-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Бобур давридаги Андижон адабий муҳити;
Бобур яшаган даврдаги (ХV-ХV I аср) Фарюна ўлкасининг маркази Андижон адабий-маданий муҳити ҳозирна тўла, ҳар томонлама ўрганилган ва тадқиқ этилганича йўқ. Бу масалага оид маьлумотларни жамлаш ва Заҳириддин Муҳаммад Бобур сингари ўзбек илм-фани ва адабиётининг улуғ арбобини етиштириби чиқарган доира, муҳит ҳамда маданий шароитни аниқламоқ галдаги вазифалардандир
-
Oltin vodiydan shabadalar
Oltin vodiydan shabadalar» - yangi davr adabiyotidagi katta hajmli roman bolib, uning asosiy xususiyatlari o'zbek xalqining yaqin o'tmishi, turmush tarzi, har qanday og'ir damlarda ham o‘z metin-irodasini ko'rsata oluvchi xalq ekanligini, mehnatkash kishilardagi betakror fazilatlarni namoyon etadi. Zero, Maqsud Shayxzoda ta'biri bilan aytganda, «0‘zi himmatli ijodkor - mehnatchi bo'lgan Oybek shuning uchun ham mehnat ahlini sevadi, lirikada bo'lsin, dostonlarda bo'lsin, roman va dramatik asarlarida bo'lsin, Oybekning sevimli qahramoni mehnatkash ishchi va kosiblarni kuylaydi.
-
-
-
Академик Александр Андреевич
Книга представляет собой биографию известного совет- ского востоковеда академика А А. Губера, написанную его ученицей. Биография воссоздана по архивным материалам, воспоминаниям близких ученого и его учеников. Изложение и анализ основных трудов А. А. Губера дают представление о его огромном вкладе в советское востоковедение.
-
-
Хиёнат ёхуд эзгуликка умид
Психолог таҳлилларнинг теранлиги, ишонтириш кучининг бениҳоя самимийлиги, воқеaлар ривожи ва ечими ёш адибнинг фавқулодда бадиийй салоҳиятидан дарак беради. Сиз асар қаҳрамонлари , исми жисмига сингиб кетган Бокира ва ёруғ фикрли Самандарни севиб қоласиз. Сопи ўзидан чиқарилган «мафкуравий болталар» - Ғиртмак ва унинг миллатга том маънода душман шогирдлари , бу мафкуравий болталарни исталган томонга солгувчи жаллод Азларбеков-лар образи орқали тарихий фожиамизнинг сабабчилари қиёфасини , уларнинг жирканч муҳитини кузатасиз, гувоҳ бўласиз, беихтиёр, бу даҳшатли шарпаларни кўпи кеча , балки ҳозир ҳам кўриб юрганингизни ҳис қиласиз.
-
Мухаббат симфонияси
Ўша оқшом отамни душманга қурол ишлатган бир қанча оддий мусулмонлар билан бирга отиб ташладилар
-
Ақл витаминлари
Жим Рон маслаҳатлари кичик якка тартибда ишлаб чиқаришдан тортиб то улкан масштабдаги транснабионал корпорабия раҳбарларигача жуда зарурдир
-
Марҳум келиннинг хиёнати
Дунё халқлари адабиётида мавжуд бўлгани каби ўзбек адабиётида ҳам мистика жанридаги ҳикоялар яратилаётгани бежиз эмас.
-
Рисолат
Кўлингиздаги ушбу китоб Икки Олам Сарвари Муҳаммад Мустафо соллаллоҳу алайу васалламнинг ҳаётлари туғрисидадир. Туркиялик олим ва ёзувчи Аҳмад Лутфий Қозончи қаламига мансуб олти жилддан иборат муҳташам бадиий асарнинг биринчи жилдида Расулуллоҳ соллалло алайуи васалламнинг туғилишларидан то Рисолат тонгги отгунга қадар бўлган ҳаётлари моҳирлик ва ҳассослик ила баён қилинган.
-
Пайғамбарлар тарихи
Пайғамбарлар тарихий асарида жуда кўп маълумотлар мавжуд бўлиб унда анбиёлар қиссалари ёритиб берилган.
-
Ҳазрати Султон тарихи
Хавола этилаётган китобда Ҳазрати Саид Имом Хусайиннинг шаҳидлигидан хикоят қилувчи Хазрати Султон тарихи баён этилган.
-
O`zbekiston tarixi
Tariximiz bu biz faxirlanadigan narsalarimiz bilan ommaga namoyish etadigan boyliklarimizdan biri hisoblanadi.
-
Зулмат ичра нур
Зулмат ичра нур Миркарим Осимнинг севимли асарларидан бири бўлиб китобхонлар учун ҳам севимли асар ҳисобланади.
-
Зебуннисо, Дилшод ва Анбар Отинлар. Шеъриятидан
Китобчада истеъдодли шоиралардан Зебуннисо, Дилшод-Барно ва Анбар отинларнинг ғазал, мухаммас, мусаддас, мураббаъ, маснавий, таржеъбанд ва рубоийларидан намуналаи жамланган.