-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Қуёшга йўл
Ёш шоира Адиба Умирова ҳам халқимиаиинг юрагидан жойолишга интилаётган самимий ижодкорлардан.
-
Кўнгил xикматлари
Алишер Айматли нинг янги китобида ҳам сиз шоир қалбининг туб-тубида ётган ҳикмат жавоҳирлари билан танишасиз.
-
60 (шеърлар)
«60» – бу йил олтмиш ёшни қаршилаган Алишер Айматлининг олтмишта термаси ўзбек, инглиз ва ўрис забонида жам этилган китоб.
-
1001 xazina
Kitobning soddaligi va samimiyligini, tushunikli va tarovatliligini ijodkor turmush tarzining xalq og‘zaki ijodiga bevosita tutashligi bilan izohlash kerak.
-
Саодат асри қиссалари. 2-китоб
Макка аҳли орасида мишмиш тарқатилди: гўё Расулуллоҳ Қуръонни ўзлари ўйлаб чиқарган эмишлар, сўнгра Оллоҳ каломи деб одамларни йўлдан оздираётган эмишлар.
-
-
-
Sarvqomat dilbarim
Kasbim jurnalist bo‘lganligi sababli Tyan-Shanda tez-tez bo‘lib turishga to‘g‘ri kelardi.
-
-
Shermuhammadbek qo‘rboshi
Ehtirosli yozuvchi, jonkuyar publitsist Mansurxo‘ja Xo‘jaevning mashhur Shermuhammadbek qo‘rboshi haqidagi ushbu tarixiy, hujjatli badiiy-publitsistik qissasi qalbimiz kutubxonasining nodir kitoblaridan biriga aylanadi.
-
Капитан қизи
«Рус шеъриятининг куёши» деб ном олган Александр Сергеевич Пушкин насрда ҳам, назмда ҳам самарали ижод килган буюк сиймодир. У янги рус адабиётининг асосчиларидан бири сифатида рус маданияти тарихига кирди. Пушкин ўзининг йул хотиралари, бадиҳалари, тарихий роман ва киссалари билан насрчилик жанрига асос солди. Шоир ижодида эртаклар ҳам алоҳида ўринга эга. Унинг ижоди рус драмаси ва театри тараккиётида ҳам мухим роль ўйнади
-
-
-
Гул бир ён, чаман бир ён
Ҳақиқий қўшиқни қанотли қуш деб биламан. Кентдан кентга, элдан элга, мамлакатдан мамлакатга парвоз қилади.