-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Omon Matjon 28.
Mazkur keng ko'lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yetuk namunalari, O‘zbekiston, Turkiya, Qozog‘iston, Qirg'iziston,Ozarbayjon, Turkmaniston va Vengriya davlatlarining atoqli shoir, adib va mutafakkirlarining asarlari kiritildi.Turkiy tilli davlatlar orasida ilk bor ro'yobga chiqarilgan ushbu yirik loyiha ona yurtimizda madaniyat va san’atga ko'rsatilayotgan ulkan g‘amxo‘rlikning, xalqimizning qardosh xalqlar va ularning so‘z san’atiga nisbatan yuksak hurmat-ehtiromining ramzidir.
-
Shum bola
G‘afur G‘ulomning “Shum bola” qissasi turfa hangomalarga boy asar. Undagi ichakuzdi syujetlar zamirida davrning jiddiy muammolari, og‘riqli nuqtalari tilga olingan. Yozuvchi o‘zi yashagan davrning qiyofasini mahallalardagi hayot tarzini, ish va ishsizlik, qashshoqlar va boylar hayotini maroq bilan tasvirlaydi. Siz ham asar davomida yozuvchi bilan birga Toshkent mahallalari bo‘ylab safarga chiqasiz
-
SARIQ DEVNI MINIB
Bir oyda, ba'zan ikki oyda bir kelib ketadi. Kelganida har birimizga alohida-alohida sovg4a-salomlar olib keladi. Sovg'aning eng yaxshisi, albatta, menga tegadi. Oyim bo'lsa uyimizdan uch yuz metr naridagi fermada sigir sog'adi. Bir o'ziga 24 govmish qaraydi. O'tgan yili sutni ko4p soqqani uchun medal olgan.
-
Буни ҳаёт дейдилар
Ёзувчи Нусрат Рахматнинг ушбу китобидан «Буни хаёт дейдила» деб номланган эссеси , «Олис-олис сўқмоқлар» деган қиссаси ҳамда «Турфа ранг табиат» деб аталган лавҳалари ўрин олган. Бу учала асарни бир-бирига боғлаб турган узвийлик ҳаёт қатламларини тадқиқ қилиш ва муаллиф таъкидлаганидек, одамларга эзгулик бахш этиш ва муаллиф таъкидлаганидек, одамларга эзгулик бахш этиш ҳамда уларни ҳушёрликка чорлашдан иборатдир.
-
Заҳириддин Муҳаммад Бобур Девон
Ўзбек мумтоз адабиётининг йирик намояндаси, машҳур давлат арбоби, атоқли саркарда Заҳириддин Муҳаммад Бобур қолдирган илмий, тарихий ва адабий мерос узоқ асрлар давомида бутун дунё тадқиқотчиларининг давлат-эътиборини ўзига тортиб келмоқда. Хусусан, унинг бадиий насрнинг ҳам етук намунаси, ҳисобланишга лойиқ «Бобурнома» асари кенг шуҳратқозонган бўлиб, қатор хорижий тилларга таржима қилинган ва турли мамлакатларда бир неча бор нашр этилган.
-
Halima Xudoyberdiyeva 29
Mazkur keng ko'lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yetuk namunalari, O‘zbekiston, Turkiya, Qozog‘iston, Oirg‘iziston,Ozarbayjon, Turkmaniston va Vengriya davlatlarining atoqli shoir, adib va mutafakkirlarining asarlari kiritildi.Turkiy tilli davlatlar orasida ilk bor ro‘yobga chiqarilgan ushbu yirik loyiha ona yurtimizda madaniyat va san’atga ko'rsatilayotgan ulkan g ‘amxo‘rlikning, xalqimizning qardosh xalqlar va ulaming so‘z san’atiga nisbatan yuksak hurmat-ehtiromining ramzidir.
-
Вакт - бу пул
Бенжамин Франклин - сиёсий арбоб, дипломат, олим, ихтирочи. Унинг хаёти энг қизиқ ва намунали деб топилган автобиографиядир. Унинг автобиографияси интернетда энг кўп юклаб олинадиган ва энг кўп ўқиладиган ах- боротлар руйхатида энг олди фанлардан туш- май келяпти.
-
Ғўза зараркунандалари ва уларга қарши кураш
Бугунги кунда жумҳуриятимизнинг пахтага оқилона ихтисослашувини сақлаб қолиш иқтисодиётимизнинг асосини ташкил этади. Пахтакорларимиз олдида ерларнинг унумдорлигини ошириш ҳисобига пахта толаси етиштиришни камайтириб, унинг миқдорини 1,5 милион тонна даражада барқарорлаштириш вазифаси қўйилган.
-
Хоразм: роман:1-китоб
Ватан озодлиги, ҳурлиги миллат бирлигига, жипслигига 6ofahk,. Бирлик барбод бўлган жойда хурлик бой берилади. Орадан неча асрлар ўтсада, халқ, хотирасида мангу яшаётган Жалолиддин Мангуберди, Темур Малик каби халқимизнинг улуғ фарзандлари ҳаёти ва кураши ҳақида ҳикоя қилувчи бу роман китобхонларни ўтмишни теран идрок этишга, Ватан истиқболи ва истиклоли, ҳурлик учун курашга чорлайди.
