-
-
Madaniyat. Madaniyatshunoslik
-
-
-
-
Jismoniy tarbiya va sport
-
-
Siyosat. Siyosiy fanlar
-
Jismoniy tarbiya va sport
-
-
Ўзбекистон тарихи
Ўзбекистон ўз мустақиллигини қўлга киритган дастлабки кунлардан бошлаб, жамиятимизнинг барча соҳали қатори маънавий-мафкуравий ҳаётимизда ҳам улкан ўзгаришлар рўй бермоқда. Жамият маънавияти мамлакат барқарорлиги ва тараққиётининг муҳим шарти ва кафолатидир Бирон-бир мамлакат ўз маънавий имкониятларини, одамлар онгида маънавий ва аҳлоқий қадриятларни ривожлантирмай туриб юксак тараққиёт даражасига кўтарила олмайди. Маънавият инсонни руҳий покланиш ва юксалишга даъват этадиган, инсон ички оламини бойитадиган, унинг иймониродасини, эътиқодини мустаҳкамлайдиган, виждонини уйғотадиган қудратли ботиний кучдир.
-
NOMODDIY MADANIY MEROS
«Nomoddiy madaniy meros» darsi oliy o'quv yurtlari talabalarining bilimlarini va madaniyatini oshirish, o'zbek milliy nomoddiy madaniy merosining yorqin sahifalarini o'rganishga qaratilgan. Ushbu ma’ruzalar matnida folklor va uning janrlari, o’zbek xalq tomosha san’ati, o’yinlari, an’ana, urf-odat, marosim vn udumlari hamda O’zbek xalqi an’anaviy turmush marosimlar va madaniyati biliut bog’liq masalalar qamrab olingan. Bu esa o'z navbatida ulaming bo'lajak kasbluriga ijodiy yondoshishlariga xizmat qiladi. «Nomoddiy madaniy meros» bo'yicha tayyorlangan ma'ruzalar matni ijtimoiy madaniy faoliyat yo’nalishi talabalariga mo'ljallangan.
-
История Таджикско-персидской литературы
Курс лекций обучает основам таджикско-персидской литературы и предназначен студентам филологического факультета, может читаться на факультетах иностранных языков,
-
Нефт ва газ иши асослари
Ушбу фанда талабалар нефт ва газ конларининг тузилиши, ундаги махсулотларининг физик-кимевий хоссалари, нефт ва газ конларини ишлатиш тизимлари, кудуклар оркали нефт ва газ казиб олиш усуллари каби асосий булимлар тугрисида умумий тушунча хосил киладилар. Маъруза матнларини тузишда нефт ва газ саноати ва илми тугрисидагимавжуд адабиетлар, маколалар ва "Узбекнефтегаз" миллий холдинг компанияси маълумотларидан фойдаланилган.
-
Abu ali ibn sino asarlari qo'lyozmalarining turkiya kutubxonalarida
"Abu Ali Ibn Sino asarlari qo'lyozmalarining Turkiya kutubxonalarida" — это уникальное издание в рамках проекта "{}zbekiston Madaniy Merosi" (Культурное наследие Узбекистана), представляющее собой сборник рукописей великого учёного и философа Абу Али Ибн Сино, хранящихся в различных библиотеках Турции. Данная коллекция предоставляет исключительную возможность ознакомиться с научной и философской работой Ибн Сино, узнав о его взглядах на медицину, философию и естественные науки. Она содержит разнообразные материалы, включая трактаты и национальные произведения, которые вошли в золотой фонд мировой культуры и до сих пор продолжают оказывать влияние на научное сообщество. Издание богато иллюстрировано и дополнено научными комментариями, что делает его незаменимым источником для исследователей и любителей истории
-
Инвестициялар аудит
Ушбу маъруза матинлари инвестициялар аудити фанинг ўқув дастури асосида тайёрланган бўлиб, инвестициялар аудит қилишнин назарий ва амалий масалаларини ўз ичига олган.
-
Инвестициялар аудити
Ушбу маъруза матнлари Инвестициялар аудит фанинг ўқув дастури асосида тайёрланган бўлиб инвестицияларини аудит қилишнинг назарий ва амалий масалаларини ўз ичига олган.
-
ЖИСМОНИЙ ТАРБИЯ ВА СПОРТ: ДАВЛАТ, ЖАМИЯТ, ШАХС
Ўзбекистан давлат жисмоний тарбия институтининг 50 йиллигига бағишланади.
-
МИЛЛИЙ ИСТИҚЛОЛ ҒОЯСИ ВА МИЛЛИЙ ХАВФСИЗЛИК
Мазкур маърузалар курсида миллий хавфсизликка таҳдид солувчи омиллар ва уларга қарши курашишда миллий истиқлол ғояси, шунингдек давлат, нодавлат, халқаро ташкилотларнинг ўрни ва аҳамияти, ташқи ва ички сиёсат масалалари атрофлича акс эттирилган. ИИВ Академиясининг Сержантлар таркибини тайёрлаш бўйича олий курслари курсантларига, ички ишлар идоралари ҳамда ҳуқуқни муҳофаза қилувчи бошқа органларнинг амалиётчи ходимларига мўлжалланган.
-
МИЛЛИЙ ҒОЯ: АСОСИЙ ТУШУНЧА ВА ТАМОЙИЛЛАР
Маърузалар курсида миллий ғоя предмети, категориялари, вазифалари, ундан раҳбарлик фаолиятида фойдаланиш мақсади ҳамда раҳбарнинг миллий ғояни ѐшлар ва кенг жамоатчиликка сингдиришдаги роли, бунда унинг ОАВ, оила ва маҳалла билан ҳамкорлиги масалалари ѐритилади. Шунингдек ички ишлар органлари раҳбар ходимларининг Ўзбекистон Республикасига қарши қаратилган маънавий таҳдидлар ва терроризмга қарши курашда, ички ишлар органлари шахсий таркибининг онгини маънавий-маърифий юксалтиришда йўлбошчилиги, уларнинг қонун ва адолат посбони, маънавият қўриқчилари сифатидаги ўрни ва роли кўрсатиб берилади.
