-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Temurnoma
Temurnoma bu asarda buyuk bobokalonimiz ish yuritishlari hamda uz fikir muloxazalari haqida bayon etib o`tganlar.
-
-
Алкимёгар
Чўпон йигит Сантягонинг сайёҳати ҳақида ҳикоя қилувчи "Алкимёгар" асари замиридаги асосий тушунча "Ўз тақдирим" тушунчасидир. Романда инсон тақдирига ёзилган йўлни босиб ўтиш, ушбу машаққатли йўлни енгиб ўтиш тўғрисда маълумотлар берилган.
-
Amir Temur sevgan yurt
Amir Temur sevgan yurt buz bilamizki buyuk bobokalonimiz movorunnahirni o`z jonlaridan ham ortiq ko`rganlar shu munosabat bilan bu badiy asar yozilgan barcha kitobsevarlar ommasiga mo`ljallangan.
-
-
Aldangan ayselning tavbasi
Ushbu ramanda Ayselning turmush xayotiy kechinmalari, yo'qotilgan yillari aks ettirilgan.
-
Amir Temur solnomasi
Amir Temur solnomasi barcha kitobconlar uchun bu solnoma to`liq ravishda mutolaga tayyot ravishda joylashtirildi.
-
-
-
Otamdan qolgan dalalar
Muallif o'z romanida Sobiq sho'rolar zamonida yashab, butun umri dalada ketmon chopib, serquyosh yurtida elkasi oftob ko'rmagan, qut-baraka yurtida kosasi oqarmagan munis o'zbek xalqi siymosini Dexqonqul timsolida badiiy talqin etgan.
-
Amir temur ajdodlari
Amir temur ajdodlari tarixiy bu asar barcha kitobxonlar ommasiga mo`ljallangan.
-
Zafarnoma
Азиз ватандошлар! Биз ажиб бир замонда яшаяпмиз. Яқин йилларгача буюк бобомиз Амир Темур ҳақида китоб ёзиш у йқда турсин, ҳатго номинн айтишдаёқ қўрқа-писа олазарак бўлинарди. Мустақилликка эришишимиз шарофати билан аҳвол бутунлам «згарди. Бугун пойтахтимизнинг марказий хиёбонини бобомизнинг ҳайкали безаб турибди. Бултур 1996 йилда Амир Темурнинг 660 йиллигини нишонлаш ҳақида Президентимизнинг Фармони эълон қилинди. Унда «Жаҳон тарихидаги буюк сиймолардан бири, Марказий Осиё халқларининг и^тисодий, сиёсий ва маънавий тарацциётига улкан ҳисса қўшган улуг давлат арбоби ва саркарда, фан ва маданият ҳомийси соҳибцирон Амир Темур>> деган вицорли иборалар бор. Бу сўзлар, биз, кўп йиллардаи бери орзу цилган кунлар келганидан далолат беради. Ўша Фармоннинг бандларида Ўзбекистон нашриётлари Амир Темур ва унинг даври фани. маданияти ва санъатига оид қўлёзма ва янш асарларни, шу жумладаи, чет элларда нашр этилган адабиётлардан намуналарнн нашр этишни ўз режасига киритиши ҳавола этилган бўлиб, бу бизга катга масъулият юклайди. Тангри таолога мннг қатла шукурки, шу буюк воқеа туфайли кучимизга куч қўшилиб, ушбу китобни нашрга тайёрладик
-
-
Na slujbe narodu
Na slujbe narodu rus tili yo`nalishida yozilgan bu asar barch kitobconlar ommasiga mo`ljallangan.
-
Оҳанглар ранги
Умр ҳар бир фасли - бамисли ўзига хос ранг, сирли оҳанг. Шу маънода мазкур сайланмани қалбдаги кечинмалар, туйғулар, осмоний ҳислар рангларини жам айлаган шеърий полотно, десак, туғри бўлади. Зеро, шеър, бу - оҳанг, унинг бетакрор бўёқлари гоҳ пуштиранг, гоҳ заъфар, гоҳида алвон. Хуллас, ранглар дунёсига марҳамат қилинг, кўзингиз ва дилингиз яйрасин, деймиз.