-
-
-
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
-
-
-
Veterinariya va chorvachilik
-
-
Tibbiyot va sog‘liqni saqlash
-
Экономическая география и регионалистика
Учебное пособие разработано в соответствии с современными тенденци- ями развития экономической географии и регионалистики, ориентировано на формирование системного пространственного мышления бакалавров. В издании изложены теории и методы размещения производительных сил, географические основы экономического развития России, проблемы иссле- дования и регулирования развития страны и регионов. Содержание пособия соответствует Федеральному государственному образовательному стандарту высшего профессионального образования третьего поколения. Для студентов высших учебных заведений, обучающихся по экономическим направлениям и специальностям, а также для преподавателей экономических, географических, социологических направлений подготовки, слушателей системы повышения квалификации.
-
Инжиниринг цветоведения
В учебнoм пособии даются основные представления о природе излучения и теории цветового зрения, способах синтеза цветов, методах измерения, количественного выражения и воспроизведения цвета. Кроме того, даны представления о системах спецификации цветов, об их гармонических сочетаниях, а также приведены общепринятые принципы цветовой гармонии. Учебное пособие предназначено для студентов, обучающихся по направлению бакалавриата 5150900- “Дизайн”.
-
ИНФОРМАТИКА
Дарслик информатика ва xисоблаш техникаси фанининг мазмуни, хисоблаш техникасининг ривожланиш тарихи, IBM PC туридаги компьютерлар ва унинг дастурий таъминоти, хусусан MS DOS операцион тизими, NC қобик дастури, Windows операцион тизими, Microsoft Wordва Excel дастурлари, Paint график мухаррири, Microsoft Access дастури, Internet Explorer ва электрон почта хизматидан фойдаланишни ўз ичига олади. Шунингдек, дарсликда алгоритмлаш асослари ва Паскал алгоритмик тили баён килинган. Барча мавзулар буйича назорат учун савол ва машқлар туплами келтирилган.
-
Ойбек ва Зарифа
Улуғ сиймолар фақат ўзларининг порлоқ ижодлари билангина эмас балки ажойиб инсоний фазилатлари, руҳий ва маънавий ҳаётлари, севги ва муҳаббат, гўзаллик, эзгулик сингари абадий қадриятларга муносабатлари билан ҳам авлодлар учун ҳамиша намуна бўлиб хизмат қиладилар.
-
Экология ўқитиш методикаси
Ўзбекистонда илк бор чоп этилаётган мазкур ўқув қўлланмада экологик таълимнинг назарий назарий асослари, ўқитиш методлари, воситалари ва уни ўқтишда миллий ғояни сингдириш масалалари берилган. Қўлланма синфдан ташқари машғулотлар, экологик тизимдаги бир қатор фанлар, ҳар бир мавзу охирида мавзуни мустаҳкамлаш учун назорат саволари ўз аксини топтан. Экологик таълимда қўлланиладиган асбоблар ва материаллар илова қилинган ҳамда ўқув жараёнида фойдаланиш учун тавсия этиладиган адабиётлар рўйхати келтирилган. Қўлланма педогогик йўналишдаги олий ва ўрта махсус таълим муассасалари талабалари, экология фанидан сабоқ бераётган профессор-ўқитувчилар учун мўлжалланган.
-
Бегона
Альбер Камю - нафақат ўз ватани Францияда, балки бутун дунёда шухрат топган буюк адиб ва файласуфдир. Унинг роман, қисса, ҳикоя, бадиа ва ҳатто кундаликларидаги ёзувлари ҳам бадият, фикр, тафаккур, умуман, адабиётни қадрлайдиганлар учун доимий кўнгил ҳамроҳидир.
-
Фуқаролик жамияти институтлари
Мазкур қўлланмада фуқаролик жамияти ва унинг институтларининг пайдо бўлиши, ривожланиши, уларнинг функционал вазифалари, ҳуқуқий асослари сиёсий фанлар нуқтаи назаридан илмий таҳлил қилиниб, бу соҳадаги муаммолар,уларни ҳал этишга доир хулосалар, фикр-мулоҳазалар билдирилади, шунингдек, фуқаролик жамияти ва унинг институтларига доир замонавий адабиётлар ва бошқа манбалар таҳлил этилади.
-
Gidravlika
Mazkur o‘quv qo‘llanmada gidrostatika, suyuqliklar kinematikasi va dinamikasi asoslari, suyuqliklarning laminar vа turbulent harakati, ochiq o‘zаnlаrdа (kаnаllаrdа) suyuqlik оqimining barqaror tеkis va notekis hаrаkаti, suyuqlik оqimining barqaror nоtеkis hаrаkаtining diffеrеntsiаl tеnglаmаsi, gidrоtехnik inshоаtlаr gidrаvlikаsi, gidrаvlik sаkrаsh, b’yеflаrni tutаshtirish, suv zаrbini kаmаytiruvchi inshооtlаr, oqim enеrgiyasini so‘ndirgichlаr haqida batafsil ma’lumotlar, tegishli misol va masalalar atroflicha yoritilgan. O‘quv qo‘llanma «Gidravlika» fani dasturi asosida yozilgan bo‘lib, «Gidrotexnika qurilishi» bakalavriyat ta’lim yo‘nalishida talabalar uchun mo‘ljallangan. Undan 5A340701 – “Gidrotexnika inshootlari” magistratura mutaxassisliklari talabalari hamda gidrotexnika qurilishi sohasidagi mutaxassisliklar foydalanishlari mumkin.
