-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Муншаот
Маълумкн, кадимдан ёзишмалар инсонлар уртасидагина эмас, балки давлатлар уртасидаги муносабат- лариннг яхшиланиши ва мустахкамлнишида мухим восита вазифаснии утаб колган. Хатто, ypтa аср Шарки- да ёзишмалар такомил топиб бориб, иншо санъати деб аталувчи санъатга айланган.
-
Ардахива
Омон Матчоннинг янги асарларидан тузилган тупламдаги шеърлар унинг доимий услубига хос, мавзулар \ам "анъана", хам анъана нуктаи назаридан тaлкин этилади. "Ардахива" — драматик кисса, "Авесто" ёзила бошланган давр, миллат узини янгилашн учун уз феъли-табиатига уткир таниклий назар билан караб олмоги, "тушов-кишан" нукслардан тез кугулмокднги каби масалалардан кескин бахс этади
-
Ёшлик худди чакмок
Лутфулла Муталлиб (1922—1945) уйгур халкининг эрксевар, ватанпарвар шоиридир. Унинг ижодн халк озодлиги, бахт-саодати учун кураш гоялари билан сугорилган. Л. Муталлиб уйгур халкининг инкилобий харакатида фаол иштирок этиб. озодлик йулида халок булди. Унинг ёрчин сиймосв, жушчин асарлари халч далбида доимо тирик.
-
Унитилган кушик
Улар мактабда укиб юришгаи даврларидаёк тун кийиб дуст тутиндилар. Изгиринли кунларнинг бирида оталари бекорчиликдан зерикиб, бири иккинчисига шундай деб колди: «Жура-а, караб турсам, болаларимиз жуда окибатли куринади.
-
Билол Нозим шеъриятидан
Уйгур классик адабиётининг таникли вакили Билол Нозим ижоди уйгур адабиёти тарихида мухим боскични ташкил этади. У уз каламини классик шеъриятининг анъанавий жанрларида синаш билан бошлаб,хакикий новаторлик курсатди: уйгур эпикасига миллий-озодлик тематикасини олиб кирди
-
Хаёт дарвозаси
Кор ёккан купи Бухоро кучаларида сарсон-саргардон одамлар пардай тузридилар. Айрим кишилар ярим халта урикка, икки булак кунжарага буй етиб колган фарзанд айри бошладилар.
-
Ок кушлар оппок кушлар
Мана бир неча ойдирки, Шорахим шовознинг хотини Ойсулув каттик бетоб. Сунгии пайтларда Ойсулувнинг дарди огирлашиб колдию икки нарсани орзу киладиган булиб колди.
-
Кафтда нихол
!Узбек халки учун хикматга айланиб улгурган бу калом хануз миллатимизни ёруг йуллар, улкан максадлар томон бошлаб бормокда. Шундай топиб аитилган, элнинг орзу-истакларини узида жам килган иборалар йиллар, асрлар утсада, кимматини, охорини йукотмайди
-
-
Пул оқими квадранти.
Китобнинг биринчи қисми чоп этилиб, ўқувчилар эътиборига ҳавола этилган эди. Китоб мухлисларининг фикр-мулоҳазаларини инобатга олиб, ушбу асарнинг иккинчи ва учинчи қисмини жамлаган ҳолда нашр этишга тайёрладик.
-
Kashfiyat va ixtirolar
Biz har kuni osmonda harakatlanayotgan Quyosh, Oy va boshqa osmon jismlarini koYamiz. Lekin, nazarimizda ular xuddi Yer singari, harakatsizdek tuyuladi.
-
Пул оқими квадранти
Бу китоб молиявий билимлар ҳақида. Одамлар бозор талабларига мослаша олмай қийналиб юрган дастлабки пайтларда, бундан анча йиллар муқаддам,
-
O‘n besh yoshli kapitan:
Asrlar osha qo‘ldan qo‘ymay o‘qib kelinayotgan mazkur asarda o‘n besh yoshli kapitan – Dik Sendning bir-biridan qiziqarli sarguzashtlari qalamga olinadi.
-
-
ЗАМОНГА ЕНГИЛМА
Таниқли турк ёзувчиси Ҳалис Карабенли бугунги ўзбек китобхонларига ҳозирча "Баъзилар олисдан севарлар" асари орқалигина таниш.
-