-
-
San’at. San’atshunoslik
-
San’at. San’atshunoslik
-
-
-
-
-
-
Tarix. Tarix fanlari
-
San’at. San’atshunoslik
-
-
-
San’at. San’atshunoslik
-
Пьесы для ансамбля народных инструментов.
С каждым годом в нашей стране создаются все более благоприятные условия для гармонического и всестороннего развития художественной культуры.
-
Пьесы. Выпуск 14. Старшие классы.
А.Хачатурян. Инвенция. Адажио из балета "Гаянэ". Гавот из "Классической симфонии". Маленький вальс. Н.Раков. Триптих-посвящение. Тарантелла.
-
Пьесы. Старшие классы.
А.Бабаджанян. Юмореска. К.Караев. Прелюдия №7. Сказка старой бабушки. Две пьесы из балета "Ромео и Джульетта" 1.Сцена 2.Танец девушек с лилиями.
-
Гури Амир Мақбараси
1941 йилнинг июнь ойида Ҳукумат экспедицияси томонидан Самарқанддаги Гўри Амир мақбарасида дафн этилган соҳибқирон Амир Темур, Мироншоҳ, Шоҳрух, Мирзо Улугбек, Муҳаммад Султон ва Бибихоним мақбарасидаги Бибихонимнинг даҳмалари очилган эди. Немис-фашист босқинчилари мамлакатимиз ҳудудига бостириб кириши туфайли экспедициянинг натижалари тўлалигича ёритилмай қолиб кетди. Бу ҳақда эса ўзбек тилида бирорта ҳам мақола эълон қилинмади,
-
Mеxanizm va mashinalar nazariyasi” fanidan mustaqil ishlarni bajarish bo’yicha Меtodik ko’rsatma
Ushbu mеtodik ko’rsatma institut Ilmiy -mеtodik kеngashining 2012 yil 11 iyuldagi bo’lib o’tgan 11- sonli majlisida ko’rib chiqildi va chop etishga tavsiya etildi. Mazkur mеtodik ko’rsatma «Mashina va mеxanizmlar nazariyasi» fanidan mustaqil ishlarni tashkil etish va bajarish» bo’yicha o’qituvchining rahbarligi va nazorati ostida talabada o’quv ishlarini mustaqil bajarish uchun zarur bo’lgan bilim va ko’nikmalarni shakllashtirish va rivojlantirishga mo’ljallanga
-
Амир Темур ривоят ва ҳақиқат
Ўзбекистон мустақиллигини ҳар томонлама мустахкамлаш унинг умумбашарият тан олган маънавиятини тиклаш ва янги давр талаблари асосида юксак даражага кўтаришни талаб қилади. Бу эса мустақил Ўзбекистон тарихининг барча даврларини чуқур ўрганиш, тарихий ҳақиқатни юзага чиқаришни тақозо этади. Диёримиз тарихининг ана шундай даврларидан бири жаҳон тарихида муносиб из қолдирган Амир Темур ва темурийлар давридир. Амир Темур Туронзаминнинг ўз халқига ҳар томонлама бой мерос қолдирган буюк фарзанди, бутун жаҳон эътироф этган давлат арбоби, буюк саркарда ва ажойиб инсон эди. "Биз яшаб турган шу муқаддас заминда, деган эди И. Каримов, Амир Темур ҳайкалининг очилишига бағишланган тантанали йигилишда, буюк бир давлатга асос солган, оламни тебратган, номи етти иқлимда машҳур бўлған улуғ бобокалонимиз Амир Темур... ёшлигидан бошлаб ўз олдига она юртини мўғул боскинчиларидан озод қилиш мақсадини қўйди, ер юзида буюк салтанат соҳиби сифатида эл ва элатларнинг бошини қовуштирди. мамлакат қудратини ҳар соҳада ижсакликка кўтариб, дунёга машҳур килди"
-
-
Зафар йули
Амир Темур Курагон буюк тарихий шахслардан биридир. Амир Темурнинг ҳаёти ва фаолиятига диққат билан назар солиш, унинг тарихдаги ўрни яқин кунларгача бизга маълум бўлганидан анча юқори бўлганлигини исбот этади. Ҳақиқатан ҳам ўрта асрлар даври тарихида Темурнинг тутган ўрни ва унинг келажак тарих учун аҳамияти шунчалик улканки, буни бир қарашда қамраб олиб бўлмайди ҳам. Мисол тариқасида Амир Темурнинг 1402 йили Анқара яқинида турк султони Боязид устидан ғалабасини келтириш мумкин. Ўша воқеа арафасида Боязид Балқон ярим оролини, ҳозирги Болгария, Югославия, Албания ерларини ўз мулкига қўшиб олиб, Дунай дарёси соҳилигача етган эди. Энди унинг навбатдаги режаси Руминия, Венгрия ва Австрияга ҳужум қилиб Марказий Оврупога кириб бориш эди. Ўша даврда Оврупо мамлакатлари
-
СИРЛИ КУШОНЛАР САЛТАНАТИ
Мазкур рисолада Шарқдаги энг қадимий маданият марказларидан бири, Урта Осиё халқларининг теран ўтмишини ҳикоя қилувчи ўлка - Бактрия тарихининг баъзи масалалари ҳақида сўз боради. Археологлар томонидан топилган ғоят муҳим ашёвий далиллар бу мамлакатнинг дунё цивилизациясида катта роль ўйнаган сиёсий- иқтисодий ва маданий томондан ўта ривожланган, қадим-қадимдан ўз маданияти, урф-одати шаклланган тарихий давлат эканлигидан далолат беради.
