-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Iqtisodiyotning boshqa tarmoqlari
-
Танланган асарлар (Кўнгил орзулари)
Истиқлолчи тоир Абдулҳамид Мажидий бор-йўғи 38 йил умр кўрди. 19 йил ижод этди. "Абутанбал", "Чақмоқ" каби та халлуслар остида шеър ва достонлар, ҳикоя ва драмалар, илмий ва публицистик мақолалар ҳам фельетонлар битиб эл орасида шуҳрат топди. Ижодкор таниқли театр режиссёри ва йирик журналист сифатида ҳам танилган эди.
-
Асарлар II жилд
Туркистоннинг ... номлик бир уездни шаҳарда Ҳожи Аҳмад исмли 60 яшар бир камбағалгина сартарош ҳожи бор эди. Анинг хотуни чахутка (сил) касалига мубтало бўлуб, тўқуз ой қадар хасталик тўшагида ётгандан сўнгра вафот бўлғон эди. Ул хотундан Муҳаммадиёр исминда бир ўғил туғилган эди. Ҳожи Аҳмад ўз шаҳрида «ҳожи сартарош» деб машҳур эди. Анинг ҳожилиғининг бош сабаби 15 яшар экан вақтида отаси ила ҳажга борган эди. Отаси ҳаж да вафот топкандан сўнгра «ёлғуз ўзи Миср, Истамбул, Фас-Марокаш, Булужистон, Бағдод, Эрон ва Афғонистон тарафларни ва ички Русияни ўн йил қадар саёҳат қилуб қайткан эди.
-
Гўзал Туркистон (шеърлар)
Ушбу рисола шоир Чўлпон таваллудининг 100 йиллигига тайёрланган бўлиб, унда шоирнинг илгари қайта нашр қилинган мумтоз шеърлари билан бирга биринчи бор қайта чоп этилаётган парчалари ҳам кирган. Мажмуанинг тузувчиси Чўлпоннинг илгариги тўпламларида ўтиб кетган матний ва фактик хатоларни тузатишга ҳаракат қилган. Мажмуа сўз боши ва изоҳлар билан таъминланганки, бу ундан кенг китобхонлар оммасигина эмас, балки талабалар, аспирантлар, умуман чўлпоншунослар фойдаланишлари учун бирмунча қулайлик туғдиради.
-
Buloqlar quchog'ida
XX asr o'zbek she'riyatining yorqin yulduzi Abdulhamid Sulaymon o'g'li Cho'lponning ushbu kitobiga insonning ma'naviy ozodligi, hurligi, Vatan mustaqilligi kabi ulug'vor g'oyalar bilan oziqlangan go'zal she'rlari jamlandi.
-
Танланган асарлар 1-жилд
Асар аштархонийлар сулоласининг Бухоро тахтидан кетиши ва янги сулола манғит амирларининг ҳокимият тепасига кели ши каби тарихимизда бурилиш ясаган воқеаларга бағишланган. Асар воқеалари XVIII асрга тааллуқли бўлгани учун, матида жуда кўп тарихий сўзлар, ҳозирги мавжуд сўз ва ибораларнинг ўтмишдаги шакллари учрайдики, нашрга тайёрлашда уларни айнан сақлашга тўғри келди, Асарнинг ушбу нашрида шундай ўринларга изоҳлар берилди, шунингдек фожианинг 1989 йилги нашрида учраган айрим хатолар, нотўғри ўқилган ва тушиб қолган жумлалар тўғриланди.
-
Men anglagan hayot
XIX asr oxiri - XX asr boshlarida yashab, ijod qilgan Jek London, asosan, Shimol haqida yozadi - uning xalqi, tabiati, jonivorlari hayotini shu qadar jonli va tiniq tasvirlaydiki, o'quvchi qor yoki suv kechayotgan qahramon yonida turib eti junjikadi. Mehnatsevarlik, qahramonlik, fidoyilik bilan bir qatorda sadoqat va muhabbat tuyg'ulari ham tarannum etiladi. Inson yashash uchun, to‘g‘rirog‘i, yaxshi yashash uchun kurashishi kerakligi va bu har bir odamning bosh maqsadi bolishi lozimligi Jek Londonning barcha hikoyalarida o‘z aksini topadi. Ushbu kitobning yana bir qimmati shundaki, undagi hikoya va qissalaming aksariyati bugungi davr yosh tarjimonlari tomonidan o'zbek tiliga o'girilgan hamda ilk marta kitob holida chop etilmoqda.
-
The Little Prince
This beloved, world-famous allegorical classic about a young prince on a quest for knowledge is an essential read for every home library. Combining Richard Howard's translation with restored original full-color art, this definitive English-language edition of The Little Prince will capture the hearts of readers of all ages. Few stories are as widely read and as universally cherished by children and adults alike as The Little Prince. When a pilot crashes in the Sahara Desert, he meets a little boy who asks him to draw a sheep. Gradually the Little Prince reveals more about himself: He comes from a small asteroid, where he lived alone until a rose grew there. But the rose grew demanding, and he was confused by his feelings about her. The story unfolds further from one planet to the next in a thoughtful philosophical exploration of love and the ephemeral.
