-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Мукаммал асарлар (биринчи том)
Ўзбек халқининг улуғ мутафаккир шоири Алишер Навоий(1441-1501)дан Шарқ классик адабиётининг барча жанрларига оид жуда катта ҳажмдаги бой мерос етиб келган.
-
Мукаммал асарлар (Иккинчи том)
Алишер Навоийнинг бу девони нашрига Ўзбекистон Фаналр академияси Абу Райҳон Беруний номидаги Шарқшунослик институти қўлёзмалар фондида 11675 инв.рақам остида сақланувчи нодир қўлёзма асос қилиб олинди.
-
Хиёнат ёҳуд эзгуликка умид
Ёш адиб Абдуқаюм Сиддиқнинг қўлингиздаги «Хиёнат» асарини янги ўзбек детектив романчилигининг салмоқли ютуғи дейиш мумкин
-
Асарлар (ўнинчи) том
Искандар достонининг оғозким,ҳақ анжомига еткургай ва тарихининг ифтитоҳиким,тенгри ихтитоми рақамин сурғай.
-
Орзу чечаги
Ушбу китобда Зилола Абдукаримованинг орзу чечакларидан яралган шеърий гулдастаси яралган
-
-
Золотая степь
Взгляните на тот бурый холмик. Видите, бежит мел кой иноходью серый Скакун? В седле сидит с длинной трубкой в зубах наш дедушка Чагдар — самый достойный монгол. Узкоплечий, закутанный в зелёный халат, сидит он сдвинувшись на седле в левую сторону, а синяя шапка, опушённая лисицей, едва держится на правом ухе, оголяя половину гладко выбритой шишковатой головы. По правому плечу вьётся пепельная, с серебристым отблеском косичка, в неё искусно вплетён шёлковый китайский шнурок.
-
-
Do`ppi kiygan bolalar
Uning ijodi Respublikamiz ro`znomalarida e`lon qilingan. Ushbu to`plam ilk bor kitob holida Siz-aziz o`quvchilarga taqdim etilmoqda.
-
Танланган асарлар
Ушбу китобда муаллифнинг ҳаёти ҳақида мулоҳаза юритувчи, ишқ мухаббатни тараннум этувчи шеърлар яратилган
-
-
Бухоро-Туркистон бешиги
Китобни ёзишда муаллиф амир Олимхон “Хотиралар”идан, амир Олимхонни курган, билган, у билан хамсухбат бўлган кишилар маълумотларидан, Афғонистон ва бошка Шарк мамлакатлари тарихчи- иублицистларининг асарларидан, газета ва журналларда эълон килинган маколалардан фойдаланган. Муаллифнинг уз шахеий кутубхонасида сакланаётган Мирза Салимбекнинг “Тарихи Салимий” асари хам китобни ёзиш учун манба бўлиб хизмат килган.
-
Билмасвой билан дўстларининг бошидан кечирганлари
Афсонавий бир шахарда миттилар яшарди. Жуда ҳам кичкина бўлганидан уларни митти деб аташарди. Ҳар бир миттининг бўйи кичкина бодрингдай келарди. Улар яшаган шаҳар жуда ҳам чиройли бўлиб, ҳар битта ҳовлининг атрофида дасторгул, мойчечак ва қоқилуллар ўсиб ётарди.
-
-
-
Сайланма. Уч илдиз
Таниқли адиб, Ҳамза номидаги- Ўзбекистон Давлат мукофоти лауреата Пиримқул Қодирoв таваллудининг 60 йиллиги муносабати билан уч жилдлик «Сайлаима»си иашр қилинмоқда. Пиримқул Қодиров «Сайланма»сининг биринчи жилдига адибнинг "Уч илдиз" романи ҳамДа «Қадрим» қиссаси, шунингдек, «Олов» ҳикояси киритилди.