-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Танланган асарлар қалбингга қулок сол Бахор қдйтмайди Шамол эсаверади
Ўзбекистан халқ ёзувчиси Ўткир Ҳошимовнинг китоблари кириб бормаган ўзбек хонадони, лоқайд унинг битта асарини ўқимаган ўқувчи бўлмаса керак. Ёзувчининг хар бир асарида кишининг қалбини ларзага соладиган, хаёлларини тарқатиб юборадигаи вокеалар жуда куп.
-
Девушка в лабиринте.
Если для остального человечества утро 23 февраля ничем особенным не выделялось, для Саманты Андретти этот день мог оказаться самым важным в ее молодой жизни.
-
Дардимиёна. Роман
Ёзувчи асар номини топиб қўйган: "Дардимиёна". Бу сўз айни куннинг дардини - жаҳонда кечаётган алғов-далғов ва ур-сурларнинг инсон онги ҳамда руҳиятига таъсирини ифодалайди. Воқеалар россиялик қиз Любовь Муҳаббатнинг ҳикояси билан бошланади. Айнан тугунки, ҳалол меҳнат қилиб, новвойлик ортидан пул топаётганўзбек йигити Рустам тарафидан ечилажак тугун. Муҳаббат ўз юртига, ўз оиласига, ўз жамиятига бегона қиз.
-
Увидел
Преследуемый американской реакцией за страстную и неустанную пропаганду правды о первом в мире государстве рабочих и крестьян, Джон Рид отправился в это путешествие нелегально. Оно полно суровевших испытаний и тягот. Знакомые очертания Петрограда.
-
Urush odamlari
Yozuvchi Nazar Eshonqul o'zbek adabiyotida o'z uslubiga, o'z imzosiga ega bo'lgan adiblardan biridir. Ushbu to'plamdan yozuvchining "Urush odamlari" qissasi va hikoyalari o'rin olgan.
-
Дил фасли
Миробид Боймўминнинг ушбу тўпламини кузатар экансиз, унинг шеърларидаги соддалик, равонлик ва оҳангдорликкка гувоҳ бўласиз.
-
Tafakkur kemasi
Vaziraning maqolalari kitob mutolaasining inson ruhoniyatiga ta’siri, uning hayot yo'lini belgilab beruvchi mayoq ekanligi haqida, teatr san’atida ustoz shogirlik an’analarining o‘rni, umrboqiyligi haqida.
-
Eng kichik jinoyat (qissa)
“Келиб-келиб рўзанинг биринчи куни ўғирликка тушасанми, уйинг куйгур! Мен бу пулларни ўлимлигимга деб йиғятувдим, илойим ўлимлигингга буюрсин!” Шундай деб қарғанаётган Моҳина кампир сочилиб ётган матоларни сандиққа тахлай бошлади. Ўғри сандиқни титиб ташламаган эди. Очган-у пулни олган, бошқа нарсага тегмаган. Милиса деганлари битта сандиқ камлик қилиб, уйнинг тит-питини чиқариб юборди-я! Итига ҳар бурчакни ҳидлатиб чиқди. Ит Суҳробга қараб бир вовуллаган эди, бола бечорани сўроққа тутиб кетишди.
-
Первый учитель
Имя народного писателя Киргизии, Героя Социалистического Труда Айтматова широко известно советскому читателю.
-
Мурдалар гапирмайдилар (қисса)
...Нафснинг келажаги — зулмдир, зулмнинг келажаги эса — хорликдир. Биз ана шу оддий ҳақиқатни баён қилмоқчимиз. Базан поклиги баданга, руҳ поклиги руҳга ҳаёт бағишлар... Бутун оламлар Парвардигори Оллоҳга беҳад ҳамд бўлсин ва пайғамбарларнинг охиргиси — Саййидимиз Муҳаммад алайҳиссаломга саловот ва саломлар бўлсин.
-
Сўз йўли
Ўзбекистон халқ шиори Сирожиддин Саййиднинг "Сўз йўли"танланган асарлари иккинчи жилдига унинг асосан кейинги йилларда ёзган шеърлари,шунингдек,шеъриятимизда Навоий бобо бошлаб берган,яна бир неча авлод устозлар давом эттирган муборак анъанага меҳр ва ҳавас натижасида битилган.
-
Олимпийский факел над Римом
В августе (некоторые даже в июле), за месяц до открытия XVII Летних олимпийских игр, тронулись в путь лучшие спортсмены мира. По земле, воде и воздуху, на поездах и теплоходах, автомашинах и реактивных самолетах, добирались в Рим олимпийцы, ехали, чтобы участвовать в крупнейшем спортивном празднестве мира.
-
Spitamen
Dunyoni zabt etish xayoli bilan qo'liga qurol olib, qator mamlakatlarni egallagan makedoniyalik Iskandar Sug'diyonaga qo'shin tortadi.
-
-
Тафаккур гулшани ичра
Ўзбекистан халк ёзувчиси Тохир Маликнинг аҳлоқ-одобга дойр бир неча Тохир Маликлари билан танишсиз. Езувчи кундалик дафтарига кўчириб юрган Куръони карим оятлари, Хладней қудсий, шарафли ҳадислар, ривоятлар, ҳикоятлар, маколлар, уикматларни саралаб, мавзулар буйича тартиб бериб эътиборингизга хавола қиляпти.
-
Суғдиёна
Искандер Зулқарнайн Доро қўшинларини тор-мор келтириш билан чекланмай, Шарққа юришини давом эттирадв. Ву юришини «халоскорлик» деган сўз билан ниқоблайди. Мазлум халқлар аввалига бу сўзга ишонадилар бироқ ниқоб йиртилади.