-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
НОМШУНОСЛИК МАСАЛАЛАРИ
Мазкур ўқув услубий қўлланмада номшунослик масалаларининг наза-рий ва амалий муаммо ва ҳал этилиши зарур бўлган масалалари борлиги, номларнинг шаклланиши, аталиши, ёзилиши, айтилиши ва қўлланишининг ўзига хос жиҳатлари талкини ҳамда таҳлили турли далиллар воситасида кўрсатилди. Номларни ўринли ишлатиш, уларин ишонарли изохлаб, эти-мологик тахлил килиш масаласи бугунги кунда номшуносликнинг, хусу-сан, ўзбек номшунослигининг долзарб муаммоларидан эканлиги унда асосланган
-
Дунё ва унда хаёт пайдо булишининг экологик асослари
Табиат куйнидаги хаёт турли-туман — очилган гуллар, х^р хил япроклар, буталар, дарахтлар, улар орасидаги курт-кумурскалар, *ар хил рангли калалаклар, сайроки кушлар, югуриб юрувчи сичконлар, бурсигу куён, тулкилар, судралиб юрувчи калтакесагу илонлар, хайбатли айик, йулбарслар бизнинг атрофимиздаги оламда биз билан яшайдилар. Улар тог, чул минтакаларида — Кизилкум, ^оракумда узига хосх;ает манзарасини ташкил киладилар. Масалан, ^изилкумнингасосий дарахтсимон буталари хисобланмиш ок ва кора саксовул, чул, акацияси, кандим кабилар, кумни кучишдан асрайдиган куп йилликут усимликлар, хайвонлардан турли катталикдаги калтакесаклар, илонлар, айникса, учиб юрадиган укилон ва турли кушлар х;аво харорати (кум усти) 70-75°С булганида дарахт буталар шохларига чикиб шамол келаётган тарафга караб огизларини очиб юкори хароратдан сакланиши ёки куйларни жазирама иссикда уз бошларини бир-бирларининг таналари орасига беркитиш ёки туяларни юраклари жойлашган ён томонлари билан бир- бирига якинлашиб юкори хароратдан сакланиши кандай муъжиза ёки Тянь-Шань,
-
OROL TABIIY GEOGRAFIK OKRUGI
Monograftyada Orol dengizi suvidan bo shagan maydonlaminя i0bIiy geograftk shamiti va и yerda shnkllanayotgan landshafilar hn,hqa okruglardagidan o'zgacha ekanligmi inobalga olgan holda, alohuia fabiry geograftk okrug sifatida chuqur oyganilgan О rot dengizi o'mida basil bo ‘Igan quruqlikning landshafi-tipologik xariiasi ilk marotaba yaratilgan va и asosida landshaft slmkturasi Iadqiq qilingan. Hududning landshafl slrukturasini iadqiq qilish asosida regional ko'lamdagi labnx geograftk komplekslar ajraiilgan va ulaming o ziga xos xususiyallari amqlangan. Orol lahiiy geograftk okrugi fabiatidan foydalanishning isliqhol yo'nalishlan aniqlangan va tavsiyalar herilgan. Ushbu monografiya oliy oquv yurtlari talabalari, o qituvchihn va tadqiqotchilari, shunmgdek, shu soha bilan xhug ullanuvi hi mutaxas .
-
САЙЁҲЛИК ВА ЎЛКАШУНОСЛИК ЙЎНАЛИШИДАГИ МАКТАБДАН ТАШҚАРИ ТАЪЛИМ ТИЗИМИНИНГ ТАШКИЛИЙ-МЕТОДИК АСОСЛАРИ
Сайёҳлик ва ўлкашунослик фаолияти бугунги кун ижтимоий ҳаётининг ўзига хос шакл ва кўринишларини ўзида ифода этадиган таълим-тарбия тизимидир. Шу муносабат билан, таълим муассасаларида сайёҳлик ва ўлкашуносликнинг наза-рий-амалий асосларини ўргатиш долзарб масалалардан бири. Айниқса, назарий таълимнинг амалий муҳит билан бевосита боғлиқ ҳолда ташкил этилиши, ўлка-шуносликнинг миллий гоя тарғиботи ва маънавий-маърифий ишлар самарадор-лигини оширишдаги, сайёҳликнинг ўқувчи-талабаларии жисмоний ҳамда ақлан стук авлод сифатида тарбиялашдаги жиҳатларини оммалаштириш, қолаверса, пе дагогика соҳасида ушбу йўналишдаги тадқиқот ишлари орқали очиб бериш лозим
-
ЭСКИ ЎЗБЕК ЁЗУВИ ВА ФОРС ТИЛИ
