-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
-
Kimyoviy texnologiya. Kimyo sanoati
-
-
Kimyoviy texnologiya. Kimyo sanoati
-
Kimyoviy texnologiya. Kimyo sanoati
-
Kimyoviy texnologiya. Kimyo sanoati
-
-
-
Ma’naviy-ma’rifiy ishlarni tashkil etish metodikasi
Hozirgi davrda mamlakatimizda 18 yoshgacha bo'lgan yoshlar umumiy aholining taxminan 40 foizini, 30 yoshgacha bo'lganlar esa 64 foizini tashkil etadi. Shu sababli yoshlarning tarbiyasiga, kamolotga yetishiga huquqlarini himoya qilishga e'tiborni qaratish davlat siyosatining ustuvor yo'nalishlaridan biri hisoblanadi.
-
«Умидли кимёгарлар-2011» ЁШ ОЛИМЛАР, МАГИСТРАНТЛАР ВА БАКАЛАВРИАТ ТАЛАБАЛАРИНИ XX - ИЛМИЙ- ТЕХНИКАВИЙ АНЖУМАНИНИНГ МАҚОЛАЛАР ТЎПЛАМИ 5-8 апрель
Ушбу тўпламда ёш олимлар, магистрант ва бакалавриат талабаларининг XX -«Умидли кимёгарлар-2011» анъанавий илмий-техникавий анжуманини маъруэа матнлари ўрин олган. Тўпламда нашр этилаётган мақолалар инновацион фаолиятга йуналтирилган бўлиб, илмий текширув ишларининг натижаларидан иборат, ноорганик ва органик моддалари асосида олииган махсулотларнинг ишлаб чиқариш технологияси, янги информащюн технологиялар яратиш, атроф муҳит химояси, экологик тоза озиқ-овкат маҳсулотларини ишлаб чикариш, кимё саноатининг маркетинга ва менежменти, таълим ва педагогик махорат ва яна бир қатор турли муаммоларга бағишланган. Муаллифлар мақолалар мазмунига жавобгардирлар.
-
EKSPERIMENTAL PSIXOLOGIYA
Ushbu muammoli ma`ruzalar matni 5140800-Pedagogika va psixologiya yo`nalishi II kurs talabalari uchun Davlat ta`lim standartlari asosida tuzilgan bo`lib, unda har bir mavzuga aloqador tayanch so`zlar, muammoli vaziyatlar, test va nazorat savollari kiritilgan.
-
Кимёвий технология
Кимё фани фани жамиятнинг бевосита ишлаб чиқарувчи кучига айланганлигига эътироз билдирадиган киши бўлмаса керак. Аммо, технология борлиги учунгина кимё ишлаб чиқарувчи кучга айланганлигини ҳамма ҳам англаб етмайди. Кимё технологияси туфайли ҳозирги кунда қудратли кимё корхоналари халқ хўжалигининг барча тармоқларига маҳсулотлар етказиб бермоқда, турмуш даражасини ўсиб боришини таъминлашда салмолқи хисса қўшмоқда.
-
Регионы и города России как туристские территории: условия и перспективы устойчивого развития
В сборнике представлены статьи и кейсы, подготовленные участниками V ежегодной научно-практической конференции «Владимирский тракт — дорога к новым технологиям в туризме», проводимой экономическим факультетом МГУ имени М.В. Ломоносова в агротуристическом комплексе «Богдарня», и круглого стола «Устойчивое региональное развитие в условиях больших вызовов» на XV Всероссийском фестивале науки. Рассмотрены общие вопросы, касающиеся особенностей институциональной среды, сетевого взаимодействия городов, региональных проблем развития туризма, а также конкретные примеры успехов и проблем туристских дестинаций в России. Для студентов и преподавателей вузов, интересующихся проблематикой сферы услуг и вопросами управления в туризме.
-
Товаршунослик
«Товаршунослик» фани 5380500-“Божхона иши” ва 5380113-"Божхона ҳуқуқи" йўналишлари укув режасидаги барча фанлар билан ўзаро боғлиқдир.
-
Ёнилғи мойлаш материаллари
"Ёнилғи мойлаш материаллари" фанидан тайёрланган ушбу маърузалар матни Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим ВазирлигинингОлий ўқув юртлари Бош бошқармаси тасдиқлаган намунавий ўқув дастури , ҳамда "Фермер ва қишлоқ хўжалигини механизациялаштириш" кафедрасида ишлаб чиқилган ишчи ўқув дастури асосида тайёрланди.
-
Саноат катализи
Ҳозирги вақтда катализдан кимё саноатининг деярли ҳамма соҳасида кенг фойдаланилади. Катализ ёрдамида янги моддалар ҳосил қилишга муваффақ бўлинди. Катализатор қўлланилганда технологик жараёнлар соддалаштирилиб, саноат ускуналарининг техника иқтисодий кўрсаткичлари анчагина кўтарилади. Катализ ҳодисасини текширишда, олинган натижалар кимё саноатини (талабларига бевосита жавоб бергани учун) катализ ҳодисасига қизиқиш жуда кўпайди ва бу соҳада анчагина муваффақиятларга эришилди.