-
ҲАЛОКАТ
Трилогия реал характерлар асосига қурилган. Тақдирлар мураккаб. Турма азобини тортган, фронт кўрган, энг яқин кишиси - севимли хотини Оқболани йўқотган, ёлғизгина жигари Райдан жудо бўлган Эломон трилогиянинг учинчи китобига келиб Қизил Армиянинг коммунистик полки жангчисига айланади, разведкачи сифатида муҳим топшириқларни бажаради.
-
Севги шундай навбаҳорки
Ушбу сайланмада Ўзбекистон Қаҳрамони, Ўзбекистон халқ шоири Эркин Воҳидов қаламига мансуб инсон қалбининг энг инжа туйғуси — муҳаббат тараннуми ҳақидаги шеърлар жамланган.
-
Танланган асарлар тўрт жилдлик иккинчи жилд(шеърлар ва достонлар)
Дунёда қутловлар бор Бири биридан гўзал, Дунёда табриклар бор Бири биридан эзгу. Ва лекин бу оламда Топилмас ҳеч бир маҳал она юрт қутловидан баландроқ бирор туйғу
-
Танланган асарлар
Абай Қунонбоев—буюк қозоқ шоири, маръифатпарвари ва демократи, янги қозоқ маданиятининг асосчиси, рус ва қозоқ халқлари дўстлигининг куйчисидир. Ушбу „Танлангап асарлар“га унинг ҳаёт ҳақида чуқур мулоҳаза юритувчи, ишқ-муҳаббатни тараннум этувчи, халққа нисбатан меҳр ва садоқат ҳисси билан тўлиб-тошган шеърлари билан бир қаторда „Маъсуд", „Искапдар", „Азим қиссаси" номли учта поэмаси ҳамда фалсафий ва публицистик характерга эга бўлган „Насиҳатлар “и ҳам киритилган.
-
Шеърлар ва поэмалар
Абай Қунанбой угли кардош қозоқ халқининг буюк шоири ва фахридир. Абай энг қоронғу бир замонда дунёга келди ва оғир изтиробли бир ҳаёт гувоҳи бўлди. У буюк сўз устасидир. Унинг асарларида ўтмиш аср лавҳалари, қозоқ ҳаёти гуё кўзгуда кўрингандай аниқ кўринади. Абай асарлари жуда кўп тилларда жарангламоқда.
-
Абадият гулшани (мақолалар, шеърлар)
Алишер Навоий халқимизнинг онги ва тафаккури, бадиий маданияти тарихида бутун бир даврни ташкил этадиган буюк шахе, миллий адабиётимизнинг тенгсиз намояндаси, миллатимизнинг ғурури, шаъну шарафини дунёга тараннум қилган ўлмас сўз санъаткоридир. Таъбир жоиз бўлса, оламда туркий ва форсий тилда сўзловчи бирон-бир инсон йўқки, у Навоийни билмаса, Навоийни севмаса, Навоийга садоқат ва эътиқод билан қарамаса.
-
Ажал билан юзма-юз
80-йиллар охири - 90-йиллар бошидаги таҳликали вазият, турли эстремистик гуруҳларнинг қабиҳ хуружлари, Ўзбекистон Республикаси Президентининг Намангандаги ҳокимият биносида қаҳр-ғазабга тўлган оломон билан юзма-юз келиши ва истиқлолнинг дастлабки йилларидаги суронли воқеалар муаллиф томонидан илк бора бадиий тасвирга кўчирилган. Асарда, шунингдек, ҳар куни ажал билан юзма-юз келаётган юрт посбонларининг мардлик ва жасорати кенг ёритилган.
-
Соҳибқирон абадияти. 2- китоб
Мустақиллигимиздан кейин ўтмиш меросига, жумладан, Амир Темур ва авлодлари фаолиятига холисона баҳо бериш бошланди. Бу меросни сатрма-сатр ўрганишга киришилди. Тарихни билиш миллий ўзликни танишда муҳим омил экани тажрибадан маълум. Боболаримиз фаолияти билан танишиш ёшларимизни келажакка ишонч кўзи билан дадил қарашга ўргатмокда. Китобда халқимиз тарихининг қарийб олти асрига даҳлдор далиллар, маълумотлар юзасидан фикр юритилади. Улар содда тилда, тушунарли оммабоп услубда хикоя қилингани билан кенг китобхонлар аудиториясига мўлжалланган. Китобда буюк Амир Темур ва унинг авлодлари ҳақидаги қизиқарли маълумотлар ва ҳикоялар берилган.
-
Bahouddin Naqshband
“Buyuk alloma va adiblarimiz, azizavliyolarimizning bebaho merosi, yengilmas sarkarda va arboblarimizning jasoratini yoshlar ongiga singdirish, ularda milliy gurur va iftixor tuygularini kuchaytirishga alohida e'tibor qaratishimiz kerak.