-
"ХОМИЙЛАР ВА ШИФОКОРЛАР" ЙИЛИГА БАҒИШЛАНГАН ТАЛАБА, МАГИСТРАНТ ВА АСПИРАНТЛАРНИНГ ИЛМИЙ-УСЛУБИЙ АНЖУМАНИ
Боксда тезкор-куч тайёргарлигинипг ахамияти катта. Бокс назарияси ва методикасида боксчилар зарба харакати техникасида тезкор-куч сифати шаклланиши ахамияти аникланган ва исботланган. Бу борада боксчиларнинг умумий жисмоний ва махсус тезкор-куч тайёргарлигини уларнинг мусобакаларидаги ха ра кати курсаткичлари белгиларини урганиш керак. Усмирлар турухидаги боксчиларнинг умумий даражасини иазорат килиш учун куйидаги курсаткичлар кулланилади: 30, 100, 150 метрга вактга югуриш, узунликка жоида туриб ва югуриб тезланиб сакраш, ядро улоктириш, турникда 10 ёки 15 сонияда вактга тортиниш, полдан 10 сонияда кулларпи букиб ёзиш ва х к-
-
ДЗЮДО: ИСТОРИЯ, КУЛЬТУРА, ПРОБЛЕМЫ ОБУЧЕНИЯ И ТРЕНИРОВКИ
Современное дзюдо характеризуется высочайшим уров нем технического мастерства ведущих дзюдоистов мира. Чтобы сохранить и совершенствовать дальше достигнутый уровень, специалисты дзюдо (тренеры, врачи и ученые) ищут все новые пути, позволяющие достигнуть требуемых спор тивных результатов. Как отмечено в [I] спортивный резуль тат и только он является критерием технико-тактического мастерства спортсмена. Этого не отрицают и в Японии - ро дине дзюдо. Система обучения технике дзюдо была впервые разра ботана основателем дзюдо Дзигоро Кано и состоит из трех последовательных этапов обучения: учикоми - нагекоми - рандори.
-
МАТЕРИАЛШУНОСЛИК
Бугунги кундa мубoлaғaсиз кимё сaнoaтини мaмлaкaтимиз иқтисoдиётини ривoжлaнтиришдaги aҳaмияти oртиб бoрмoқдa. Зaмoнaвий кимё сaнoaтининг xaрaктeрли aлoмaтлaридaн бири oргaник синтeзнинг тeз суръaтлaр билaн ўсишидир. Кимё сaнoaтининг ривoжлaнишини муxим вaзифaлaридaн бири сaнoaтнинг бaрчa тaрмoқлaридa вa турмушдa зaмoнaвий кимё ютуқлaридaн тўлa фoйдaлaнишдир, янги, мукaммaлрoқ вa aрзoн ишлaб чиқaриш вoситaлaри вa xaлқ истeъмoл мoллaри ишлaб чиқaришдир. Иқтисoдиётни xимиялaштиришнинг дoлзaрб муaммoлaридaн бири тaбиий вa синтeтик юқoри мoлeкуляр бирикмaлaрни ишлaб чиқaришни ривoжлaнтириш мaсaлaсидир.
-
ОЛИЙ ТАЪЛИМ ПЕДАГОГИКАСИ: НАТИЖАЛАР, МУАММОЛАР, ТАДҚИҚОТЛАР
Мазкур туплам Мирзо Улугбек номидаги Ўзбекистан Миллий университет қошидаги Олий педагогика институти Илмий кенгашининг 2006 пил 30 март 8 - сонли қарори билан нашрга тавсия эгилган.
-
Математический анализ курс лекций
Курс математического анализа является одним из основных курсов, на которых основано все математическое образование, поскольку понятия, теоремы и методы, изучаемые в математическом анализе, используются во всех математических дисциплинах. Главная цель преподавания курса «Математический анализ» - изучение основных понятий и теорем, необходимых любому специалисту, применяющему математику в своей деятельности. Объектами изучения в данной дисциплине являются, прежде всего, функции. С их помощью могут быть сформулированы как законы природы, так и разнообразные процессы, происходящие в различных видах деятельности человека. Отсюда объективная важность математического анализа как средства изучения функций.
-
ФИЗИКАВИЙ ТАДҚИҚОТ УСУЛЛАРИ
Kimyodagi asosiy masalalardan biri moddaning nima ekanligini va uning molekulasini kimyoviy tuzilishini aniqlashdan iborat. Bu ish ilgarilari kimyoviy usullar bilan hal qilingan bo’lsa, hozirgi vaqtda asosan fizikaviy usullar orqali yechiladi. Kimyogar odatda, moddani o’rganishni uni qaysi elementlardan tashkil topganini aniqlashdan boshlaydi va brutto formulasini topadi. Shundan keyingina uning molekulasini tuzilishini aniqlashga harakat qiladi. Agar, kimyoviy jarayon o’rganilayotgan bo’lsa u holda, shu jarayonni ma’lum bir etapida yoki ma’lum bir vaqt o’tgandan so’ng reaksiya natijasida hosil bo’lgan aralashmani tarkibiy qismlarini nimaligini hamda ularni miqdoriy xarakteristikalarini aniqlash masalasi kelib chiqadi.