-
-
-
Texnika va amaliy fanlar
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Texnika va amaliy fanlar
-
-
-
-
-
-
Трикотаж технологияси
Трикотаж технологияси фанининг "Нақшли трикотаж» қисми асосий мақсади : - ҳозирги замон машина ва автоматларида қўлланилаётган гул солувчи механизмларини тузилиши, ишлаш принциплари, гул ҳосил қилиш жараёни, мато ёки буюмда безак ҳосил қилиш учун зарур бўлган ҳисоб-китоб ишларини ўрганиш.
-
Issiqlik ishlab chiqarish uskunalari
Unda muxandislik tizimlaridan fоydalanish, muhandislik jihоzlaridan fоydalanishni tashkil qilish, bu yo’nalishdagi o’zgarishlar, muammоlar atrоflicha yoritib berilgan.
-
Ер усти транспорти тизимларини лойиҳалаш асослари
Янги автомобиль яратиш-мураккаб ва кўп қиррали жараён бўлиб, унда конструкторнинг ижодий иши ишлаб чиқариш жараёни ва илмий изланишлар билан мустаҳкам алоқада бўлиши керак.
-
Машина ва механизмлар назарияси
Ўқув қўлланмада келтирилган барча таълим технологиялари машғулотларни ўтказиш тўғрисидаги маълумотлардан, хусусан унинг режаси ва мақсади, ўқитувчининг вазифаси ва ўқув фаолиятидан кутилаётган натижа, таълим бериш усуллари ва воситалари, ўқитишнинг шакли ва шартлари каби асосий масалалардан ташкил топган.
-
Кимё
Кимё- моддалар , уларнинг таркиби, тузилиши, хоссалари, узгаришлари ва бу узгаришларни бошкариш усулларини урганадиган фандир.
-
Машина деталлари
Ушбу маърузалар матнида фанни ўзлаштиришда Янги педагогик технология асосларидан фойдаланилган холда тузилган бўлиб, умумий машинасозликда ишлатиладиган деталларни ҳисоблаш усуллари ва уларни лойиҳалашга оид асосий маълумотлар берилган.
-
История русской литературы второй трети ХIХ века
Рекомендовано учебно-методическим отделом высшего образования в качестве учебника для студентов высших учебных заведений обучающихся по гуманитарным направлениям и специальностям.
-
Budjet tashkilotlarida buxgalteriya hisobi va audit
Uslubiy qo'llanma "Byudjet nazorati va g'aznachilik", "Moliya va moliyaviy texnologiyalar" yo'nalishlari bo'yicha tahsil olayotgan talabalar va iqtisodiy yo'nalishlardagi yosh mutaxassislar uchun amaliy foydalanish maqsadida tayyorlangan. Uslubiy qo'llanmada byudjet tashkilotlarida buxgalteriya hisobining dasturiy kompleksi to'g'risida ma'lumotlar berilgan, buxgalteriya hisoblari va ularning korrespondensiyasini ishlatish misollari keltirilgan.
-
Avtоmatlashgan ishlab chiqarishning texnоlоgik jihоzlari
Metall kesuvchi stanoklar deb metall va boshqa kostruksion materiallardan tayyorlangan za gotovkalardan metall kesuvchi asboblar yordamida qirindi olib kesib ishlash natijasida detal (mahsulot)larga aylantirish uchun mo'ljallangan mashinalarga aytiladi.
-
Информацион тизимлар ва технологиялар
Информацион жамият қуриш босқичида информацион технологиялар ва тизимлар – инсон фаолиятининг барча жабҳаларида, жумладан, ишлаб чиқаришни бошқариш, молия тизимларида кенг қўлланилишини талаб этади.
-
Ускуналар ва лойиҳалаш асослари
Услубий қўлланма курс лойиҳасининг мазмуни, хажми, талабаларнинг лойиҳа устида ишлаш тартиби, расмийлаштириш, бўлимларни ва график қисмини бажариш, ҳимояга тайёрлаш ва ҳимоя қилиш шартларининг услуби келтирилган.
-
Асосий тепловоз депоси
Локомотив деполарини темир йўл таркибида жойлашиши ва локомотивлардан оптимал фойдаланиш участкасининг узунлиги қум, ёқилғи ва ТХ-2 лар орасида максимал босган йўл оралиғини аниқлаш асосида белгиланади.
-
Илмий тадқиқот асослари
Ушбу фанни ўзлаштиргандан кейин мутахассислик фанларини ўқиб талабалар автомобилсозлик техникасини таҳлил қилиб, конструкциясининг афзаллик ва камчиликларини ўзлаштириб, автомобил деталларига рационализаторлик таклифлари ва ихтироларни киритишни ўзлаштириб оладилар.
-
Автомобиллар сервиси асослари
Талабалар автосервис корхоналарини турларини ўрганади ва билади. Автосервис корхоналарини турлари ва фаолияти ҳақида тушунчаларга эга бўлади.
-
Иссиқлик ва совутиш технологияси
Иссиқлик ва совутиш технологияси фанидан ѐзилган маърузалар матни тўпламида «Сервис техника ва технологияси» йўналишида тайѐрланаѐтган мутахассисларнинг корхона умумий тузилиши, корхонани юрғизиш учун керакли бўлимлар, улар майдони ва жиҳозланиши, ишлатиладиган энергия тури ва миқдори ҳақида тўла маълумотни ўз ичига олади.