-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Deutsch für Studierende der Politikwissenschaft
Данное пособие ориентировано на студентов-политологов 2 и 3 года обучения, изучающих немецкий язык на неязыковых факультетах. Предлагаемые материалы относятся к профессионально-ориентированной части учебной программы по иностранному языку и охватывают четыре основные темы общественно-политического характера: «Deutsche Nationalsymbole», “Bundestag”, “Bundesregierung”, “Bundespräsident”. Каждая тема содержит четыре блока: лексический, грамматический, дополнительный и итоговый. Учебное пособие построено на принципе индивидуализации и концептуальных основах теории Свободного воспитания (М.Монтессори). Выстраивая свою индивидуальную учебную траекторию, студенты сами могут определять порядок прохождения тем и устанавливать для себя сроки сдачи материалов. С этой целью каждая тема снабжена индивидуальным рабочим планом, заполняемым студентами. Пособие может быть использовано также на занятиях со студентами отделения международных отношений и других направлений, включающих в свою программу изучение общественно-политической лексики.
-
-
ТИЛГИНАМДАН АЙЛАНАЙ
Тохир Малик - махоратли, улкан салохиятли адиб. Унинг асарларида бани башарнинг ибтидодаги хатолари-ю, бугунги тазаррулари акс этади. Бирок ёзувчи доим хам китобхон кал-бини титратишни истамайди. Баъзида эса енгил кулгу, аччик юмор билан танганинг орка томонини хам курсатиб куяди. Ушбу китобдан адибнинг турли йиллар давомида ёзган хаж-вий хикоялари, хангомалари урин олганки, бу сизларга яхши кайфият ва юзингизга табассум югуртиради.
-
ШУМ БОЛА
Расталар обод. Қаймоқ бозорининг бурилишида, маҳкаманинг бошида Илҳом самоварчининг каттаков чойхонаси бўлиб, унда граммофон чалинади. Турли-ту ман пластинкалар орқали Тўйчи ҳофиз, Ҳамроқул ко ри, Ҳожи Абдулазиз ва Фаргона яллачи хотинлари кетма-кет мақомлар, яллалар, ашулалар айтади. Чой хонада жой етишмайди. Узун раста, жуҳуд раста, ат-торлик ва бошқа расталарнинг бойваччалари савдодан бўш вақтларида бу чойхонату йиғилиб меҳмонхона лардек ўртада катта баркашлардан қанд-қурс, писта бодом, мураббо-нишолда, обинон, ширмой нонлар билан шамалоқ безатилган дастурхон атрофида чақчақ лашиб ўтиришади. Баъзи бойваччаларнинг дастурхо нида қорнига қалдирғоч сурати солинган, устига похол дан тўр тўқилган коньяклар ҳам кўринар эди. Бу чойхонага бозор-ўчарга санғиб тушиб қолган
-
СБОРНИК ЗАДАЧ
Настоящее учебное пособие является сборником задач для студентов университетов, обучающихся по радиофизическим и радиотехническим на-правлениям подготовки и изучающих как собственно теорию электромагнит-ного поля и распространение радиоволн, так и вопросы электромагнитной совместимости.
-
Cyнгги бекат
Романнинг вокеаси Бекат кишлогида кечади. Сунгра, асар кахрамонларининг хам хаётида хох етишилган, хох етишилмаган манзиллар борки, уни хам «бекат» деб атагим келади. Колааерса ижодда, изланишда узимнинг хам келиб тухтаган бекатим — бу. Хуллас, «бекат» номи рамзийдир. Энди нима дейишим мумкин? Асар китоб-хон учун ёзилади. Китобхон асарни цабул ^илса, ёзувчи мехнатим зое кетмапти, дейди.
