-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
Нафс кишанлари
Бу китобга жамланган фалсафий фикрларнинг айримлари билан азиз муҳлисларимиз аввалроқ нашр этилган “Меҳмон туйғулар”. “Иймонлашиш умиди”. “Тош қалбларга зинҳор назар солинмас” тўпламлари орқали танишган бўлишлари мумкин. Муҳтарам муҳлисларимиз диққатига ҳавола этилаётган бу китоб олдингиларининг қайта нашри эмас. Ёзувчи ҳаёт фалсафасига доир кузатишлари, фикрларини тўлдирган бу тўплам ҳам китобхонларни бефарк қолдирмайди, деб умид киламиз.
-
Ишонч кўприклари
Ўзбекистон халқ шоири, Ҳамза номидаги республика Давлат мукофотининг лауреати, атоқли шоир Абдулла Ориповнинг ушбу китобига кейинги йилларда битилган янги шеърлари жамланди. Тўпламда шунингдек, шоирнинг «Ранжком» деб номланган драматик достони ҳам илк бора нашр этилмоқда.
-
Пул оқими квадранти
Бу китоб молиявий билимлар ҳақида. Одамлар бозор талабларига мослаша олмай қийналиб юрган дастлабки пайтларда, бундан анча йиллар муқаддам, бадавлат ишбилармонлар озод-эркин ҳаёт кечиришнинг бир нечта қоидаларини ўрганиб чиқишди. Мазкур китобни ўқиш жараёнида ўша қоидалардан воқиф бўлиш баробарида, сиз пул учун эмас, балки пулнинг сизга ва сиз учун хизмат қилиши кераклигини англайсиз. Бу китоб молиявий бошқариш сирларини ўрганишда сизга ёрдам беради. Китоб кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган
-
Фозил одамлар шаҳри
Шарқ Уйғониш даврининг буюк мутафаккири Абу Наср форобий асарларида оқилона давлат тузуми, инсоният жамияти ҳақидаги нодир ва доно фикрларга дуч келамиз. "Арасту фалсафаси" , "Фозил одамлар шаҳри", "Илмларнинг келиб чиқиши" тўғрисидаги асарлари олимнинг жаҳонга машҳур қилган. Ушбу китоб ҳам тарихчиларга, адибларга, қўйингки, маорифга қизиқувчи барчага маъқул бўлади.
-
Бой аёл
Менинг назаримда Ким замонавий аёлларнинг намунаси: қувноқ, яхши дўст, чиройли, ақлли ва бой. Пул ва сармоядорлик ҳақида гап кетса, ишонинг, у нима деяётганини яхши билади. Тўғри, у қачонлардир ҳеч нарсани билмасди, аммо у кўз олдимда шогирдликдан экспертга айланди. У бошқаларга ўргатаётганини ўзи ҳам амалда қилади. Мен бу китобга сўзбошини чуқур эҳтиром билан - энг яқин дўстим, иш юза- сидан ҳамкорим ва рафиқам учун ёздим.
-
Зардушт нидоси
Абдуҳамид Парда Танланган асарларининг олтинчи жилдида олмон файласуфи Фридрих Нитшенинг «Зардушт нидоси» достонининг шеърий таржимаси жой олган. Ф. Нитше мазкур асарини насрий достон, деб атаган. Бинобарин, А. Парда ҳам шарқона достончилик анъаналарига амал қилган ҳолда мазкур достонни шеърий таржима қилган.
-
Истеъдод ва эътиқод (Озод Шарафиддиновнинг адабий портрети)
Тарихи мингйилликлар булоқларидан сув ичган халқимизнинг дилбар қўшиқларидан бирида шундай ҳазин ва даъваткор мисралар учрайди.
-
Xamsa
Mazkur kitobda Alisher Navoiy «Xamsa»sidagi barcha dostonlarning mazmuni bayon qilingan. Ularda shoir tomonidan tasvirlangan turli voqea-hodisalar aks ettirilgan, faqat kirish qismlari, me’yoridan cho'zilib ketgan manzaralar, monologlar biroz qisqartirilgan. Navoiy dostonlarining ushbu nasriy talqini alloma shoirimizning turkiy she’riyat gultoji hisoblanmish «Xamsa» dostonlarini anglab olishingizga yordam beradi, deb o`ylaymiz.
