-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
Терговчи хотиралари
Маҳмуджонаканинг танишлари бисёр дедик. Айниқса, хуқуқни муҳофаза қилиш идораларида хизмат қилган касбдошлари, унинг тарбиясини олган ёшлар устозларини тез- тез эслашади. Ҳа, у чорак аср милиция идораларида Ватанга садоқат, халққа муҳаббат, касбга ҳурмат билан хиз- мат қилди. Эл осойишталиги, тинчлиги йўлида узун тунларни бедор ўтказди. Шогирд ва ҳамкасбларининг айтишича, Маҳмуджонака оддий бир ўғирликка ҳам бефарқ қарамаган. Жиноятчини топмагунча ором нималигини билмаган. Касб тақозоси билан не-не жиноятчилар билан юзма-юз келди. Унга қарши пичоқ кўтаришган, қашқирдек дафъатан устига ташланган, ҳатто кўксига милтиқ тираган кимсалар ҳам бўлди.Ба-қувват инсон эди. Уларга бўйин эгмади. Қасамёдига содиқ қолди. Порахўрларнинг домига тушмади. Боболаридан, момоларидан қолган ўгитга ама қилди. Покиза қўлини ифлос қилмади. Улар узатган чой-чақага сотилмади. Умри давомида бировдан тама қилмади. Унвонимни оширай , мансабга минай, дебоқни қора демади.
-
-
-
-
-
Мунаввар олам
Дилшода бону Абдунабиева. Бу ном шеърият бўстонида энди пайдо бўлди. Дилшода дардли шоира. У кичик кўнглига оламча дардни жойлаб олган. Хусусан шеър дарди уни ухлагани қўймайди. Бу ном бугун пайдо бўлиб эрта ғойиб бўладиган ном эмас деб умид қилишга асосимиз бор.
-
-
Улуғ салтанат (3-китоб )
Ушбу китоб ўзига хос жиҳатларидан бири шундаки унда бугунги ёш китобхонларга айрим сўз ҳамда иборалар
-
Judolik diyori
Ushbu kitob Murod Mansur qalamiga mansub bo'lib, romanni volidam Karomxon Umarxo'ja qiziga va mushkuldoshim Saidaga atagan.
-
-
-
Гул ифори
Дилхушбону Ҳамроҳ ўзининг машқлари орқали дунёга, одамларга, атроф-муҳитга муносабатини ифодалашга интилади. Унинг мисралари ҳали қиёмига етмаган бўлиши мумкин. Аммо ҳаваскор шоира ўз қарашлари, ўй-хаёлларини маҳсули бўлган ашъорларини сизга такдим қилишга журъат қилибди.