-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Мен ўзбек қизиман
Самарқандлик ҳаваскор шоира Зарнигор Жабборованинг китобхонларга тақдим этилаётган илк шеърий тўпламига унинг ёшлик, она-Ватан, баҳорга бағишланган ижод намуналари киритилган.
-
Уруш фарзанди
Уни қулоғимга тутиб ҳаётимнинг энг ажойиб кунларини эслайман. Кечалари ҳам ёстиғим тагига қўйиб уни тинглайман товушингизни эшитгандек нафасингизни туйгандек бўламан.
-
Orzuli kun
Bedor qalbda sevinch va shodlik, mehr va samimiyat bahorning lik kunidek o‘z taassurotiga ega bo‘ladi. Bu bilinar-bilinmas qog'ozdagi musavvir chizgilari - ilk tasvir sevinch talpinishi- suvratlaridir. Maqsuda Qo‘ldoshevaning she’riyatga shaydo qalbi ana shu ifodalarni axtarib yo‘lga chiqqan bo‘lsa, ajab emas.
-
Baxti kulgan g'unchalar
Mazkur she'riy to'plamga shoirning bolalarga bag'ishlab yozilgan she'rlari kiritilgan. Ularda Vatanga sadoqat, beg'ubor bolalik, uning ajib va shirin tuyg'ulari sodda, o'ziga xos ohangda tarannum etiladi. To'plam bolajonlar uchun manzur she'riy tuhfa bo'ladi, deb o'ylaymiz.
-
Одам бўлиш қийин
Ўғлингизнинг дунёда тенги бўлмайди. На кучда на ақлда. Икки ойлигида икки ёшлик боланинг ишини қилади икки ёшида эса йигирма ёшлик йигитдай бўлади. Ўн ёшида ўзини фиръавн эълон қилади
-
Тўзондаги ов
Ҳаво айний бошлади. Тўсатдан шамол кўтарилди, патлари қайрилган товуқ қўндоғига югурди, дераза қарсиллади, жом қулаб даранглади, сим чарсиллади, чамбаракдан сут тўкилди... Бу китоб китобхонлар орасида кенг тарқалган.
-
Ёз ёмғири
Мунира паркдан трамвайни чинқиратиб ҳайдаб чиқди-да Чорсу айланмасидаги биринчи бекатда тўхтатди
-
Киприкда қолган тонг
Машинада водий томонга кетяпмиз. Ёш ёзувчи укаларим билан баъзан шунақа саёҳатга чиқадиган одатимиз бор
-
Жаннатга йўл
Мазкур асар ўзига хос маънавий озуқа манбаидир. Унда замонамизнинг аллома ва донишманд ижодкори, Ўзбекистон халқ шоири Абдулла Орипов ижодидан баҳраманд бўлишингиз мумкин. Халқимиз ардоғидаги бу инсоннинг фикр-хаёллари, кечинмалари, у кишини ўйга толдирган ҳолатлар ва хотиралар билан яқиндан танишиш истагидагилар учун бу китоб айни муддао бўлиши шубҳасиз.
-
Qorako‘z majnun
Adib avvalgidek quvnoq jo‘shqin hajviyalar o‘ychan g‘amgin fojeiy ayni paytda dilbar lirik hikoyalar yaratishda davom etdi
-
Даҳшат
Автобус тайёр экан. Фотима Венерани кўтариб олган автобусга чиққани уни Зуҳрага узатган эди Венера «дод» деб Фотимага чирмашиб олди унга ҳам ишонмай Самижонга интилди
-
Миллат қизига
Оилада руҳий мувозанатни, гўзал муносабатни, файзу баракани АЁЛ яратади. Китоб оқила, комила, руҳияти тиниқ феъли кенг, назар тўқ сабру қаноатли оналаримиз, бувиларимизнинг эъзозга, бахтибекамлик шарафига эришиш йўлидаги беназир мушоҳадалари, ибратли ҳаётлари ҳақида. Оиланинг юзи, ифтихори, фариштаси бўлиш ниятидаги қизлар! Ушбу китоб айнан сиз учун!
-
Amir Temur va Temuriylar davrida orol bóyi madaniyati
Ushbu o’quv adabiyotining asosiy vazifalari - Amir Temur va temuriylar davridagi Orol bo’yi, Xorazm vohasiga taalluqli manbalar majmuasini aniqlash va bu davr shaharlarining biri-Mizdahkonda -XV-asrlarga tegishli yangi arxeologik qazishmalar asosida, temuriylar davri madaniy qatlamlaridagi topilmalarini ilmiy tadqiq etish yo’li bilan tarixchi talabalarga Orol bo’yi, voha hududidagi siyosiy, iqtisodiy va madaniyat tarixini o’rgatish vazifasi turadi.
-
Матлуба
Самиғжоннинг юзида акс этган ҳаяжон овозидаги титроқ мисоли бир нур бўлди-ю Мастуранинг кўнглини қоронғи қилиб турган аллақандай шубҳаларни тўзғитиб юборди
-
Одамийлик мулки
Ёзувчи Тоҳир Малик қаламига мансуб маънавият ва тарбия масалаларига бағишланган «Одамийлик мулки» (Ахлоқ китоби) - китобининг «Ишқ» деб номланган биринчи ва «Бахт» деб номланган иккинчи фасли адиб танланган асарларининг олтинчи жилдидан, учинчи фасли - «Саодат» эса тўққизинчи жилдидан (Ҳусну хулқ) жой олган эди. Мухтарам китобхонларнинг истак ва таклифлари инобатга олиниб, у адибнинг айрим тузатиш ва тахрирларидан сўнг яхлит китоб ҳолига келтирилди.
-
Биллур қандиллар
Лўли йигит Ҳикматиллонинг кафтини чап қўлига олиб ўнг қўли билан шарақлатиб урди-да поездга қараб югуриб кетди