-
-
SAN'ATSHUNOSLIK BO'LIMI TALABALARI UCHUN INGLIZ TILIDAN O'QUV QO'LLANMA
Ushbu o'quv qo'llanma ingliz tilini o'rganuvchi san'atshunoslik bo'limi talabalariga mo'ljallangan bo'lib, undan muzey gidlari hamda madaniyat xodimlari foydalanishlari mumkin
-
ШАҲРИЁР
Ҳар бир халқнинг донгини дунёга ёйган бир санъати бўлади. Туркман гилами билан, Дорис тон мисгарлик бумлари билан, Ўзбекистон осор-атиқалари бизди, молдавая рақслари би лан оламга машҳур. Буларнинг барчаси санъат дир, бу санъатлар замон-замондар отадак бола га ўтиб, ҳар доим халқнинг қонига сингиб, ру-ҳий дунёсини бойитиб келгандир. Қорақал-поқ халқининг, агар таъбир жоиз бўлса, ана шундай санъати, шон-шубҳасиз, достончилик
-
«Ҳикматлар – саодатга етаклар»
Ўзининг илоҳий ҳикмати ила инсонни ҳикматга қобилиятли ва мойил қилиб яратиб, бу билан уни бошқа махлуқотлардан имтиёзли қилган, унга Ўз даргоҳидан ҳикматлар илҳом этган, энг олий ҳикматларни ваҳий қилиб юборган, ҳар бир иши ҳикматли бўлган Ҳаким Зот – Роббимиз Аллоҳ субҳанаҳу ва таолога Ўзининг ҳикматлари кўламича ҳамду санолар бўлсин!
-
TIL TARIXI (ingliz tili) Oliy o’quv yurtlari filolog talabalari uchun
Mazkur o’quv qo’llanma ingliz tili tarixiga bag’ishlangan bo'lib, unda ingliz tilining paydo bo'lishi, davrlarga bo'linishi va rivojlanishi haqida ma'lumot beriladi.
-
ОК, КАПТАРЛАР
Мен отаримизнинг кўп йиллик қўриқчиси қадрдон Будногимнинг болалашини ҳар галгидек сабрсизлик би лан кутардим. Энамнинг айтишларича, итлар бир йил да икки ёш яшармиш. Аслида Бўйноқ мен билан тенг экан. Мен келаси йили саккизга кираман. Бўйноқ эса Ўн олтига. Ғалати-я? У мен билан бир йилда туғилган бўлса-ю, ўн олтига кирса? У билан қачон бунчалик қадр-дон бўлиб бўлиб қолган қолганимни эслаёлмайман. Назаримда, эсим ни таниб кўзимни очибманки, Бургуттепанинг ёнидаги қўтонимизда Бўйноқин кўрганлайман. Шундан бери
-
ТАСС МАЪЛУМ ҚИЛАДИКИ...
Турк мармари билан сайқалланган ҳовузда яйрашаётган набираларига термилганча, Нелсон Грин бир зум ўйга толди, Сўнг у суҳбатдошига юзланиб, сўз ҳотди: — ...Набираларимга боқиб, ёшлигимни, студентлик йилларим... профессор Митчелўҳиган лекцияларни эсладим...
-
СПЕКТРОМЕТРИЧЕСКАЯ ИДЕНТИФИКАЦИЯ ОРГАНИЧЕСКИХ СОЕДИНЕНИЙ
Учебное издание, написанное американскими учеными с большим опытом преподавательской деятельности, посвящено определению строения органических соединений с использованием совокупности современных физико-химических методов исследования (масс-спектрометрии, ИК-спектроскопии, спектроскопии ЯМР на ядрах 1Н, 13С и др.).
-
CHET TILINI O’QITISHDA YORDAMCHI VOSITALARDAN FOYDALANISH
Mazkur metodik qo’llanmada oliy va о’rta maxsus о’quv yurtlari talabalariga chet tillarini о’qitishning samarasini oshirishga yordam beruvchi qo’shimcha vosita va usullardan foydalanishning pedagogik jihatlari ustida so’z boradi.
-
ТАСАВВУФ ВА ИНСОН
Маълумки, Шарқ фалсафасининг мухим таркибий қисми бўлмиш тасаввуф таълимотининг буюк намоён- цалари Аҳмад Яссавий, Баҳоуддин Накшбанд, Нажмуд- цин Кубро, Ҳожа Аҳрор, Бобо Раҳим Машраб, Бобо То- ҳир Урён каби улуғ зотларнинг номлари юргимизда ва хорижда машҳур бўлса-да, уларнинг таржимаи ҳоллари, ижодий фаолиятлари, қолдирган асарлари ҳануз хал- қимизга қоронғу эди.