-
-
-
-
Ommaviy kommunikatsiya. Jurnalistika. Ommaviy axborot vositalari
-
-
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
-
-
-
Введение в языкование
В учебно-методическом комплексе изложены теоретические основы учебной дисциплины «Введение в языкознание» с учетом специфики обучаемой категории,представлены планы практических занятий, а также хрестоматийные материалы, заданиядля самостоятельной работы, глоссарий и вопросы к зачету.Издание адресуется студентам специальности 1-01 02 01 «Начальное образование»
-
БЕТОН ТЎЛДИРУВЧИЛАР ТЕХНОЛОГИЯСИ
Дарсликда бетон тўлдирувчиларининг синфланиши ва турлари, тўлдирувчиларнинг асосий техникавий хусусиятлари, ишлаб чиқаришнинг замонавий усуллари, табиий тоғ жинслари ва саноат чиқиндилари асосида тўлдирувчилар ишлаб чиқариш, маҳаллий хомашѐлар асосида сунъий ғовак тўлдирувчилар ишлаб чиқариш, бетон турлари, шунингдек бетон тўлдирувчиларини олишнинг техник – иқтисодий асослари, тўлдирувчилар ишлаб чиқариш технологияси ва корхонасини лойиҳалаштириш ҳамда улардан фойдаланиш ҳақида батафсил маълумотлар берилган.
-
Умумий ва анорганик кимё.
Ушбу дарслик олий техника укув юртларининг кимёвий технология (ишлаб чикариш турлари буйича), озик-овкат технологияси учун маълумотлар келтирилган.
-
БЕТОН ВА ТЕМИРБЕТОН ТЕХНОЛОГИЯСИ
Дарсликда бетон ва темирбетон буюмларини ишлаб чиқариш, уларни тайѐрлаш жараѐнида иссиқлик билан ишлов бериш, ушбу буюмларини арматуралаш, қуйма темирбетон буюмларини тайѐрлаш технологияси, уч қатламли темирбетон конструкцияларини лойиҳалаштириш ҳамда улардан фойдаланиш ҳақида батафсил маълумотлар берилган. Ушбу дарслик қурилиш соҳаси олий ўқув юртларининг 5340500–―Қурилиш материаллари ва буюмларини ишлаб чиқариш‖ таълим йўналиши ва 5А340501–―Қурилиш материаллари, буюмлари ва конструкциялари ишлаб чиқариш‖ мутахассислиги (бакалавр ва магистрлар) учун мўлжалланган.
-
AXBOROT XAVFSIZLIGI
“Axborot xavfsizligi” fani bo‘yicha darslik tayanch oliy o‘quv yurti Toshkent axborot texnologiyalari universitetining “Axborot xavfsizligi” kafedrasi professor-o'qituvchilari tomonidan tayyorlangan bo`lib, unda axborot xavfsizligi tushunchasi va uning vazifalari, axborot xavfsizligiga bo’ladigan tahdidlar, hujumlar va zaifliklar, axborot xavfsiligi sohasiga oid xalqaro va milliy me’yoriy-huquqiy baza, xavfsizlik modellari, axborotni kriptografik himoyalash, identifikatsiya va autentifikatsiya, kompyuter viruslari va zararkunanda dasturlar bilan kurashish mexanizmlari, axborotni himoyalashda tarmoqlararo ckranlaming o‘mi. operatsion tizim himoyasi, axborot sirqib chiqish kanallari va ulami aniqlash hamda obycktlami injcncr himoyalash va texnik qo‘riqlash masalalari keltirilgan.
-
English Through Practice.
Настоящая книга является учебником для взрослых, перед которыми стоит задача в ограниченные сроки овладеть устной речью наряду с совершенствованием умения читать про себя.
-
MELIORATIV TUPROQSHUNOSLIK
Melioratsiyaga muhtoj yerlarni va ulardan samarali foydala- nishni o'rganishga qaratilgan ushbu darslikda har xil tabiiy va antropogen omillarni, yerlarning tuproq-meliorativ holatiga ta'siri ilmiy-pedagogik asosda yoritilgan. Bundan tashqari darslikda talaba va mutaxassislarga zarur bo'lgan tahlil namunalarini qayta ishlash, zaharli va zararli tuzlarga hisoblash kabilar berilgan.