Ушбу ўқув қўлланма олий ўқув юртларининг тарих факультетлари ўкув режасига мувофиқ тузилган. Унда талабаларга тарихий ёзма меросимизнинг аксарият қисми битилган эски ўзбек ёзувини ўргатиш, форс тилидаги тарихий асарларни ўқиш услубларини ҳамда замонавий форс тилининг грамматих қурилиши, луғат бойлиги билан таништириш ва форсча матнларни ўқиш, ёзиш кўникмаларини шакллантириш кўзда тутилган
-
GIDROENERGETIK QURILMALARNI ISHLATISH
Ushbu o'quv qc'llanmeda gidiocncrgctik quiilmalar, ya'ni gidroelelrtr stantsiyalar, nasos stansiyalar, gidcnakkumulyaLsmn elektr slanlsiyalar, uJaming inshoot vajihazlan hamda ulami ishlatishnirg asusiy qonunnatlari. gidrocnergetik qurilmalar inshoot va jihozlarini ishlatish sifallarini baholaah, ulardagi nosozliklami amqlash vb oldini olish ladbirlati, hamda gidroenergelik qutilmalami jihozlarini yig'ish, ta'miriash va sozlash bo'yicha ma'lumotlarni o‘z Ichiga olgan 0‘quv qo'llanma 5310Klfl - encrgelika (Gidroenergetika) ta'lim yo'nalishida bakalavriat lalabalarga mo'ljallangan halda magistral. kalla iliniy xodim - izlanuvchilar, muhandis-gidrotexnik va gidraenergeliklar ham o‘z ilmiy faoliyallarida foydalamshlari mumkin *4»
-
GIDROTEXNIKA INSHOOTLARI
M a z k u r d a rslik (l-jild )d a su v resu rslari, suv x o 'ja lig i va u n in g ta rm o q la ri, gidrotexnika inshootlari haqida um umiy m a’lum otlar, ularning zam inlari va ishlash s h a ro itla ri, g id ro te x n ik a in s h o o tla rin in g z a m in la rd a v a q irg 'o q q a tu ta sh g a n q ism la rid a g i filtra ts iy a , d im lo v c h i b e to n li g id ro te x n ik a in s h o o tla rin i u s tiv o rlik k a va m u sta h k a m lik k a h iso b lash n in g u m u m iy m a s a la la ri, k a n a lla r v a u lard a g i g id ro te x n ik a in sh o o tla ri, g id ro te x n ik a in sh o o tla rin in g m e x a n ik jih o z la ri, o 'z a n la m i ro s tla s h , d a r y o d a n su v o lish in sh o o tla ri h a q id a b a ta fsil m a ’lu m o tla r k e ltirilg an .
-
ЎЗБЕК ТИЛИДАГИ ГАПЛАРНИНГ СЕМАНТИК МУРАККАБЛАШУВИ
Ушбу қўлланма филология факультети ўқув режасига киритилган «Махсус курс», «Танлов фанлари» дастурига мувофиқ тарзда тузилган бўлиб, унда ўзбек тилидаги содда гап тузилишидаги буйруқ гаплар ҳамда қўшма гапларда юзага келган асимметрик муносабатлар аниқланган. Содда гап шаклидаги буйрук гаплар ва қўшма гапларнинг ички структурасидан англашилган ахборот муносабатлари парадигматик ва синтагматик йўналишда ёритилган.
-
УЗБЕК ТИЛИ СУЗ МСАЛИШИ ТИЗИМИ
Узбек тилшунослигида сумгги йилларга калар тил ,\одиса-лари, асосан, узга тилларга оид фикр-муло\азалар, жумла-дан, рус тилшунослигилаги таълимотлар, тайёр колип-кои-далар асосмда тал кин этиб келинди. Бу кол ни узбек тили фактларининг тахлилидагииа эм ас, катто узбек тилшуиослиги сокаларини урганишда \ам кузатиш мумкин. Масалан, тил-шуносликда, жумладан, рус тилшунослигида, куп вактта калар фонетика, лексикология, морфология ва синтаксис „Грамма-тика“ ичида берилиб, урганиб келинган булса, кейинчалик факат морфология ва синтаксисгина грамматика»инг к*гсм-лари, деб карала бошланди; суз ясалиши алохида соха си-фатида морфологиядан ажратилди ва хрказо.1 Бу кол узбек
-
Dendrologiya
Darslik universitel va qishloq xo'jaligi oliy o‘quv yurtlarmmg 5410800 -o‘nnonchilik va aholi yashash joylanni ko'kfllaittzorlasbtirish yo'nalishi bn‘yicha tohsil oluvchi b.'ikalavilar uchun mo‘!jallangan bo'lih. ormonchilik va ko'kalamzorlashtinsh bo'yieha davlat ta'lim standartlariga mos keladi. Darslikdan o'qituvchilai, ilmiy xodimlar ham da o‘rmon xo'jaligi va ko‘ka]amzorlash*irish mutaxassislari foydalanishlari mumkin
-
ЎЗБЕК ТИЛИ ФОНОЛОГИЯСИ ВА МОРФОНОЛОГИЯСИ
