgan "Vatan yagonadir, Vatan bittadir" tanlovida g'olib topilgan iqtidorli ijodkorlarning she'riy, nasriy va publitsistik yo'nalishlarda bitilgan asarlari o'rin olgan.
-
Пул оқимининг квадранти
Китобнинг биринчи қисми чоп этилиб, ўқувчилар эътиборига ҳавола этилган эди. Китоб мухлисларининг фикр-мулоҳазаларини инобатга олиб, ушбу асарнинг иккинчи ва учинчи қисмини жамлаган ҳолда нашр этишга тайёрладик.Мазкур китобнинг биринчи қисмида квадрантдагибўлимларнинг ўзига хос хусусиятлари ҳақида сўз юритилган бўлса, иккинчи қисмида квадрантнинг ўнг томонини танлаганларнинг нуқтаи назарини шакллантиришга асосий эътибор қаратилди.Китобнинг якунловчи учинчи қисмида эса квадрантнинг ўнг томонига жойлашиб олиш учун зарур бўладиган молиявий йўлакча томон қўйиладиган етти қадам - етти маслаҳатни тавсифл^шга ҳаракат қилинган.^ Китоб кенг доирадаги ўқувчилар оммаси
-
Ҳасанхон
Гоҳ ундай, гоҳ бундай, гоҳ у ёққа кетганидан, гоҳ бу ёққа кетганидан; сўздан ҳамма эсон-омон чиқсин қиши билан ёздан ҳалқ эшитаверсин айтган сўздан.
-
Одамхўр
Ушбу китоб Иккинчи Жаҳон уруши даври кишиларининг ҳаёти ҳакида ҳикоя қилади. Унда ҳаётнинг аччиқ синовлари гирдобида тириклик ва ор-номус, нафс ва шаън, қаҳр ва меҳр каби тушунчалар ўртасидаги чегаранинг гоҳи ўткирлашиб, гоҳида йўқолиши тўғрисида сўз боради. Роман кенг китобхон оммасига мўлжалланган.