-
Ярим микрометод билан килинадиган химиявий сифат анализи курси.
Ярим микрометод билан килинадиган химиявий сифат анализи курси.
-
МЕТЕОРОЛОГИЯ
Дарсликда атмосфера, қуёш радиацияси, тупроқ ва ҳавонинг иссиқлик, намлик, сув режими, қишлоқ хужалиги учун хавфли метеорологик ходисалар ва уларга қарши кураш тадбирлари, метеорологик станция ва постлардаги асбоблар ёрдамида улчашга дойир маълумотлар, афометеорологик кузатишлар дастури, кузатиш участкаларини танлаш тартиблари киритилган.
-
GIDROTEΧΝΙΚΑ INSHOOTLARIDAN FOYDALANISH
Mazkur darslikda Respublikamizda mavjud bo'lgan gidro- texnika inshootlarini ishlash sharoitlari, suv xo'jaligi ekspluatatsiya xizmati tuzilmasi va ular tomonidan bajariladigan ish turlari, gidrotexnik inshootlarni texnik holatini kuzatish, gidrotexnik in- shootlaridagi gidromexanik jihozlar ekspluatatsiyasi, suv tindir- gichlarni ishlatish, gidrotexnika inshootlari va ular gidromexanik jihozlaridagi buzulish va avariya holatlarining tahlili, ta'mirlash va qayta tiklash ishlari, shuningdek gidrotexnika inshootlarini rekons- truksiya qilish masalalari ko'rib chiqilgan.
-
ЕМ - ХАШАК ЕТИШТИРИШ
Ушбу дарсликда табиий озуқа майдонларининг биологик, хўжалик тавсифи, улардан оқилона фойдаланиш йўллари ёритилган. Ўзбекистоннинг турли ҳудудлари далаларида ўстириладиган озуқабоп экинлар, куп таркалган озуқабоп экинлар устиришнинг интенсив технологиялари батафсил курсатилган. Озукалар тайёрлаш технологиялари тугрисида етарли маълумотлар келтирилган.
-
GIDRAVLIK MASHINALAR VA GIDROELEKTROSTANSIYALAR
Darslik «Gidromashinalar», «Gidroelektrostansiyalar» fanlari dasturlariga mos bo‘lib, unda gidromashinalarning (turbinalar va nasoslar) asosiy elementlari, vazifasi, turlari, markirovkasi, konstruksiyalari va ularni xisoblash, gidroelektrostansiyalar va ularning kompanovkalari, loyihalash asoslari, parametrlarini hisoblash, ularning xarakteristikalarini qurish tartibi va qoidalari to‘g‘risida nazariy va amaliy ma’lumotlar berilgan.
-
GIDRAVLIKIA
Darslikda quvurlar, kanllar va gidrotexnika inshooatlaridagi gidravlik jarayonlar bayon etilgan.
-
Назарий механика асосий курси.
Дарсликнинг бу нашри 1959 йилда босилиб чиккан "Назарий механика асосий курси" асосида ишланди.
-
Geodeziya va kartografiya
Мазкур дарслик касб-х.унар коллежларининг ер тузиш ~алиши БУйича тамим олаётган YJ<;yвчиларига мулжалланган дастур асосида узбек тилида биринчи бор ёзилган. У 9 булимдан иборат булиб, уларда геодезия фани ва унинг Базифалари, геодезик улчашлар, геодезик асбобларнинг тузилиши , улар ёрдамида геодезик улчашлар Ба съёмкаларни бажариш ва натижаларини математик ишлаб чикариш план Ба карталарни тузиш масалалари муайян мисоллар асосида атрофлича баён этилинган. Китобдан геодезия фанини урганадиган таълим йуналишлари буйича тахсил олаётган олий юртлари талабалари х,ам фойдаланишлари мумкин .
-
Умумий физика курси. II том.
Жун матога ишкаланган кахробанинг баъзи бир енгил буюмларни тортиш кобилиятига эга.