-
Quduq mahsulotlarini yig‘ish va uzatish
"Quduq mahsulotlarini yig‘ish va uzatish" fanidan ma'ruza matnlari to‘plami neft va gaz yo‘nalishi sohasida tahsil olayotgan talabalar uchun mo‘ljallangan. Toplamda konni ishlash va jihozlash loyihasi, neft va gaz konlarida quduq mahsulotini yig‘ish tizimlari, neft quduqlari mahsuloti miqdori va sifatini o‘lchash, konlarda qo‘llaniladigan quvur uzatkichlar tasnifi, quvur uzatkichlarning o‘tkazish qobiliyatining pasayishi sabablari, neftni gzsizlantirish, neft emulsiyalari, konda neftni tayyorlash, kondagi neft saqlagichlari, tovar neftining sifati va miqdorini o‘lchash usullari, neft konlarida oqova suvlarni tayyorlash, mahsuldor qatlamlarga suvni haydash uchun tayyorlash to‘g‘risida ma'lumotlar berilgan.
-
Основы анализа и оптимизации энерготехнологических процессов химической технологии.
В тексте лекций рассмотрено одно из основных направлений термолинамического анализа ХТС- информационно-термодинамический метод. В пособие приведены основные определение методики подробно проиллюстрировано рядом характерных примеров.
-
Илмий тадқиқот методологияси
Ушбу фанни ўзлаштирган талаба ўз илмий соҳаси бўйича илмий тадқиқот ишларини бажариш, магистрлик диссертацияси мавзуси бўйича илмий изланишларни олиб бориш методларини, тажриба натижаларини таҳлил қилишни, хулосалар чиқаришни, амалиётга тадбиқ этишни, ўрганилаётган объектнинг математик моделини тузишни ўзлаштириб олади.
-
Иссиқлик электр станцияларда ёқилғини тайёрлаш ва назорати
Ҳозирги кунда энергетика мақсадлари учун қуйидагилари ишлатилиши мумкин: қаттиқ йқилғилар (уларга торф, кўмир, тошкўмир, антроцит, ёнувчи сланецлар, қазилма органик ёқилғилари киради), суюқ ёқилғилар: нефт (мазут), газсимон ёқилғилар: табиий ёнувчи газ камда сунъий газлар: генератор, кокс, чала кокс, домнали газлар киради.
-
ПСИХОЛОГИЯ
Ушбу маърузалар матни тўплами бакалавриат таьлим стандартларига киритилган «Психология» фанини ихтисослиги «Психология» ва «Педагогика» бўлмаган олийгохларда ўқитишга мулжалланган. Тўпламда психологик билим асослари мухтасар тарзда баён этилган бўлиб, ундаги маълумотлар ёшларни ўз-ўзини, ўзгаларни билиш, турли вазиятлар ва гуруҳларда муомала қилиш сирлари, эркин, мустақил фикрлаш омиллари, психик ҳодисалар, қонуниятларни билган тарзда уларни бошқариш тўғрисидаги маьлумот билан таништиради. Ҳар бир маъруза учун режа, қисқача унинг мазмуни, мавзуга оид таянч сўзлар, адабиётлар рўйҳати ҳамда мустақил ишлаш, аудиторияда муҳокама қилиш учун савол ва топшириқлар берилган.
-
Маҳаллий хом ашёлар в а маҳсулотларни қайта ишлашнинг технологиялари.2009 й. 22-23 октябрь.
Ушбу тўпламда «Маҳаллий хом ашёлар ва махсулотларни кайта ишлашнннг технологиялари» Республика илмий техникавий анжуманиниг мақолалар матнлари ўрин олган. Тўпламда Республикамизнинг етук олимлари ва ёш илмий ходимларнинг кимё, нефть, газ қайта ишлаш хамда озиқ-овқат саноатлари муаммоларига багишланган илмий изланишларнинг натижалари келтирилган.
-
Экология
Ушбу маърузалар тўпламида экология, аут-экология, синэкология, табиатни ва атроф муҳитни муҳофаза қилиш, ҳарорат ва намлик экологик омиллар, Ўзбекистонда табиий ресурслар каби шунга ўхшаш кўпгина мавзулар ёритилган.
-
Экология
Маърузалар тўпламида фандаги асосий тушунчалар, табиатдаги мавжуд биологик мувозанат, уни аҳамияти, уни бузилиш сабаблари, оқибатлари, табиат ресурслари, муҳит, уни экологик омиллари, уларни таъсир қилиш хусусиятлари, биосфера, уни элементлари, уларга экологик омилларни таъсирлари ва оқибатлари, уларни муҳофаза қилиш асосий ва йўллари, экологиянинг ҳуқуқий асоси ва бошқа масалалар батафсил ёритилган.