-
Мастера искусства об искусстве.
V том «Мастеров искусства об искусстве» охватывает последнюю четверть XIX и начало XX века. Развитие искусства этого периода отличалось противоречивостью в понимании роли искусства в общественной жизни и его задач, отсутавием единой стилистической концепции, резкими колебаниями между рационализмом и иррационализмом. сменой большого числа художественных направлений, столкновениями различных по социальной направленности и творческим установкам групп, ограничивавших свои поиски чисто формальными проблемами, и групп, искавших выхода из кризиса художественной культуры капитализма путем более глубокой постановки общей проблематики художественного творчества
-
A Certain Justice
I am very grateful to a number of friends in medicine and the law who have given up valuable time to help me in writing this book, and in particular to Dr Caroline Finlayson and her colleagues and to Alderman Gavyn Arthur whose timely advice on procedure at the Old Bailey has saved me from a number of embarrassing errors. If any remain, the responsibility is solely mine.In a poor return for this kindness I have brutally demolished part of Fountain Court in the Middle Temple to erect my imaginary Pawlet Court, and have peopled it with maverick lawyers. Some of the places in the novel, including the beautiful and historic Temple Church, are manifestly real; all of the characters are fictitious and are not based in any way on living persons. In particular only the perfervid imagination of a crime novelist could possibly conceive that a member of the Honourable Society of the Middle Temple could harbour uncharitable thoughts towards a fellow member.
-
Конфуций ҳикматлари
Республикамиза олий ўқув юртлари талабларига мўлжалланган "Сиёсатшунослик" ўқув қўлланмасида унинг муалифи Ф.Ш.Шарипов буюк Хитой файласуфи Конфуцийни "бизга хозиргача бир оз маълум бўлган ва "мавҳум кўринишда"ги дастлабки сиёсий ғоялар ижодкори сифатида таништиради.
-
Бормисиз, тулпорларим
Бунинг қандай бўлганини эслай олмайман, чунки ўшанда атиги бир яшар эдим. Насл-насабимиз казакларда шундай удум бор: бола бир ёшга трлганда уни отга миндирадилар. Мени ҳам худди шундай қилишган экан. Бобомнинг дўсти (улар биринчи жаҳон урушида бирга хизмат қилишган) от олиб келиб, мени миндириб қуйибди, қўни-қўшни, қариндош-уруғ ва таниш-билишлар менинг нима қилишимни кузатиб туришибди. Бувим бу воқеани кейинчалик менга бир неча марта бутун тафсилоти билан гапириб берган: чунки мен қўрқиб йиглаб юбормаган, балки отнинг ёлига маркам ёпишиб олган эканман. Б у яхшилик аломати хисобланади.
-
Yodgor
Yozning qiziq kunlari. Egnimda yelvagaygina,ko'ksi ochiq, yoqasiga pilta otgan surpyaktak. Boshimda chust do'ppi, belimda shohi qiyiq, oyog'imda nimposhna xrom etik. Uzun, tor bog'ko'chalarning birida ketmoqdaman. Zeriktiruvchi tuprog'li ko'cha jimjit.Daraxtlarning soyasi o'z atrofidan bir qadam nariga siljimay tik turadi. Baland-baland so'qir paxsa devorlar osha, ko'cha tomonga shaftoli, olhirot, ba'zan aymoqli tog'uzumlar osilib tushgan.
-
A collection of uzbek short stories
Uzbekistan, located in Central Asia, is a relatively young country that appeared on the map after the end of the Soviet Union in 1991. In the present day, its population consists o f approximately 30 million people. The Uzbek people live in all the neighboring countries of Uzbekistan as well. Uzbek literature has a history which goes back more than a thousand years. Having translated this collection o f ten short stories from Modem Uzbek Literature to English to bring into the American reader’s attention, I would like to briefly mention a few words about the genre of short story in Uzbek literature.
-
Фирдавсий.
Таниклм тожик ёзувчиси Сотим Улугзодани узбек китобхонлари хам яхши билишади. Айникса унинг тарихий мавзуда яратган асарлари хенг китобхонлар оммасининг мехр-мухаббатига сазовор булган. Бу уринда ардокли адибнинг «Фирдавсий* романи ало х. и да урин тутади. Асартожик-форс адабиётининг мумтоз намояндаси Абулкосим Фирдавсий-ншп* хаёти ва фаолиятига багишланган.Муаллиф романни нозик дид ва махпра+ билан яратган. Ёркин буёкларгг бой сахифалар сизни олис утмишга етаклайди, буюк шоирнинг бон маънавий дунёси, машхур «Шохнома» асаринн езиш тарихи, унинг комил инсон сифатида юртда адолатни карор топтириш йулида чеккан машаккатлари билан таништиради.