-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Ijtimoiy fanlarning kompleks muammolari
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
ЎЗБЕКИСТОНДА МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ ТИЗИМИНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШТИРИШ ЮКСАК МАЪНАВИЯТЛИ КЕЛАЖАК АВЛОДНИ ТАРБИЯЛАШ НЕГИЗИДИР" МАВЗУСИДАГИ
ЎЗБЕКИСТОНДА МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ ТИЗИМИНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШТИРИШ ЮКСАК МАЪНАВИЯТЛИ КЕЛАЖАК АВЛОДНИ ТАРБИЯЛАШ НЕГИЗИДИР" МАВЗУСИДАГИ
-
ПОСТДОК
В 2006 г. Тильду Суинтон, утонченную актрису, красавицу, интеллектуалку с ясной головой, пригласили на фестиваль в Сан-Франциско произнести речь о кино. Произвести мозговую атаку. Доклад Суинтон представлял собой чтение письма ее восьмилетнему сыну Ксавье, будто бы или на самом деле задавшему перед сном вопрос: «Что снилось людям в те времена, когда кино еще не изобрели?» Мама воспользовалась — «сон в руку» — любознательностью ребенка для написания заказного текста. Этот документ был напечатан в журнале «Vertigo»1.
-
YER MONITORINGI
«Yer monitoringi» nomii o‘quv qo'llanmada yer monitoringini yuritish, uining mazmuni, mohiyali, vazifalari va zamonaviy innovatsion texnologiyalar hamda ularni qo'llashga qaratilgan jarayonlar batafsiJ yoritilgan.
-
MATEMATIK ANALIZDAN MISOL VA MASALALAR
L'shbu qo'llanina matematik analizning ikki karrali integrallar, uch karrali integrallar, birinchi va ikkinchi tur egri chiziqli integrallar, birinchi va ikkinchi tur sirt integral lari, Stoks va Ostrogradskiy formulalari, maydonlar nazariyasi elementlari hamda Furye qatorlari mavzulari bo'yicha talabalarda misol va masalalarni mustaqil yecliish ko'nikmasini liosil qilishga mo‘ ljallangan
-
СУРХОНДАН ЭСАР САБО
Куеш ватоыи булгаплигиданми, офтоб и лк соломин и Сурхон диёрига бсради. \apopamunu ме.ур билон с.очганидан, бауор %ам бириичи марта кулиб бо/fiidu. Бобом лар ру.ыаб, куклам ни бошлаб келади. Бу му/(аддас улка улуг аждодларимиз маскани, бахшилар ватани, полвонлар диё'ри, Алпомиш ва Барчинойлариинг сулим
-
-
Олтин ЖИЛДЛИК
ХХ аср ўзбек маданиятининг улуғ намояндаларидан бири Абдулла Қодирийнинг адабий мероси адабиётнинг қатор тур ва жанрларида яратилган асарлардан иборат, Афсуски, бугунги китобхон ёзувчининг икки машҳур асари «Утган кунлар» «Меҳробдан чаён» романларинигина яхши билади. Ҳолбуки, Аб-дулла Қодирий бу асарлардан ташқари талайгина ҳикоя ва очерк лар, ҳажвиялар, адабий ва публицистик мақолалар муаллифи ҳамдир. Абдулла Қодирий асарларининг ушбу нашрида ёзувчи қала-мига мансуб барча бадизлар китобхонга биринчи марта тўла ҳолда тақдим этилади
-
MATEMATIK ANALIZDAN MISOL VA MASALALAR
Ushbu qo'llanma matematik analizning aniqmas integrallar, aniq integrallar va ulaming tadbiqlari hamda ko'p o'zgaruvchili funksiyalar mavzulari bo'yicha talabalarda misol va masalalami mustaqil yechish ko'nikmasini hosil qilishga mo'ljallangan.
-
СТАТИСТИКАНИНГ УМУМИЙ НАЗАРИЯСИ
Бозор нцтисодиётига Утнш жараёни Укитиш ишларнни такоыиллаштириш-ни тацозо этадн. Мазкур дарслнк айнан шу мацсадни кузлаб тайёрланган. Дарслик анъанавий ёзиш услубларидан тубдаи фар* цилади. Хар бир боб режзнн тузиш, сунгра умуний тушунча ва таърифларнн ёрнтишдан бошланиб, нустацил ишлаш учун савол ва топшири^ларни цайд этиш бнлан тугайди. Бундан ташцарн дарслнкда илк маротаба статистика фанинн Урганишнинг фзол усуллари ёритилади. Дарслик ицтисодчи ыутахаесислар тайёрлайдиган олий Уцув юртлари ва факультетлар учун ыулжалланган.
