-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Дўст бўлиш ёҳуд олти қоида
Дўст орттириш йўлларини билиш учун нимага айнан ушбу китобни ўқимоқ лозим?
-
Америка фожиаси:
Азиз китобхон! Биринчи китоб орқали сиз асарнинг асосий қаҳрамонлари билан танишдингиз.
-
-
Америка фожиаси:
Теодор Драйзернинг эътиборингизга ҳавола этилаётган икки қисмдан иборат йирик «Америка фожиаси» романи ҳамиша бутун дунёни ўз ғоялари атрофида бирлаштириш-га уринган гигант давлат Америкада ўша вақтларда юз берган воқеликни кенг қамраб олганлиги, воқеаларнинг изчиллиги билан ҳамиша китобхонлар эътиборини ўзига жалб этиб келган.
-
Tom Soyerning boshidan kechirganlari.
Mark Tvenning «Tom Soyer», «Geklberri Finn», «Tom Soyer va Geklberri Finning boshdan kechirganlari», «Tom Soyerning yangi sarguzashtlari», «Yanki va qirol Artur» singari asarlari nafaqat G‘arbda, balki butun Sharqda ham million-million kishilar tomonidan sevib o‘qilmoqda.
-
TO‘SIQLARGA QARAMAY SEVDIK
Mirach Chag'ri Oqtosh Antaliyaning Manavgat tumanida tavallud topgan va boshlang'ich o'quv yillarini Manavgat o'rta maktabida tamomlagan. Mirach Chag'ri Oqtosh o'zining ilk muaHiflik kitobini maktabda yuqori sinflarda o'qib yurgan kezlari kitobxonlarga taqdim etgan.
-
Робинзонлар мактаби: қисса
Жаҳон мумтоз адабиётининг дарғаларидан бири, буюк француз адиби Жюль Верн (1828 – 1905) тенги йўқ саргузашт-навис, ўз замонасидан илгарилаб кетган бетимсол фантаст эди.
-
Икки Диана:
«Икки Диана» – тарихий-саргузашт роман бўлиб, XVI аср Франция тарихидаги кўплаб фожиаларни акс эттиради.
-
EGITIMIN ALTIN ANAHTARI
Tarihcinin bu yaziyi okumasi uzerinden iki bin yildan fazla zaman gecti. Yazinin yazilmasi da kim bilir ne kadar zaman once olmistur ? Bundan anlasiliyor ki " gencler" konusi her zaman guncel olmis ve bu konuya farkli donemlerde cisitli yaklasimlar yapilmistir.
-
Осмонга сигмаган мухаббат
Таникли ёзувчи ва шоир Йулдош Сулаймон хамиша бир ажиб шижоат, гайрат, хаяжон ва тошкинли илхом билан яшайди- Унинг унлаб очерк, хикоя ва шеърий китоблар ила, «Фаравоннома», «Маргилоннома», «Кахрамоннома», «Гулнома», «Х,иротта саёхат» номли достонларноа, «Мухаббат», «Авлодлар», «Жалада колган гул» киссаларида ва бошка катор хужжатли асарларида инсонни инсондан саралайдиган, инсон килиб улуглайдиган мухаббатига хос эхтиром билан куйланади. Адибнинг «Субхидам», «Вафо» ва «Армон» романларини кигобхонлар севиб мутоала кнлишларининг боиси хам шунда
-
Ватан согинчи
Ушбу рисола муаллифшнг АКШга цилган сафар таассуротларига багишланган булиб, Ватан согинчи, ватанпарварлик тарбияси, инсонларга мехр~мухаббат курсатишга каратилган кечинмалар уз ичига олган
-
Танланган асарлар
Сидкий адабиёт майдонига XX асрнинг бошларида кириб келган даврнинг шиддатли, олатаснр вокеаларига гувох булган, уларга оддий халк нуктаи назаридан бахо берган, асарлари билан замонасиштг узига хос солиомалариии ярата олган шоирлардан
-
Яссавийнинг сунги сафари
Кулимда ёзувчи Саъдулла сиёевнинг улуг бобомиз хазрати Яссавий хакидаги катта ижодий ишининг тугаллаган бир кисми турибди.
-
Яссавийнинг сунгги сафари
Кулимда ёзувчи Саъдулла Сиеевнинг улуг бобомиз хазрати Яссавий хакидаги катта ижодий ишининг тугалланган бир кисми турибди. Асарни катта коникиш билан укиб чикиш хаёл мени уттиз йиллар буринги вокеаларга олиб кетди. Хали маънавиятимизда махдудлик даврлари эди
-
Тасс маълум киладики
Нелсон Грин узун, мошкичири кошлари остидаги сув томчисидек мовий кийик кузларини бир нуктагатикди. Одатда кул остидаги «Ворлд э деймондс" корпорациясининг Кузатув совети йигилишларида худди шундай утирарди. Йигилганлар чолнинг кузларига бокиб, унинг на мудраётганини, на котиб ва хаттотларини зимдан кузатаётганини билишарди
-
Пашшадан ясалган филман
Кулинг дустлар умрингиз узаяди. Шу сузларни айтган аскиячилар пири Юсупжон кизик Шакаржоновнинг накадар хак эди. Лос -Анджелес олимлари якинда аниклашларича битта кулгу сенаси кени инсон конидаги иммунитетни кутаради.