Жаҳондаги энг катта туркий тилларидан бўлиб давлат тили мақомини олган ўзбек тили хозирги давр тилшунослигидаги назария ва методлар ёрдамида илмий тадкик этилмоқда. Мазкур китоб ўзбек тили фонологияси ва морфонологиясининг илмий асосларини тадкик багишланган. Унда ўзбек тили унли ва ундош этишга фонологик оппозициялари, фонемаларининг фонотактика, морфонологик алмашинувлар, нейтрализация, акцентологик ва интонологик морфонология масалалари ёритилган
-
Fizikadan praktikum
Ushbu qo‘llanma pedagogika universiteti va institutlarining «Fizika va astronomiya», «Matematika - informatika» yo'nalishlari dasturi asosida yozilgan bo‘lib, unda bakalavriat talabalari umumiy fizikaning «Optika» hamda «Kvant fizika» bo‘limlari bo‘yicha bajarishlari lozim bo‘lgan laboratoriya ishlarining tavsifnomalari berilgan. Qo‘llanma optika va kvant fizikaga oid laboratoriya ishlari va mashqlarni o‘z ichiga olgan. Mazkur qo'llanmadan tabiyot fanlari, kasb-ta’limi fakultetlari talabalari, oliy texnika o‘quv yurtlari, akademik litsey va kasb-hunar kollejlari, o‘rta umumta‘lim maktab fizika o‘qituvchilari va o‘quvchilari ham foydalanishlari mumkin.
-
SUV RESURSLARIDAN MUKAMMAL FOYDALANISH VA MUHOFAZA QILISH
Darslik oliy o'quv yurtlarining bakalavriatlari va magistrantlari uchun mo'ljallangan. Shuningdek, darslikdan kasb-hunar kollejlari, ilmiy xodimlar va amaliyotchilar ham foydalanishlari mumkin. Darslikda mualliflar tomonidan katta hajmda to'plangan ma'lo motlar asosida suv resurslari, ularning zaxitalari va ularni boshqarish tahlil qilingan
-
AMALIY GEOGRAFIYA
Bugungi kunda akadcmik litsey va kasb hunar kollejlarida geografiya fanining o'rgan sh coirasi ancha o’zgartirilgan va umla geografiyaning amaliy masalalariga katla ahamiyal beriladi. Geografik masalalar va muammo laming o'rganiliahi va yechimiga qaratilgan “Amaliy geografiya” fanida zamonaviy fan-texnika yutuqlari, ekologik muaminolaming geografik jihallari, ularni 0‘quvchilaiga yetkazib berishda zHinonaviy pedagogik texnalogiyalar keng joriy etilishi davr talabidir. Kadrlar tayyorash milliy dastuiini amalga oshirishda sifal va ‘■amaradorlik ko'rsatgichlariga erishish uchun ta’lim-tarbiya jarayonini tashkil etishni lakomillashiirish, yangi shakl va uaiillami zamonaviy pedagogik texnologiyalami amaiiyotga joriy etish orqali amalga о sh Irish hozirgi kunning muhim masaJalaridan blridir.
-
КИМЁДА ФИЗИКАВИЙ УСУЛЛАР
Дарсликда асосий физикавий усулларнинг назариялари, кичик молекулали органик бирикмалар ва биополимерларнинг тузилиши ва хоссапарини Урганишда уларнинг ишлатилиши хдмда имкониятлари баён этилган. Дарслик унивсрситетларнинг кимё факультетлари тала-балари, магистрлари, аспирантлари, илмий ходимлари ва укитувчи-лари учун м^лжалланган.
-
ГИДРАВЛИКА
Техникада кузинча реал сутшушклар ^аракатини урганиигга турри келади. ^вракатдаги сукнушк о^имини уфганилганда унинг со^асини конфигурациясига, унда мавжуд буладиган эркин сирт, каверналар хамда уюрмаларни ^исобга олган ^олда о^имни гидродинамик, гидравлик параметрларини ани!$лаш керак булади. Айни^са узан, в^увур ва каналлардаги суювушк оврши мавжуд булган турли в$аршиликларни енгиш учун сарф в$илинадиган энергияни эрзсоблаш керак булади. Каналдаги гидравлик э^исоблаш учун узунлиги буйлаб энергияни йу^отилиши (тазийв^ни узунлик буйлаб йу^отилиши), ^амда канал, узанларда мавжуд булган ма^аллий тусшушрни енгишга сарф ^илинадиган энергияни (ма^аллий тазий^ни) йу^отилиши масалалари катта ахамиятга эга. Бу мавзу в^исман VI — бобда ёритилган эди.