-
Chizma geometriya
Mazkur o ’quv qo’llanma 5520300- «Texnologik mashinalar va jihozlar», 5610600- «Xizmat ko‘rsatish texnikasi va texnologiyasi», 5321200-«Tabiiy tolalalarni dastlabki ishlash texnologiyasi», 5320900-«Yengil sanoat buyumlari kontruksiyasini ishlash va texnologiyasi» bakalavr ta’lim yo ‘nalishlari bo'yisha «Chizma geometriya va muhandislik grafikasi» fanining “Chizma geometriya” qismidan amaliy mashg'ulotlari uchun o ‘quv qo'llanma sifatida mo'ljallangan.
-
Чорвачиликни механизациялаштириш вa автоматлаштириш
Мазкур дарслик 600000-Қишлоқ хўжлиги билим сохасининг 5620600- Зоотехния (тармоклар буйича), 5140200-Касб таълими (Зоотехния), 5640100- Ветеринария бакалавриат таълим йуналишлари дастурлари асосида ёзилган. Дарсликда қишлоқ хўжлигининг асосий тармоқларидан бири бўлган чорвачиликда маҳсулот ишлаб чикаришдаги асосий технологик жараёнларни механизациялаштириш ва автоматлаштириш масалалари баён этилган. Дарсликда чорвачиликдаги замонавий махсулот етиштириш технологиялари, ишлатиладиган машина ва қурилмаларнинг вазифалари, тузилиши, улардан унумли ва оқилона фойдаланиш қоидалари, технологик жараёнларни лойиҳалаш ва улар учун техника воситалари танлаш асослари ёритилган.
-
Ўзбек тилининг назарий фонетикаси
Қўлланмада “ Ўзбек тилининг назарий фонетикаси ” дастуридаги барча мавзулар мавжуд материаллар таҳлили асосида ёритилди. Бунда фонема ҳақидаги назарияларнинг юзага келиши, фонемаларнинг системага уюшиши, фонема билан оттенкалар ўртасидаги умумийлик ва хусусийлик алоқалари, буларнинг ўзбек тилшунослигида ёритилганлик даражаси каби масалаларга алоҳида эътибор берилди.
-
Физика (Механика бўлими)
Қўлланманинг биринчи қисми физика курсининг "Механика" бўлимига оид мавзулардан иборат бўлиб, унда асосий эътибор табиат ҳодисаларини механика нуқтаи назаридан тавсифловчи қонунлар ва тушунчаларнинг моҳиятини ва мазмунини содда тилда баён этишга қаратилган.
-
Маркетинг
В учебнике представлены теоретические основы комплексного управления маркетингом на производстве. Большое внимание уделено формированию практических навыков в принятии управленческих решений по анализу рыночной среды, планированию маркетинга, комплексу маркетинга, оценке результатов.
-
Akusherlik va ginekologiyada hamshiralik ishi
«Akusherlik va ginekologiyada hamshiralik ishi» darsligi 5510700 - Oliy hamshiralik ishi ta’lim yo'nalishi talabalari uchun tayyorlangan bo'lib, yo’nalishning malakaviy talablariga va Akusherlik va ginekologiyada hamshiralik ishi fanining o'quv dasturiga muvofiq tuzilgan bo`lib, akusherlik va ginekologiya tarixi, rivojlanish bosqichlari; akusherlik va ginekologik yordamni tashkillashtirish, fiziologik homiladorlik, homilador ayollarni tekshirish usullari, fiziologik homiladorlikni olib borish va patologiyada hamshiralik parvarish xususiyatlarini qamrab olgan. Qo'shimcha materiallarda O ‘zbekiston Respublikasida tasdiqlangan zamonaviy standartlar keltirilgan.
-
Paxtani dastlabki ishlash texnologiyasi va jihozlari
Darslikda paxtachilik agrotexnikasi, g‘о‘za biologiyasi, seleksiyasi va urug‘chiligi haqida umumiy ma’lumotlar, paxta xom ashyosi, tolasi, chigiti va momiqning mexanik - texnologik xususiyatlari bayon etilgan. Xom ashyoni qabul qilish, tashish va saqlash, paxta va undan olinadigan mahsulotlarni dastlabki ishlash, paxtani quritish va tozalash, jinlash, chigitini linterlash, tola va boshqa tolali mahsulotlarni toylash, tolali chiqindilarni qayta ishlash, urug‘lik chigitni tayyorlash texnika va texnologiyalari berilgan. Paxtani dastlabki ishlash texnologik jarayonlarida ishtirok etuvchi texnologik uskunalarning tuzilishi, ishlashi va texnik tavsiflari batafsil keltirilgan.
-
Материаллар қаршилиги асослари
Материаллар қаршилиги конструкция элементларини мустаҳкамликка, бирликка ва устуворликка муҳандисча хисоблаш асосларини ташкил этувчи фан бўлиб, материалларни физик-механик хоссалари, чўзилиш ва сиқилиш, силжиш, буралиш, эгилиш, мураккаб қаршиликда ва эгри стерженлардаги кучланиш ва деформациялар ўрганилади.