-
ЎЗБЕКИСТОНДА ИҚТИСОДИЙ ИСЛОҲОТЛАРНИ ЧУҚУРЛАШТИРИШ ВА ИҚТИСОДИЁТНИ ЭРКИНЛАШТИРИШ ЙЎЛЛАРИ
ЎЗБЕКИСТОНДА ИҚТИСОДИЙ ИСЛОҲОТЛАРНИ ЧУҚУРЛАШТИРИШ ВА ИҚТИСОДИЁТНИ ЭРКИНЛАШТИРИШ ЙЎЛЛАРИ
-
ЎЗБЕКИСТОНДА КОМПЛЕКС ХАРИТАГА ОЛИШ: УНИНГ РИВОЖЛАНИШИ, ҲОЛАТИ, ИСТИҚБОЛЛАРИ, МУАММОЛАРИ
ЎЗБЕКИСТОНДА КОМПЛЕКС ХАРИТАГА ОЛИШ: УНИНГ РИВОЖЛАНИШИ, ҲОЛАТИ, ИСТИҚБОЛЛАРИ, МУАММОЛАРИ
-
ШАРК, МУМТОЗ ПОЭТИКАСИ манбалари
Маълумки, шарқ мумтоз поэтикаси кенг қамровли тушунча, у араб, форс ва турк тилидаги манбалар билан чекланмай х,инд, хитой, япон, корейс каби унлаб халқлар адабий-назарий тафаккури тажрибаларини х,ам ичига олади.
-
MATE.MATIK ANALIZ FANIDAN LABORATORY A ISIII ARI
Uslubiy qo'llanma “ Matcmatik analiz” fani bo'yicha ba'zi bir misol va masalalarni kompyutcr yordamida yechish to'g'risida qisqacha ma'lumot bcradi Bunda amerikaning Wolfram Research firinasi tomonidan ishlab chiqarilgan “ Matcmatika” dasturiga asoslanadi.
-
СТАТИСТИКА НАЗАРИЯСИ
Бугунги кунда „Гаълнм тукрисндаТи цонун. „Кадрлар тайсрлаш Миллим дастури" асосила олий таълим сохдсида жидднй исло\отлар уткатилмокда Жум ладам. укун жараснша янги педагоги* технология жорий этилмоцда. айницра, талабаларни муста кил иш олиб боришга. муста кил фикрлашга ургатиш бош масалага айланмокда
-
Iqtisodiy sotsiologiya.
XXI asr boshlaridan barcha fanlarning ob'ekli bo'lib inson kapilali hisoblanadi. Iqtisodiy sotsiologiya ushhu masalani o'rganishda kaita ahamiyatga ega. U jamiyat taraqqiyotining ob'ektiv yonalishlari va sotsial mexanizmlarini ochib beradi. O'quv qo'llanmaning asosiy vazifasi iqtisodiy sotsiologiyaning predmet sohasini amqlashdir. Mazkur mavzuning dolzarb va qiziqarligi - shundaki, butun hayotimiz, shubhasiz, iqtisodiy sotsiologiya bilan bog'liqdir. Bugungi kunda iqtisodiy sotsiologiyaning roli oshib bormoqda, bozor sub’ekllarining kunlik xo'jalik faoliyatida unga talab o'smoqda. O'quv qo'Uanma talabalar, o'qituvchilar hamda iqtisodiy sotsiologiya fani bilan qiziquvchi keng kitobxonlar ommasiga mo 'Ijallangan.
-
МEҲРОБДАН ЧАЁН
Туркистон феодалларининг кейинги вакили бўлған Худоёрнинг ўз хоҳиши йўлида деҳқон оммаси ва майда ҳунарманд — косиб синфини қурбон қилиши, мамлакат хотин-қизларини истаганча тасарруф этиши, бунга қарши келгучилар тиласа ким бўлмасин, раҳмсиз жазо бериши рўмоннинг мавзуъидир. Худоёрнинг бу йўлдағи биринчи истинодгоҳи бўлған уламолар, уларнинг ички-ташқи аҳволи, ахлоқи, мадраса ва оила ҳаёти, уламода инсоний ҳис битканлиги ва қолғани ҳам хабосат1 пардаси остида сезилмас даражага етканлиги мундарижа сиғдирған қадар баён қилинадир. Булар рўмоннинг номарғуб — манфий қаҳрамонлари. Иккинчи тарафда мазкур қора кучларга қарши "тубан" синф — камбағаллар, уларнинг хонлиқ тузилишига, қора куч — уламо алайҳига чиқиши. Меҳнаткаш камбағалларнинг ахлоқи, сажияси, оиласи, турмиши ва бир-бирига алоқаси, самимияти.