-
КУРС ФИЗИКИ ЗАДАЧИ И РЕШЕНИЯ
Учебное пособие создано в соответствии с Федеральным государственным образовательным стандартом по техническим направлениям подготовки (квалификация «бакалавр»). Данное учебное пособие совместно с учебными пособиями Т. И. Трофимовой «Физика по техническим направлениям подготовки» (квалификация «бакалавр»), «Курс физики», «Физика в таблицах и формулах» и «Курс физики. Колебания и волны» Т. И. Трофимовой и А. В.Фирсова составляет единый учебнометодический комплект по физике для студентов втузов. Около половины задач приведены с подробными решениями и объяснениями, остальные предусмотрены для самостоятельного решения. Это дает возможность использовать данное пособие в качестве задачника для вузов. Пособие состоит из семи глав, охватывающих все разделы курса физики для инженернотехнических специальностей высших учебных заведений. Для студентов высших технических учебных заведений. Может быть использовано преподавателями для составления опорных конспектов к семинарам. Наличие подробных решений большого количества задач, в том числе и не требующих знания высшей математики, позволяет использовать это пособие при подготовке в вузы абитуриентами и на подготовительных курсах.
-
АМИР ТЕМУР ВА ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИДА МАДАНИЯТ ВА САНЪАТ
Бобокалонимиз Амир Темур жаҳон тарихида кам учрайдиган, узоқни кўрувчи буюк давлат арбоби эди. XIV асрнинг иккинчи ярми XV аср бошида Мовароуннаҳрда миллий бирликни юзага келтирган мустақил давлатга асос солган, ўрта аср уйғониш даври мада- нияти, илм-фани, санъати тараққиётига бебаҳо ҳисса қўшган, унинг беназир ҳомийси бўлиб танилган бу улуғ зот муборак номи асрлар оша авлодларнинг фахри ва ифтихори бўлиб келган. Fomа Осцёла майдонга келган
-
Пьесы. Старшие классы.
Д.Мийо. Романс. Ж.Ибер. Маленький белый ослик. Покинутый дворец. Хрустальная клетка. Полишинель. Двухголосная инвенция.
-
Амир Темур ва Франция
Мустақил Ўзбекистоннинг узоқ ва яқин ўтмишига бўлган қизиқиш ортиб бораётганлиги давримизнинг ўзига хос хусусиятидир. Узбекистон Республикаси Президенти И. А. Каримов таъкидлаганидек, «Мустақиллик йиллари ўз ўтмишимизни, ўз маданиятимизни холисона билиб олиш давридир. Бу жаҳон ҳамжамияти, тарих олдидаги вазифамизни англаб олиш дав ридир» (И. А. Каримов. Узбекистон иқтисодий ислоҳотларни чуқурлаштириш йўлида. Тошкент, 1995, 8-бет). Буюк аждодларимизга, уларнинг ҳаёти, ижоди ва фаолиятига бўлган қизиқиш ниҳоятда катта эканлиги бежиз эмас, албатта.
-
Замонавий таълим ва тарбия технологиялари таълим-тарбия жараёни ни лойихдлаш оркали ёш авлодни миллий, умуминсоний кадриятлар асосида тарбиялаш
Монографияда таълим ва тарбияда технологик ёндашув ва унинг концептуал асослари, анъанавии ва шахсга йўналтирилган таълим технологиялари ва унинг ўрни, ёш авлодни миллий, умуминсоний қадриятлир асосида тарбиялашда амал қилинадиган конун ва к;оидалар, диалектика конунлари билан тизимли ёндашув тамойилининг қоидапари, дидактиканинг қонун-қоида ва тамойиллари билан психология ва психоанализ қоидалари берилган.
-
Амир Темур салтанати
Ислом дини ўз тараққиёти давомида кўплаб қийинчиликларга дуч келди. Шулардан бири ХІІ-ХІІІ дерлар - мугуллар истилоск даврига тўгри келади. Мугуллар ислом динини оёқости қилиб, упа мусулмон халқлари онгидан ўчиришга уриндилар. Ушбу мураккаб шароитда тарих майдонида соҳибқирон Амир Темур дунёга келди. У ислом дини байроги остида кураш олиб бориб, шариат қонун қоидаларини қайта тиклади. Ушбу рисола Амир Темурнинг "Темур тузуклари", Салоҳиддан Тошкандийнинг "Темурнома", Ибн Арабшоҳнинг "Амир Темур тарихи", Шарафиддин Али Яздийнинг "Зафарнома". Поён Равшан ва Жума Қурбонларнинг "Амир Темур тугилган жой ёхуд Занжарсарой қиссаси" асарлари ва бошқа бир қанча тарихий манбалар асосида яратилди.
-
Пьесы. Выпуск 2.
А.Фридлендер. Три пьесы: 1.Зёхре джан. 2.Жаворонок. 3.Мой конь. Аз.Ивонов. Родные поля. Ф.Бахор. Марш игрушек. А.Жилинский.Полька.