-
Дўстнома
Абдуҳамид Парда Танланган асарларининг бешинчи жилдидан Ўзбекистонда хизмат кўрсатган маданият ходими, адиб, олим ва таржимон, шоирнинг дўсти марҳум Ғулом Каримийга бағишланган «Дўстнома» достони жой олган. Шоир дўсти Ғулом Каримий тимсолини гавдалантириш билан бирга замондошлари қиёфасини ҳам яратган ҳолда давр нафасини ифода этади. Достонга, шунингдек, шоирнинг устозлар ва қаламкаш дўстларига бағишланган ҳазил тўртликлари ҳам киритилган.
-
Америка фожеаси: 1-қисм
Теодор Драйзернинг Америка фожеаси романи орқали биз асримизнинг бошларидаги Америка ҳаётининг реалистик манзаралари билан танишамиз. Романда Клайд Глифстнинг жинояти Америкага хос типик ходиса сифатида акс эттирилган ва бундай жиноятларнинг илдизи рўй рост очиб берилган.
-
Танланган асарлар IV жилд достонлар
Абдуҳамид Парда асарларининг тўртинчи жилдидан халқимизнинг икки даҳо фарзанди – соҳибқирон Амир Темур ва Алишер Навоийга бағишланган достонлар жой олган. Соҳибқирон Амир Темурга бағишланган достонда тарихий воқеалар шоирона изчил баён қилинган. Алишер Навоийга бағишланган достон эса ўзига хос услубга эга. Ҳар икки достонда келтирилган қатор ривоятлар уларнинг салмоғини яна ҳам оширган
-
Tarixi Muhammadiy
Bilmak kerakkim, har bir musulmon bolasi, xohi er kishi, xohi xotun kishi, xohi yosh, xohi qari, mana shu tubandagi to‘rt narsaning tarixini bilishi albatta lozimdur. I. Payg‘ambarimiz Muhammad alayhissalom tarixlari. II. Qur’oni karim tarixi. III. Dini Islom tarixi. IV. Ka’batulloh tarixi. Shuning uchun, men faqir — Alixonto‘ra Shokirxonto‘ra o‘g‘li Sog‘uniydurmankim, bizlardin keyingi avlod nasllarimizga va ham boshqa turkiy tillik vatandosh, din qarindoshlarimizga mendan yodgor bo‘lsin deb yuqoridagi to‘rt narsa tarixini har qandoq kishi tushungudek qilib, ochiq turkiy tilida yozdim. Bu kitobga «Tarixi Muhammadiy» deb ot qo‘ydim. Buni o‘qiguvchilar faqirni duolarida yod qilib qo‘yishlarini umid qilurman.
-
Номалар 2 жилд
Мазкур назмий бағишловларнинг ўзига хос жиҳати шундаки, шоир гоҳ жиддий, гоҳ ҳажвий йўсинда асар қаҳрамони хислатлари ва фаолиятига оид лавҳаларни баён этар экан, лирик чекинишлар тарзида ўзининг олам ва замон, жамият ва инсон, ижод ва саодат ҳақидаги теран мушоҳадаларини жарангдор ва залворли сатрларда ифодалайди. Шоирнинг айрим бағишловлари вақтли матбуот нашрлари ва шеърий тўпламларда эълон қилинган
-
Висол
Шоир Абдуҳамид Парданинг шеърлари самимият билан йўғрилган. Янги «Висол» тўплами асосан лирик шеърлардан иборат. Уларда инcон қалбининг ранг-баранг жилолари шоирона ифода этилган. Ғазал ва мухаммас йўлида битилган ашъорлар шоирнинг мумтоз адабиётимизга меҳр-муҳаббати ҳосиласидир.
-
Тансоқчи: 2-китоб
Тўғриси зувиллаб ўтаётган уловларнинг овозига ўрганиб қолган эканман. Чўчиб тушдим ва қулоғимга қизларнинг қаҳ- қаҳ отган овозлари эшитилди.
-
Халқ бўл, элим
Ўзбекнинг ардоқли шоири Муҳаммад Юсуфнинг ушбу тўплами «Халқ бўл, элим» деб бежиз номланмади. Унинг ижодида халқига, Ватанига чексиз садоқат ва фидойилик мавзуси асосий ўринни эгаллаган. Ушбу тўпламга шоирнинг турли даврларда битилган энг сара шеърлари, достонлари киритилди. Ўйлаймизки, у шеърият мухлисларига муносиб туҳфа бўлади.