-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Ҳаловат
Ўзбекистон халқ ёзувчиси Тоҳир Малик тартиб берган бу китоб аввалгиларидан бир оз фарқ қилади.
-
Олтин бузоқ
Совет хокимяти барпо қилингач, одамлар гўё элакдан утказилгандек, сараги саракка, пучаги пучакка ажралди. Саралари янги совет тузумига халол хизмат қила бошлади. Пучаклари эса ўзини хар қаёқа ташлаб, харом-хариш йўл билан тирикчилик ўтказиш пайига тушди.
-
Нигоҳлар
Ўзбекистон Ленин комсомоли мукофоти лауреати Номуродов Нарзуллаевнинг "Лирика" китоби шоирнинг кўп йиллик ижодидан энг сара шеърларни ўз ичига олади. Китобнинг "Сеҳри оҳанглар" бўлими Ватан, Умр, Бахт ҳақида бўлиб, "Эҳтирос", "Ишқим", туркуми ёрга, диёрга эҳтиросли муҳаббат қасидаси, лирик-фалсафий ўйлар жамулжамндир.
-
Мальта лочини
Самюэл Спейднинг қиёфаси уни биринчи марта кўраётган ҳар қандай одамни сескантириб юборгудек даражада беўхшов эди: қоқсуяк, чузиқ ва учли жар, юқорига томон йўналган лаб бурчаклари, икки энлик бароқ қош остида осилиб турган узун, бесўнақай буруннинг учбурчак шаклидаги тик кесик тешиклари.
-
Farhod va Shirin
Ushbu kitobda «Farhod va Shirin» haqiqiy sevgi-muhabbat, vafo va sadoqat, do'stlik va insonparvarlik g'ovalari qatorida. kasb-hunar o'rganishning foydalari, shohlar va ularning saltanatlari. shohlik tartib-qoidalari haqidagi keng qamrovli, ibratli rivovatlarga boy dostondir. Ikki oshiqning beg'ubor sevgisi va sevishganlarning fojiali taqdiri nihoyatda mahzunlik bilan kuylangani uchun bu doston asrlar oshahan sevib o'qib kelinmoqda.
-
Uch doston
"Mahmud Toirov yaqin-yaqinlarda Parkent shoiri edi. Bugun u oʻzbek she'riyatining zabardast peshqadam vakillaridan biridir. Bunga u oʻzining yorqin she'rlari bilan erishdi.
-
Йўқолган хат
Чех ёзвчиси Карел Чапек (1890-1938) ХХ аср маданияти тарихидан ўз ижодида замонанинг энг ўткир ижтимоий ва фалсафий муаммоларини кўтариб чиққан мутафаккир адиб сифатида ўрин олган.
-
Ҳаё-халоскор. 1-китоб
Таниқли адабиётшунос олим, ёзувчи, таржимон Иброҳим Ғофуровнинг икки жилддан иборат асарларининг биринчи китобига кейинги йилларда ёзилган бир неча туркум насрий назмлари - мансуралари ҳамда мумтоз адабиёт, мумтоз сиймолар, мумтоз тарих йўлидаги бадиалари, ҳикоялари киритилди.
-
Танланган асарлар. 1- жилд шеърлар
Ўзбекистон халқ шоири, ўзбекнинг забардаст ижодкори Усмон Азим асарлари аслида таърифга муҳтож эмас. Уни билмаган, севиб ўқимаган, ёки қандай даражада бўлмасин, бирор муносабат билдирмаган, эътиборсиз ўқиган китобхон топилмаса керак.
-
Олтин қафас асираси
Ушбу асар таниқли инглиз адибаси Жин П. Сэссон қаламига мансуб бўлиб, ундаги воқеа- лар араб мамлакатларидан бирининг қироллик хонадони маликаси тилидан ҳикоя қилинган. Роман дунёнинг кўпгина тилларига таржима қилинган ва ўкувчилар томонидан жуда катта қизиқиш билан қарши олинган.
-
Руҳлар исёни
Азиз шеърхон дўстларим! Сизга тақдим этаётганим бу достон оташин бенгал шоири Назрул Ислом ҳаёти ҳақида. Назрул Ислом исёнкор шеърлари билан бутун Ҳиндистон ярим оролини ларзага солган шоир эди. Унинг эркпарвар нидоси халқии бирлашмокқа, ўзаро диний эътиқодлар низосидан халос бўлиб, қабиҳ мустамлакачилик зулмига қарши жанг килмоққа чорлади. Шоир номи бутун Ҳиндистонда исёнкорлик тимсоли бўлди. Унинг истеъдодини Робиндранат Токур олқишлади, юртининг, замонининг энг оловли шоири деб атади. Назрул Ислом ўз эътиқоди йўлида ёш жопини аямади. Шеъри билан, сўзи билан, ўзи нашр этган жаридаси (журнали) билан ҳуррият йўлида курашди. Лекин тинимсиз тазйиқлар, ҳибс, қийноклар окибат ўз ишини қилди. Шоир ўттиз бешга етмаган ёшида, айни ижоди қайнаган пайтда эс-ҳушидап айрилди.
-
Ғолиб
Теодор Драйзер хикояларини ўқиш асносида қизиқарли тафсилотларгина эмас, хайратлар хам сизни ўзгача оламга бошлайди... Ўқиб кўринг, ўзингиз амин бўласиз.
-
Ичиндаги ичиндадур: Фалсафий-маърифий асар
«Ичиндаги ичиндадур» Мавлоно Жалолиддин Румийнинг турли мажлисларда билдирган ўтлуғ фикрларидан таркиб топган. Сиз ушбу рисолани ўқиб, инсон ва олам, онг ва борлиқ, инкор ва исбот, ҳаёл ва амал сингари фалсафий тушунчаларнинг асл моҳиятини англайсиз. Ва ҳамма нарса ўзингизда, ҳамма нарса ўзингиздан эканлигига яна бир бор иймон келтирасиз.
-
Ишқ бекати
Ҳар ким қўлига умид билан қалам тутади. Кўнгил дардларини оппоқ қоғозларига ошкор қилади. Ички бир инжа ҳис - туйғуларнинг ўзиг хос ифодаларидан шерий, рубобий мисралар майдонга келади.
-
Buloqlar quchog'ida
Ko'ngil, sen munchalar nega Kishanlar birla do'stlashding? Na faryoding, na doding bor, Nechun sen muncha sustlashding?